Прво је из редова опозиције било “браво децо” за све што сте постигли и урадили, али сад је тренутак да то нама искуснима препустите, јер објективно говорећи ви не знате оно што ми знамо. Касније је уследило склоните се, довољно сте урадили сад старији то морају да преузму. То што сте ви препешачили Србију уздуж и попреко, бициклима и трчећи ишли до Стразбура и Брисела, доказали да је Нови Пазар део Србије, што сте киснули, били пребијани, привођени и затварани у разне познате и непознате казамате, што су вам стављали букагије, дислоцирали вилице, газили вас колима, све је то недовољно спрам наше дуго грађене опозиционе сујете и спознаје о сопственој величини самозваних лидерчића.
Онда су уследили захтеви да се саопште имена оних који ће чинити ту студентску листу како би фараони из страначке опозиције могли да кажу да ли ће подржати или не студенте. Исто су тражили и представници власти вређајући и понижавајући сваког ко мисли другачије. Сами никад нису јавности унапред достављали листу сопствених кандидата, али њима се то може док за студенте та правила не смеју да важе. Уосталом, опозиционе странке су се 14 година упорно трудиле да својим ангажманом и деловањем што више продуже Вучићу власт и сад се ту појављују неки млади људи који хоће да наруше успостављени систем шаљући у прошлост и овакву власт и такву опозицију. Е па неће да може, узвикнуше у глас, представници тзв. про еу опозиције и тзв. аутентичне деснице. Вучић им је бар увек изражавао потребну захвалост награђујући најзаслужније за крах опозиције.
Искуство које поседује страначка опозиција у губљењу избора је заиста јединствено и ту ни студенти, ни народ који их у огромном броју подржава немају шта да траже.Јер, страначка опозиција јури своје поценте, прави сопствене калкулације и једино их занима како да задрже незаслужене привилегије које су стекли гласовима људи које су потом најбруталније и то више пута изневерили.
То што студенти мисле да је борба против режима важнија од сујета појединих политичара не уклапа се у процене оних који већ деле функције, одређују ко ће где и на којој телевизији гостовати, иако избори још нису ни расписани. Али, они унапред знају њихов исход, јер ту нема никаквих могућих изненађења, улоге су давно поделили међусобно. Зна се ко побеђује и ко се задовољава мрвицама са стола победника. Тај огавни филм гледамо већ дуже од деценију и време је да одгледамо коначно нешто друго. А то друго су студенти који све време покушавају да окупе народ у борби за промену режима и система. Зато су и постали озбиљан проблем за власт и највећи део страначке опозиције. Они раде све оно што они не могу и не желе, јер им овако највише одговара.
Док власт и опозиција јуре проценте и вагају ко им је погоднији да носи некакву листу, делећи унапред незаслужене мандате, студенти окупљају људе, стварају широки покрет и чине све да не упадну у већ устаљени рецепт губљења избора услед неслоге и различитих размирица и растурања, толико пута виђених у разним на брзину склопљених опозиционих колона.
Зато вас се плаше. Због тога сте за њих опасни. У сваком вашем окупљању, транспаренту који с поносом носите, видљива је та енергија промена и то је оно што они по сваку цену желе да потисну и униште. Поднели сте огроман терет који ниједан искусан политичар власти или страначке опозиције није у стању да поднесе или примени. Положили сте најважнији испит, а то је поверење. Поверење се заслужује, а ви сте то поред свега и запечатили сваким својим кораком, сваком својом акцијом, личном жртвом…
И зато Студенти побеђују!
