Pročitaj mi članakRascepkanoj i za dogovore nesklonoj opoziciji je najbolje da pomogne studentskoj listi ako želi da preživi ovaj politički talas, kažu analitičari za portal N1.
На политичкој сцени Србије сведоци смо у суштини – парадокса, јер се очекује од опозиције или макар њеног доброг дела да на предстојеће изборе не изађе и подрже студентску листу.
Политиколог Дејан Бурсаћ каже за портал Н1 да је јасно да су се студенти дистанцирали од опозиције.
„Грађани опозиционе партије претежно сматрају непоузданим и неефикасним због фрагментираности односно расцепканости у последњих 13 година“, наводи Бурсаћ.
Говорећи о истраживањима, он истиче да се гласачи потенцијалне студентске листе налазе са обе стране опозиционог спектра – и грађанског и десничарског, али да је међу њима и велики број апстинената, који нису видели смисла да раније излазе и гласају јер нису имали поверења и у странке опозиције. Сада, сматра Бурсаћ, виде смисао.
„Верујем да постоји велики део људи које имају велико неповерење у опозиционе странке и који би вероватно дигао руке од гласања уколико би видео и опозиционе партије. И друго, та подршка је мешовита. Националисти не би волели да виде неку про-ЕУ странку или обрнуто. Све то студенте увлачи у дилеме које они тренутно немају“, наводи Бурсаћ.
Он каже да разумљива жеља опозиције за самоодржањем и тиме да изађу на изборе.
„Не знам шта би навело студенте да промене одлуку“
„Ми не причамо о једној опозицији. Видим између четири и шест потенцијалних опозиционих листа и то заиста прави проблем на евентуалним изборима, јер ће велики број гласова да остане испод цензуса“, каже Бурсаћ.
Он подсећа да је слична поларизујућа ситуација десила 2000. године, када је с једне стране била Демократска опозиција Србије (ДОС), с друге странке старог режима, а са треће – странке које нису нашле место у тој новој поларизацији, а ту пре свега мисли на Српски покрет обнове (СПО).
„Нисам сигуран да би студенти прихватили било какво учешће осим онога што ради Демократска странка (ДС) – да се потпуно повуку из трке и препусте евентуално ресурсе студентима. Мислим да би све друго видели као неку врсту мешања. Заједнички наступ опозиције и студената мислим да није реалан. За сада не видим шта би натерало студенте да промене одлуку. Поготово што они већ имају своју листу и с обзиром на то да је управо студентски покрет највећи изазов са којим се режим суочава“, закључио је Бурсаћ.
Опозиција има две могућности
Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује за Н1 да студенти полазе од тога да је велики део грађана против власти, а са друге стране постоји и велико неповерење у опозицију. Везивање студената за опозицију свакако би се негативно одразило на рејтинг листе који могу да понуде.
Он поручује да је потребно бити реалан и схватити да студентима треба широк фронт.
„С једне стране треба и објединити снаге, али и не револтирати оне који су разочарани опозицијом“, наглашава Анђелковић.
Мисли да опозиција има две могућности како би могла да наступи на изборима. Прва је да понуди студентима договор о подршци листи, али да рок буде орочен.
„Ако студентска листа буде у ситуацији да добије власт, да у року од нпр. шест месеци распише фер изборе на којима би учествовале и опозиционе странке. То значи спремност да се ради како се договори са студентима. Заузврат, ако се опозиција одриче изласка на изборе, логично је да добије могућност за брзо деловање“, додаје Анђелковић.
Као другу могућност износи то – да се одржи једна врста дијалога и усаглашавања представника професора универзитета, студената и опозиције о наступу који би могао да буде у неколико колона, где би студенти ишли у једној, а опозиција у једној, две или три.
„Највероватније две или три. За спровођење овакве идеје неопходан је договор о ненападању, како би сви боље прошли. Потребно је показати политичку зрелост да се подрже студенти, а и да се тражи модалитети, јер је обавеза студентске листе да свима обезбеди исте услове. Ако се Вучић сада не склони, опозиција неће имати перспективу убудуће“, оцењује Анђелковић.
Јахање таласа или потапање
Он истиче да је највећи проблем што наша опозиција, чак и парламентарна, није у стању да одрже заједнички састанак где би причали о нечему.
„Нису успевали да се окупе. Повремено, на неки начин и тихо, да се не замерају студентима, буне се што их нико не прихвата, али како и да их прихвата кад не могу да се договоре, да буду око било чега јединствени или имају заједнички наступ“, пита Анђелковић.
Он указује да ДС има другачији, прагматичнији приступ.
„Сведоци смо великог студентског политичког таласа, велики број опозиционих бирача је наклоњен студентима. Има оних партија које схватају да када вас погоди талас, да ће вас разнети, има оних који то не схватају, а има и оних који схватају али ништа не чине. ДС се најпрагматичније поставио, иако и они, попут других странака, сигурно мисле и свом опстанку и прилагођавају се том великом таласу“.
Aдвокат Иван Нинић на мети режима: Мафија не спава, овакав спот рађен и за Оливераhttps://t.co/AHJWJz3kmu
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 24, 2025
