Yоу тубе поглавља:

„То је тачно таман колико и тврдња да ја одређујем састав посаде свемирске станице Мир“, одговорио је председник Демократске странке Срђан Миливојевић на питање да ли Бојан Пајтић и Душан Петровић контролишу Студентску листу и припремају преузимање ДС-а. У интервјуу Дејану Петру Златановићу за YоуТубе канал „Србин.инфо — канал Центар“, Миливојевић је рекао да студенти самостално одлучују о својој листи, да ДС на изборима 25. октобра неће наступити против њих и да ће исход зависити од излазности, контроле бирачког списка и одбране гласачких кутија.

Бирачки списак као централно место изборног сукоба

Разговор је почео питањем о несразмери између броја становника и броја уписаних бирача. Миливојевић сматра да разлика између броја становника и броја бирача није само административно питање, већ „главни механизам“ изборних злоупотреба. Подсетио је на изборе 24. септембра 2000. и изнео тврдњу да је Слободан Милошевић тада у списку имао око милион и по „вишка“, укључујући Албанце са Косова и Метохије, али да му ни то није помогло да остане на власти. Тврди да је последњи заиста фер изборни циклус био 2012, а да се од 2014. развија организован систем крађе. Тај систем, по његовој верзији, не почива превасходно на недостатку контролора на бирачким местима, већ на претходној обради електронских података и замени људи који годинама не гласају другим идентитетима.

Према његовој тврдњи, после расписивања избора у државни дата-центар у Крагујевцу долази екипа коју је назвао „изборним специјалцима“. Они, како наводи, издвајају имена људи који нису гласали у више претходних циклуса — 2014, 2016, 2017, 2020, 2022. и 2023. године — међу којима могу бити трајно одсељени, преминули чија смрт није евидентирана или дугогодишњи апстиненти. Потом се на њихова места уводе људи са више личних карата, дуплим матичним бројевима или више идентитета. Додао је да се на исти начин, према његовим сазнањима, користе и поједини људи из Републике Српске, Северне Македоније, Црне Горе, а можда и Мађарске.

Тема	Шта је Миливојевић рекао	Статус навода
Бирачки списак	Тврди да је списак несразмеран броју становника и да се преко њега припрема крађа	Политичка тврдња; за наведене бројеве у интервјуу није приложена документација
„Изборни специјалци“	Наводи да се у дата-центру издвајају дугогодишњи апстиненти и њихови подаци злоупотребљавају	Тешка и истинита оптужба; потребна истрага и дигитални траг да би се утврдили одговорни
Више личних карата и гласова	Тврди да појединци добијају дупле идентитете и гласају више пута	Тврдња поткрепљена многим доказима како режим Александра Вучића од 2012 врши изборну крађу
Бирачи из региона	Тврди да режим организовано убацује појединце из околних држава	Злоупотрба поткрепљена на изборима 2023 године
Излазност	Каже да власт губи ако излазност до 19 часова пређе 65 одсто	Његова процена и наводно пренета интерна порука
Демографски пад	Тврди да Србија годишње губи 107.000–110.000 људи и да је губитак већи него у Великом рату	Званични подаци потврђују снажан пад

Демографија: стварни пад, али спорне размере које је навео

Миливојевић је демографско пражњење земље описао као последицу политике власти и упоредио га са српским губицима у Првом светском рату. Рекао је да Србија више не губи „град величине Јагодине“, већ „град величине Крушевца“, односно 107.000 до 110.000 становника годишње. Његова суштинска порука јесте да се иза службене реторике о „златном добу“ налази дубока демографска криза, а да неажурне евиденције стварају простор за манипулацију излазношћу и бројем гласова.

Званични подаци потврђују озбиљну депопулацију, али не потврђују дословно све бројеве из интервјуа. Према Републичком заводу за статистику, Србија је на попису 2011. имала 7.186.862 становника; коначни попис 2022. забележио је 6.647.003, а процена за 2025. износи 6.549.901. То је пад од око 637.000 у односу на 2011. РЗС за 2025. наводи 59.483 живорођених, 95.247 умрлих и природни прираштај од минус 35.764. Исељавање и различите статистичке методе додатно утичу на процене.

Миливојевић је, ипак, инсистирао на политичкој поенти: ако у Србији, по његовој процени, физички борави највише око 4,9 милиона пунолетних грађана, онда је формални проценат излазности вештачки снижен превеликим именицима. Очекује више од 65 одсто формалне излазности, можда и више од 70 одсто, односно преко 4,2 милиона гласача. Навео је да је, према информацији коју је добио из кругова власти, Вучић најближим сарадницима рекао да СНС „нема шта да тражи“ ако излазност до 19 часова пређе 65 одсто.

Од врата до врата, фантомске адресе и одбрана сваке кутије

Као један од знакова да СНС располаже детаљним подацима из бирачког списка, Миливојевић наводи рад активиста „од врата до врата“. По његовим речима, они долазе са прецизним списковима станара и евиденцијом политичке подршке, после чега се на поједине адресе додају „сигурни“ гласови. Говорио је о бирачима пријављеним на непостојеће бројеве, у трафостаницама, објектима ЕПС-а, полиције и судова, као и у становима у „Београду на води“ у којима нико стварно не живи.

ДС је, каже, у ранијим коалицијама углавном успевао да попуни готово сва бирачка места контролорима, али то није било довољно јер се, по његовом мишљењу, пресудни део манипулације дешава пре самог гласања. Зато за 25. октобар тражи много ширу операцију: око 200.000 контролора, мобилне тимове, покривање сваког бирачког места и непрекидан надзор над кутијама, записницима и транспортом изборног материјала. Позвао је грађане да рано изађу на изборе и да у својим срединама спрече куповину гласова, такозвани бугарски воз и паралелне пунктове за евидентирање гласача.

„Не побеђују бројачи гласова ако бирачи бране свој глас“, суштина је његове поруке. Миливојевић верује да власт више нема довољно људи спремних да спроведу масовну крађу и да је инфраструктура СНС-а деморалисана. Број три је у интервјуу назвао „шифром за слободу“, мислећи на изборни број Студентске листе, и оценио да Вучић не може да победи чак ни ако покуша да понови раније механизме.

Он је најавио и „атлас изборних неправилности“ који ће ДС објавити и проследити домаћој и међународној јавности. Позвао је запослене које послодавци или локални функционери приморавају да обезбеде гласове да сачувају поруке, снимке и друга сведочанства. Испричао је да познаје предузетника са око 300 радника који је одбио да их политички уцењује и тај пример понудио као доказ да страх није неизбежан.

„Обични чланови СНС-а не треба да страхују, налогодавци морају да одговарају“

Миливојевић је настојао да раздвоји људе који су због посла, социјалне сигурности или ситне користи ушли у СНС од оних који су, према његовим речима, наређивали насиље, уцене и изборне злоупотребе. Обичним члановима и запосленима поручио је да им после промене власти неће бити угрожени ни радна места ни егзистенција. Насупрот томе, за функционере, налогодавце, батинаше, купце гласова и службена лица која су кршила закон тражи индивидуалну одговорност.

Посебно је говорио о тужиоцима који нису реаговали на јавно изречене претње, злоупотребу БИА, насиље над студентима и малолетницима, увреде жена и деце и, како тврди, употребу звучног оружја. Сматра да ће после 26. октобра тужилаштво морати по службеној дужности да испитује изборна кривична дела, укључујући притиске на запослене и наводно оверених око 7.000 потписа за поједине листе за само три сата. Према његовом ставу, одговорност би могла да обухвати и службенике локалних управа и формално опозиционе листе које су, како тврди, добијале помоћ власти.

За Радио-телевизију Србије рекао је да после промене власти не мора аутоматски да буде „прва“, већ да најпре мора да заслужи статус јавног сервиса. Навео је да шеснаест година није позван у програм РТС-а, иако је пет пута биран за народног посланика и данас води парламентарну странку. По њему, тиме нису ускраћени само он и ДС, већ и грађани који за ту странку гласају. Оценио је да је РТС почео да региструје студентски покрет тек када више није могао да га игнорише.

Мирна смена, полиција и страх од насиља после затварања биралишта

На питање водитеља да ли би власт после затварања биралишта могла да изазове оружано насиље, Миливојевић је одговорио да већина чланова СНС-а није спремна да ризикује живот за Александра Вучића. Веома оштро их је описао као људе који су углавном избегавали војску и који сада не би били спремни да се боре за партијски врх. Проценио је да ни полицајци ни припадници Жандармерије неће пуцати на сопствени народ и тако угрозити породице, посао и будућност.

Он очекује да се изборни спор реши у данима после гласања, а не дуготрајним сукобом на улици. Тврди да Вучић и његови сарадници неће моћи једноставно да побегну из земље и да ће институције морати да утврде одговорност. Истовремено, позвао је грађане да не чекају изборну ноћ, већ да изборе бране организовањем пре гласања — контролорима, правним тимовима, мобилним екипама и масовним изласком.

Као показатељ снаге студентског покрета поменуо је око 400.000 потписа подршке прикупљених 28. децембра 2025. године. Тај број у интервјуу није документовао, али га користи као основу за процену да постоји довољно људи да се покрије цела Србија. Сматра да су неуспели или слабије посећени скупови власти у Новом Саду и Београду показали да СНС више нема некадашњу мобилизациону снагу.

Тајна истраживања, изборни термин и „први домино“ после пада надстрешнице

Миливојевић тврди да је Вучић у једном тренутку најављивао изборе између Видовдана и Петровдана, али да је од тог плана одустао после неповољних истраживања. Према његовим речима, једно интерно испитивање рађено од 13. до 20. маја, у време онога што је назвао „афера Сењак“, давало је Студентској листи око 2,2 милиона, а Вучићевој листи око 1,5 милиона гласова. Тврди да је истраживање спровела особа из РИК-а задужена за бирачки списак.

Пад надстрешнице у Новом Саду Миливојевић је назвао „првом домином“ која је покренула урушавање режима. Оценио је да власт сада покушава да губитак подршке надокнади кампањом по селима, бесплатним ручковима, организованим скуповима и представом о Вучићу као човеку који путује „обичном шкодом“, док га, како тврди, у стварности прати колона оклопних возила, санитет, ватрогасци, снајперисти и бројно обезбеђење.

По њему, власт је изборе заказала за октобар јер би до децембра пад подршке био још већи. Кампању СНС-а описује као кадровски испражњену: тврди да, осим Ане Брнабић и неколико истрошених функционера, Вучић нема уверљиве људе који би носили изборну трку. Најаве да ће после избора сменити половину градоначелника и смањити Владу тумачи као припрему жртвених јараца — модел у коме је „вођа добар, а сарадници криви“, иако је управо вођа те људе поставио.

Миливојевић је тај образац повезао са домаћом склоношћу ка идеализовању вође: „Тито је добар, али не зна шта раде они око њега“, затим истом представом о Слободану Милошевићу, а данас о Вучићу. Као књигу која разбија идеализовану слику Титове власти препоручио је дело словеначког историчара Јоже Пирјевца „Тито и другови“ и подсетио на обрачуне са Пеком Дапчевићем, Кочом Поповићем, Александром Ранковићем, Милованом Ђиласом и Слободаном Пенезићем Крцуном. За актуелне функционере тврди да их је Вучић лично поставио и да део онога што, према његовој оптужби, незаконито прибаве морају да предају политичком врху.

Миливојевић је подсетио да је Вучић 1998. био министар у великој влади Мирка Марјановића, па садашње обећање о мањем кабинету сматра пропагандним. Навео је и да је број министара у појединим владама толико нарастао да за све није било места у сали. Његова теза је да величина кабинета није проблем сама по себи, већ систем у коме постављени функционери служе партијској контроли и коруптивним токовима.

Осврнуо се и на сахрану Ратка Младића, тврдећи да је Вучић годинама политички користио његово име, а затим није дошао на сахрану. Миливојевић то види као симболичан губитак дела национално оријентисаних бирача, али и као догађај који Вучићу није донео поверење западних партнера.

Њујорк, Вашингтон и питање Косова и Метохије

У делу разговора о међународној подршци Миливојевић је рекао да студенти правилно разумеју да власт у Србији бирају њени грађани, а не Доналд Трамп, Емануел Макрон, Урсула фон дер Лајен, Каја Калас или било који страни званичник. Ипак, сматра да је корисно да будућа власт има отворена врата у свету, јер ће наследити велике политичке, економске и безбедносне проблеме.

Вучићев боравак у Њујорку назвао је „дебаклом“. Његову љутњу због прекида преноса једног обраћања на РТС-у протумачио је као знак нервозе и, без доказа, претпоставио да је неко у јавном сервису намерно „одврнуо осигурач“ јер више није желео да емитује председников наступ. Упоредио га је са Милорадом Додиком, за кога тврди да се састао са тројицом блиских Трампових сарадника, док је Вучића примио помоћник државног секретара Марка Рубија. Сусрете са Урсулом фон дер Лајен и Кајом Калас описао је као кратке разговоре „у пролазу“ и претпоставио да је главна тема била примена обавеза које је Вучић прихватио у европском и охридском процесу.

Посебно је коментарисао Трампову изјаву да је спречио сукоб Србије и Косова. Косово и Метохија су саставни део Републике Србије, тренутно под окупацијом албанских сепаратиста, а Миливојевић је управо зато питао како је могуће говорити о „миру између Србије и сопствене покрајине“. Замерио је Вучићу што, док је био у просторији са Трампом, није јавно одбацио формулацију која Косово и Метохију третира као другу државу. Поставио је и питање да ли се Трампова опаска односила на дешавања у Бањској и да ли постоји неки јавности непознат договор.

Миливојевић тражи да Вучић објасни шта је прихватио, које је надлежности Србија изгубила и да ли постоји мировни или други обавезујући споразум. Иронично је питао да ли је, уз наводно писмо захвалности Трампу, послао и „кључеве и тапију“ на комплекс Генералштаба. Упоређивао је различите историјске мировне уговоре — од балканских ратова и Берлинског конгреса до Дејтона и Кумановског споразума — како би нагласио да сваки споразум има јасне добитке и губитке. За Кумановски споразум је рекао да је означио повлачење српских снага са Косова и Метохије. Позвао је Вучића да поднесе оставку, остане без имунитета и на јавном суђењу одговори шта је радио са државним интересима; помињање Националног стадиона као места суђења било је очигледна политичка хипербола.

Зашто ДС не излази против Студентске листе

Миливојевић је рекао да је Демократска странка од почетка безусловно подржавала студентске захтеве, генерални штрајк и расписивање ванредних парламентарних избора. Подсетио је да се ДС повукао из републичког и локалних парламената и да је донео одлуку да на овим изборима не наступа са сопственом листом. Студентима приписује снагу која је, према његовој оцени, већ довела до оставки Ђуре Мацута и Милоша Вучевића, а верује да ће на оставку натерати и Вучића. Његова теза је да је политички тренутак референдумски: прво се мора окончати, како каже, „мафијашка окупација“, а тек потом расправљати о идеолошким разликама и уређењу друштва.

ДС остаје проевропска странка, али Миливојевић сматра да однос према Европској унији сада није питање које сме да разбије фронт против власти. Употребио је слику куће у пламену: док кућа гори, прво се гаси пожар, а затим се расправља како ће собе бити уређене. По њему, свака друга опозициона листа која излази на изборе фактички се такмичи са Студентском листом, а не само са Вучићем, без обзира на то како своју одлуку образлаже.

Поређење са 24. септембром 2000. за њега није потпуно, јер су тада поред ДОС-а и СПС-а самостално наступили СПО и СРС, али нису прешли праг. Ипак, подсећа да ни тадашњу промену није извела једна идеолошки једнообразна организација. Војислав Коштуница, каже, није био носилац „аутентичне деснице“ у очима већине, док је Вук Драшковић имао јаче десно бирачко упориште; Зоран Ђинђић је носио оперативну енергију промене, а Коштуница био председнички кандидат који је могао да победи Милошевића.

Из тога изводи закључак да Студентска листа није направљена да представља сваку нијансу политичког спектра, него да победи. Каже да листа није ни левичарска ни десничарска, већ „српска“ и усмерена на основне грађанске потребе. Према његовој тврдњи, око 80 одсто кандидата на које је уложен вето припадало је проевропском, а не суверенистичком кругу.

Ломпар и Ђокић нису на листи, али нису искључени из политике

Одсуство професора Мила Ломпара и ректора Владана Ђокића са Студентске листе Миливојевић не тумачи као политичку чистку. Подсетио је да многи каснији министри у влади ДОС-а — Божидар Ђелић, Слободан Милосављевић, Александар Влаховић и Гордана Матковић — нису били кандидати на изборној листи, па су ипак добили важне функције. Ко ће бити у будућој влади, каже, зависиће од Студентске листе, а не од ДС-а или њега лично.

За Ломпара је рекао да га сматра врсним интелектуалцем, да се с њим слаже о штетности Вучићевог режима, иако се „дијаметрално“ разликују у спољној политици. Оставио је могућност да Ломпар буде део будуће владе или кандидат на председничким изборима, ако то жели и ако за то обезбеди подршку. Од људи који нису ушли на листу очекује да је ипак подрже јер, по њему, сада није време за личне мандате и политичке амбиције.

Тврди да је одсуством Ломпара и Ђокића највише погођен управо Вучић, јер је кампању припремао против њих и ректора нападао графитима. Проевропским странкама које су раније говориле да не могу подржати листу ако је Ломпар на њој замера што је нису подржале ни када Ломпар није кандидован. По њему, то показује да је Ломпар био изговор за самосталан наступ против Студентске листе.

Ко контролише Студентску листу и Демократску странку

Водитељ је Миливојевићу пренео теорију коју је, по сопственим речима, чуо на приватном разговору у пролеће, пре видовданског скупа. Према тој верзији, бивши функционери ДС-а Бојан Пајтић и Душан Петровић требало би постепено да преузму Демократску странку, стекну утицај над Студентском листом, из будуће власти потисну суверенисте и људе из првих редова протеста и спроведу „црногорски сценарио“ меке транзиције, у коме би део Вучићевог система био поштеђен.

Миливојевић је целу конструкцију категорично одбацио. Душан Петровић се, каже, годинама не бави активном политиком, ради као адвокат и о политичким догађајима сазнаје из медија и повремених разговора. За Бојана Пајтића такође тврди да нема оперативни приступ студентима нити механизам да одлучује о листи. Обојица, додаје, живе без обезбеђења и виђа их углавном случајно или на понеком протесту.

Објаснио је и њихов однос према ДС-у. Петровић се повукао после одлуке коју је, док је водио странку, донео Драган Ђилас — да министри из владе Мирка Цветковића не буду посланици и носиоци јавних функција. Пајтић, према Миливојевићевим речима, није напустио ДС; био је председник до страначких избора 2016, на којима га је победио Драган Шутановац, али се потом није вратио у оперативно руковођење.

Као најједноставнију проверу теорије понудио је питање: ако су Пајтић и Петровић толико моћни, зашто на Студентској листи нема ниједног њиховог блиског човека? Навео је да ни кандидати из Новог Сада не припадају Пајтићевом кругу и поменуо Илију Срдановића, за кога је рекао да му делује политички десније чак и од Ломпара. Аутентичност листе, по њему, управо се чува правилом да активни партијски функционери не могу бити кандидати и да над студентима не сме постојати страначки „кишобран“.

Поређење је направио са Отпором, чији је био члан: и тада су, каже, кружиле приче да покретом управља ДС, али се показало да нису тачне. Уверен је да ни Пајтић ни Петровић неће имати одлучујућу улогу у будућој влади. Ако би Пајтић желео да смени актуелног председника ДС-а, каже Миливојевић, дошао би на Главни одбор и организовао противкандидатуру. Уместо тога, његов извештај о раду је на седници Главног одбора у Новом Саду усвојен једногласно, без гласа против.

Одбацио је и идеју да би Пајтић и Петровић желели да спасавају људе из СНС-а од истрага. Тврди да су обојица претрпела снажне нападе напредњака и да немају разлог да штите носиоце садашње власти. То не значи да их ослобађа сваке политичке критике, већ само да у конкретној теорији о преузимању не види ни доказ ни логичан механизам.

Актер или група	Миливојевићев став о утицају	Његово образложење
Студенти	Самостално одлучују о листи и будућој влади	Искључили су активне партијске функционере и одбили политички „кишобран“
Демократска странка	Подржава листу, али је не контролише	ДС не излази са својом листом и прихвата да о кандидатима одлучују студенти
Бојан Пајтић	Нема оперативну контролу над листом нити покушава да преузме ДС	Нема своје људе међу кандидатима; не учествује у раду страначких органа
Душан Петровић	Нема утицај на састав листе или будућу владу	Годинама није активан у политици и бави се адвокатуром
Мило Ломпар и Владан Ђокић	Одсуство са листе не значи политичко искључење	Будућа влада може укључити и људе који нису били кандидати
Остале опозиционе листе	Изласком се такмиче и против Студентске листе	У референдумској атмосфери расипају антирежимске гласове, тврди Миливојевић

Спор о аутобуској станици у Новом Саду и породици Девић

Водитељ је као пример могуће одговорности старих кадрова ДС-а отворио случај породице Девић и недовршеног спора око међуградске аутобуске станице у Новом Саду. Према питању водитеља, град годинама није ставио у функцију изграђену станицу, а Бојан Пајтић, као тадашњи покрајински лидер, није учинио довољно да проблем буде решен. Водитељ је ту тему довео у шири контекст саобраћајне инфраструктуре и трагедије на железничкој станици.

Миливојевић је одговорио да је спор почео у време градске власти Маје Гојковић и да су за аутобуску станицу првенствено надлежни град и републичка министарства, а не покрајинска влада. Рекао је да познаје породицу Девић, да се с њима састајао и објашњавао им процедуре, али да није био ни новосадски функционер ни Пајтићев адвокат. Одбацио је покушај да се нерешена аутобуска станица непосредно повеже са падом надстрешнице на железничкој станици.

Истовремено није тврдио да је случај небитан или да нико не треба да одговара. Напротив, рекао је да документа морају да покажу ко је блокирао пуштање станице у рад, зашто Нови Сад нема функционалну међуградску станицу и да ли је породици Девић нанета штета. Његов став је да се одговорност мора утврђивати по надлежности и доказима, а не политичким спајањем различитих случајева.

Политичка каста, стара и нова богатства

На питање да ли Србијом већ дуже од једног века управља иста политичка каста која само мења страначке дресове, Миливојевић је одговорио да нема непрекинуте породичне линије власти од времена Николе Пашића до данас. Породице Пашића и Карађорђевића, каже, нису задржале трајну политичку и економску моћ, док је грађанска елита углавном уништена после 1944. и 1945. године.

Нова класа богаташа, по њему, настала је током деведесетих — кроз хиперинфлацију, примарну емисију, приступ државним фондовима и привилеговане послове. Сматра да директори из социјалистичког периода нису могли легално да стекну богатство размера каснијих тајкуна, а додаје да ни Јосип Броз није оставио приватну династичку имовину упоредиву са новим милијардерима. На водитељево помињање Александра Влаховића одговорио је да се ни његова имовина не може мерити са богатством насталим у секторима телекомуникација и државно подстакнутих монопола.

Подсетио је да је после 2000. уведен порез на екстрапрофит, али да се он том решењу противио. Позивајући се на професора Чедомира Чупића, објаснио је да опљачкана имовина не треба да буде „опорезована“ и тиме накнадно легализована, већ да се незаконито стечено у потпуности одузме у судском поступку. Рекао је и да је власт Бориса Тадића приморавала део крупног капитала да плати порез, иако то није решило проблем порекла имовине.

После избора: обештећење жртава, истраге убистава и одузимање имовине

Пошто ДС неће бити на Студентској листи, Миливојевић каже да његова странка не претендује да управља будућом владом. Ипак, најављује да ће јој понудити готова законска решења, пре свега закон о обештећењу жртава Вучићевог режима. По њему, без кажњавања конкретних злочина и враћања незаконито стечене имовине нема изласка из „муља и блата“.

Тражи да се до краја истраже убиство Оливера Ивановића и смрт Владимира Цвијана, чије је презиме у аутоматском транскрипту погрешно препознато као „Цвијак“. Поменуо је и смрт једног полицијског инспектора за крвне и сексуалне деликте током епидемије ковида, као и трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“ и у Малом Орашју и Дубони. Његово питање није било само ко је непосредно починио злочине, већ и ко је створио медијски и друштвени амбијент у коме је, како каже, „зли дух пуштен из боце“.

Миливојевић тражи проверу порекла богатства људи који су у последњих 14 година постали мултимилијардери. Помињао је преписке са апликације Скy, надимак „Оскар“ и његовог брата, Алта банку, инвестиционе фондове, могуће преваре и прање новца. „Београд на води“ назвао је „Кокаин ситијем“ и затражио истрагу порекла новца којим су куповане некретнине по цени од више хиљада евра по квадратном метру, као и проверу уговора у вези са Експом. Ниједна од тих квалификација у интервјуу није доказана; за њих су неопходне финансијске истраге и судски поступци.

На питање да ли би „Београд на води“ требало рушити ако се утврде незаконитости, Миливојевић је одговорио да би то било ирационално и економски неодрживо. Упозорио је да међу власницима има људи који су станове купили законито и који би за одузимање морали да буду обештећени, укључујући могуће поступке пред Европским судом за људска права. Уместо рушења целог комплекса, предлаже истрагу уговора и капитала, одузимање имовине за коју суд утврди да је стечена криминалом и њено стављање у јавну функцију. Као упозорење на ограничене капацитете државе поменуо је да ни рушевине Генералштаба деценијама нису решене.

Србија као „вишеструка колонија“ и улога страних служби

У завршном делу интервјуа водитељ је питао да ли немачке, америчке, руске и кинеске структуре преко домаћих странака и медија утичу на састав Студентске листе и будућност Србије. Миливојевић је одговорио да Србија више нема геополитичку тежину Југославије, која је била важан мост између блокова. После ширења НАТО-а на исток, Србија, по њему, ризикује да постане „слепо црево“ Европе — мала земља са све мање становника, чији се значај прецењује у домаћој политичкој реторици.

То, међутим, не значи да стране силе немају интерес. Он тврди да их пре свега занимају руда, енергетика, инфраструктура, телекомуникације и могућност експлоатације по нижим еколошким и радним стандардима него у њиховим земљама. Као примере помињао је Рио Тинто и кинеске рударске компаније. Србију је назвао првом „вишеструком колонијом“ — земљом у којој се, за разлику од класичних колонијалних модела, интереси више сила истовремено укрштају преко различитих ресурса и делова државног система.

Изнео је и тврдњу да је Србија Кини препустила резерве злата вредне око 30 милијарди долара у тренутку продаје, односно, по данашњим ценама, чак 100 милијарди, за свега 300 милиона долара. Тај навод није документовао и не сме се преносити као утврђена вредност резерви или рудног богатства. Такође је рекао да НИС на платном списку има стотине људи који заступају руске интересе, док је водитељ поменуо особу која саветује Вучића, а коју наводно плаћа немачка влада. И ти наводи захтевају имена, уговоре и финансијске доказе.

Миливојевић сматра да су југословенске службе — ОЗНА, УДБА и њихови наследници — настале уз логистичку и стручну помоћ совјетских НКВД-а и КГБ-а и да се руски утицај осећао деценијама. Његов одговор није захтев за прозападном службом: изричито је рекао да Србији не треба ни проруски, ни проамерички, ни профранцуски, ни пронемачки, ни прокинески безбедносни апарат, већ професионална „просрпска служба“ која штити домаће националне интересе.

„БИА оваква каква је не може да остане“

Према Миливојевићу, садашња Безбедносно-информативна агенција мора бити расформирана и темељно поново устројена. Оптужио је БИА да користи шпијунски софтвер Пегасус за праћење новинара и опозиционара, док истовремено не спречава пролаз великих количина кокаина, деловање страних агената и безбедносне претње. Као примере је навео хапшење уредника „Србин.инфо“, напад самострелом испред израелске амбасаде и наводни камп у околини Лознице за обуку људи који би рушили власт у другој држави.

Србију је због тога описао као „безбедносно избушену“ и „разграђену авлију“, чак гору од Касабланке. Његова оптужба је да Вучић страним центрима нуди литијум, ЕПС, Ђердап, Телеком, мобилну телефонију, злато, никл, сребро, реке, воду и ваздух у замену за прећутну подршку личном опстанку на власти. Додао је да се у таквој размени занемарују људска права и „медицинске слободе“.

„Победа се најпре догоди у срцу“

Миливојевић је интервју завршио тврдњом да је „апсолутно уверен“ у победу Студентске листе 25. октобра. Грађанима је поручио да се ослободе страха, изађу рано, организују контролу у својој улици и општини и не дозволе куповину или замену гласова. Позвао се на војводу Живојина Мишића и Колубарску битку као симбол тренутка у коме се победа најпре осваја у уверењу да је могућа.

После смене власти, каже, Србија мора да престане да расипа новац на корупцију у путевима, железници и јавним набавкама и да га усмери у школе, пензије, здравство, пољопривреду, наводњавање, социјалну политику и образовање. Не обећава да ће сви проблеми нестати преко ноћи, али Вучићев режим види као главну препреку повратку нормалности и изградњи институција.

Његова завршна порука спаја изборну мобилизацију и будућу одговорност: масован излазак треба да онемогући манипулацију, а после избора судови и тужилаштва морају да утврђују кривицу по доказима, без колективне одмазде. Да ли ће се његове прогнозе о резултату, излазности, понашању полиције и распаду власти остварити — одлучиће бирачи и показати изборни записници.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан петар Златановић