Pročitaj mi članakOni koji sebe nazivaju opozicijom krenuli su u svoj poslednji juriš za opstankom na političkoj sceni pokretanjem dijaloga za pravljenje tehničke ili prelazne vlade. Zastrašuju nekakvim krvoprolićem koje će uslediti ukoliko do toga ne dođe. Isto čini i Vučić navodeći da će sigurno neko nekoga ubiti. I jedni i drugi žele da izbegnu po svaku cenu izbore koje traže studenti i narod koji ih bezrezervno podržava. Prevedeno – suviše loše stojimo, a imamo mnogo toga da izgubimo, pa ne bi bilo zgoreg da još malo zamajavamo javnost Srbije.
Стога избори нису у овом тренутку решење, тврде наши опозиционари и они малобројни који их подржавају, објашњавајући како Вучић никад неће дати поштене изборе, истовремено отворено лажући да је пример техничке или прелазне владе успешно примењен у Црној Гори и Македонији. Кад схвате да им ти непостојећи аргументи не пролазе, онда се лансирају некакве приче о утицајним страним дипломатама који исто заговарају и против су избора. Уколико зачепркате мало дубље у те и такве вести из дипломатских ташни пут вас одведе до главног извора таквих информација који се налази у једној опозиционој странци која је сама себе прогласила за најјачу, а самостално се налази на ивици цензуса и то оног смањеног од три одсто.
Да апсурд буде већи, досад су опозиционе странке излазиле на све Вучићеве непоштене и унапред покрадене изборе. Веровање да Вучић неће дозволити поштене изборе, али ће омогућити поштену прелазну или техничку владу не пролази више ни у обданишту, изузимајући васпитачице. Стварањем некакве прелазне или техничке владе практично би била изведена још једна превара која би продужила могућност да и власт и опозиција још неко време уживају у успостављеним привилегијама. Цену би платио као и увек народ, али овога пута и студенти који су све покренули. У овом тренутку најтеже је измерити ко заправо више мрзи студенте, власт или опозиција, и ко би их предложеним брже избрисао са политичке сцене.
Оно што одређен број људи додатно буни је зашто опозиција не направи коначно ту прелазну владу кад је толико заговара. Поседују средства и инфраструктуру, контролишу део медија и тврде како имају подршку својих бирача, па где је онда проблем. Па у ономе што не изговарају гласно, а то је, да им је неопходна подршка Вучића и СНС у састављену такве владе. Јер, без Ћација из власти Ћаци из опозиције не могу постати део те и такве владе.
Дакле, највећи део опозиције ће радије са Вучићем у владу него да дају подршку студентима или затраже изборе на којима ће измерити своју снагу и утицај. Да би превара деловала аутентичније опозициони Ћаци предлажу да ту владу сачињавају нестраначке личности, заборављајући чињеницу да је и Ана Брнабић једно време била премијер као нестраначка особа. Другим речима, највећи део опозиционих снага предлаже још једну подвалу за народ и у томе траже подршку и разумевање криминалне Вучићеве власти. Кад је већ немају у народу.
Број пребијених или закатанчених људи у Вучићевим затворима, попут Ивана Матовића и Новице Антића које ретко ко више и спомиње, не интересују највећи део српске опозиције. Као ни криминалне претње које директно угрожавају живот адвокату Ивану Нинићу и његовој породици, за њих су скроз небитне, јер су у паници како да политички преживе не бирајући средства, пристајући чак и на заједничку Ћаци владу са Вучићевом бандом.
Наравно да ће Вучић и његова екипа умети, као и до сада, да цене њихов допринос растакању српског друштва и у том смислу би ваљало посматрати и поновно оживљавање Милоша Јовановића са причом о некаквој аутентичној десници без које се Вучић не може победити јер, по њему, студенти не могу адекватно покрити тај спектар. Исти они студенти којима се у јавности замера да су сувише десно оријентисани.
Где је Јовановић оживео ту ће ускоро и Несторовић васкрснути, а то је знак да је Србија све ближе изборима на којима ће Вучић упрегнути све своје ресурсе вешто одржаване у опозицији. Најавио је као и пред сваке изборе озбиљно повећање пензија, кулен само што није појефтинио, ако то буду довољно испратили паризер и кисело млеко, ето прилике за гласаче да кажу шта заправо желе.
Победа студентске листе на изборима отвара јединствену могућност која тешко да ће се икада поновити, а то је да се народ Србије једном заувек ослободи ове зле и наопаке власти, али истовремено и постојеће опозиције која је све то, на себи својствен начин, аминовала. Можда ће Експо бити прилика да се у одвојеним павиљонима прикаже све оно што је овај народ дозволио да му се догоди, каквим преварама и пљачки је био изложен, којих размера је спроведена издаја свих националних и државних интереса, шта су све морали да преживе они који су се на време супротстављали разним непочинствима власти и опозиције… Такву светску изложбу свет још није видео, а народ Србије је одавно заслужује. До победе!
