Прочитај ми чланак
Прокупље/Плочник: Међународни тим археолога, који предводи професор др Тило Ререн, почео је истраживања најранијих трагова металургије на тлу Србије, а прво истраживање је спроведено код Плочника близу Прокупља.
Овај пројекат, у који је укључено и осам научних институција из Велике Британије, подржала је и Влада ове земље одобривши 500.000 фунти за његово остваривање. То је, како је истакнуто, највећа сума икад уложена у један археолошки пројекат.
Тим археолога, који чине стручњаци из разних земаља Европе радиће три године на локалитетима Беловоде код Петровца, Јармовца код Прибоја на Лиму и код Плочника. Први радови почели су управо код Плочника у Топлици.
Поред др Бена Робертса са Универзитета у Дураму (В. Британија) и Силвије Амиконее са италијанског Института за археологију, у тиму су млади археолог Прокупчанка Миљана Радивојевић, која је докторант на Лондонском универзитету и један од аутора пројекта, као и Јулка Кузмановић-Цветковић, директор Народнаог музеја Топлице и мр Душан Шљивар, кустос Народног музеја у Београду.
– Циљ нашег пројекта који носи назив „Развој металургије у Евроазији“ јесте да потврдимо претпоставку да су почеци прераде метала, и то бакра, у људској историји баш у Србији, а да је највећи центар био управо Плочник – каже Миљана Радивојевић, која је идејни творац овог пројекта успела је да ову тему наметне и као свој докторски рад, за шта је добила пуну подршку Лондонског универзитета.
Она истиче да је светска научна јавност изузетно заитересована, нарочито да се одговори на питање зашто и како се појава обраде метала догодила баш у Србији.
Др Бен Робертс, један од чланова тима, каже да су досадашња истраживања код Плочника и артефакти ту нађени изазвали праву сензацију у свету.
– Сви се питају зашто се пре толико миленијума појава прераде бакра догодила баш овде. Ми хоћемо да одговоримо на питања како се то десило, како су људи успели да овладају првим металом, како су га обрађивали и како су га употребљавали. Уз то и да видимо везе које су постојале међу народима у то доба и како је текао развој људске цивилизације – објашњава он.
Јулка Кузмановић-Цветковић и Душан Шљивар су још 1996. године обновили истраживања код Плочника, започета почетком прошлога века, и први открили у већим количинама бакарне предмете, међу којима и добро очувану бакарну секиру, стару више од 7.000 година: Тиме су изазвали изузетно интересовање у научним круговима широм света.
Јер, до сада нигде нису пронађени метални предмети старијег порекла.
Иначе, за налазиште у Плочнику постоји велико интерсовање и туристичких организација. Уз помоћ „Планинке“ из Куршумлије овде је почела изградња насеља налик на она из доба неолита, а ускоро треба да се ту одвија и живот какав је, претпоставља се, био тада.
Биће ту радионице за грнчарију, за обраду бакра, израду сувенира…
Сибирска аронија из Корбевца
Род сибирске ароније на имању Горана Тасића у општини Врањска Бања суша није угрозила. Аронију производи на двадесет ари, сваке године повећава засаде, а од ове производи и саднице.
Горан Тасић из Корбевца код Врањске Бање највећи је произвођач сибирске ароније у Пчињском округу.
Суша није угрозила приносе, јер има систем заливања кап по кап. Ове године убрао је око петсто килограма плода али, за сада, нема организовану продају.
„Продајемо по позиву, кад неко наручи свежу. Остатак замрзавамо у хладњачи и продајемо зими“, каже Горан Тасић. „Килограм смрзнуте ароније кошта од 1.000 до 1.200 динара.“
Трећина плодова ароније може да дочека пролеће на биљци. Суви су добри за чај, као и лист биљке који се бере средином октобра.
У послу Горану помаже цела породица – супруга, деца, родитељи.
„Ми се бавимо и производњом другог воћа и поврћа“, каже Горанов отац Милан. „Исплати се кад се ради, а кад не – нема ништа.“
Горан Тасић сваке године повећава приносе, прати новине у производњи ароније, учествује на семинарима. Добио је цертификат међународне школе пољопривреде.
Аронију нападају једино лисне ваши, објашњавам Тасић: „Ваши уништавамо органски, препаратом на бази коприве, потпуно природним.“
Поред сибирске ароније има и засаде малина, купина и дуња. Ове године почео је да производи и саднице ароније и на лагеру има око 700 садница.
Сурдулица: Дан спорта у Сурдулици
У организацији Цоца-Цола Система и бројних партнера, одржан је спортски дан у оквиру кога су реализоване две манифестације “Шта тренираш” и Цоца-Цола куп. Циљ ових манифестација је промоција важности бављења спортом али и да мотивишу децу и младе да схвате важност спорта и рекреације у свакодневном животу.
Акцијом „Шта тренираш“ реализованом у сарадњи са Министарством омладине и спорта, Спортским савезом Србије, Заводом за спорт и медицину спорта и АДФОР – дечијим форумом представљено је дванаест спортских активности. Друга манифестација, Цоца-Цола куп реализована је у сарадњи са Фудбалским савезом Србије, УНИЦЕФ-ом и Специјалном Олимпијадом.
„Цоца-Цола Систем традиционално организује и подржава спортске манифестације и помаже промовисање здравог и активног живота, спорта и рекреације, али и дружења. Изузетно нам је драго што су наши партнери на овим пројектима препознали важност спортских активности, тимског духа, фер плеја и здравих животних навика. Жеља нам је да подстакнемо што више деце, а и младих људи да буду физички активни, јер су спорт и редовна рекреација неопходни за здраво одрастање и развој“, изјавио је Душан Антонијевић, представник Цоца-Цола Система.
Поред упознавања са карактеристикама спортских активности, присутни су имали прилику да се информишу о правилној исхрани и рекрацији у складу са њиховом тренутном кондицијом.
„Задовољство нам је што су млади из Сурдулице, захваљујући Цоца-Цола Систему добили прилику да опробају у спортовима и да кроз дружење покажу свој таленат за фудбал, али и за друге спортске активности. Цоца-Цола Систем је највећи инвеститор у нашој општини, који поред улагања у локалну заједницу, оваквим манифестацијама, доприноси здрављу и развоју младих“, нагласио је Новица Тончев, председник општине Сурдулица.
Програм „Шта тренираш“ наишао је на одличан одзив јавности, спортских савеза и нарочито деце и омладине, који су се са задовољством прикључили покренутим активностима. Пројекат је почео 2009.године, а инициран је резултатима истраживања које је показало да се само 15 одсто основаца и средњошколаца бави спортом. Цоца-Цола куп одржан у Сурдулици, други је по реду, док је први одржан у Старој Пазови и окупио је ђаке основних школа укључених у програм „Моја школа-мој клуб“, чији је циљ да основне школе широм земље добију своје фудбалске клубове.
Бујановац: Бујановцу се враћа Основни суд
Бујановац је једна од 11 општина у Србији које су испуниле услове да поново почне да ради Основни суд.Министар правде и државне управе Никола Селаковић најавио је да ће све припремне и законске радње бити обављене ове јесени, како би нова мрежа судова заживела од почетка 2013. године.
Поред Бујановца, Основни судови ће бити враћени у Шиду, Сенти, Сјеници, Ивањици, Алексинцу, Димитровграду, Арандјеловцу и неким другим градовима.
Димитровград: Отворена спортска хала
После више од 15 година од почетка изградње, у Димитровграду је свечано отворена спортска хала. Хала је завршена пре пар година, али се дуго чекало да добије употребну дозволу. Тим поводом у Димитровграду су гостовале и кошаркашке екипе Лукоил из Софије, Раднички из Крагујевца и Напредак из Алексинца.
Садашњи председник СО Димитровград Зоран Геров је вероватно најзаслужнији за изградњу овог објекта јер је као кошаркашки радник и иницирао њену изградњу.
– Јесте да смо дуго чекали на отварање, али сам веома узбудјен што су сада сви проблеми превазидјени. Сигуран сам да ће хала много помоћи развоју Димитровграда јер се ми налазимо на добром месту и она може да помогне да постанемо центар спортског туризма – каже Геров.
Са њим се слаже и Иван Ценов помоћник министра спорта у бугарској влади који је био гост на отварању.
– Димитровград се налази близу границе и што је још важније и близу Софије. Већ на самом отварању дошла је наша најбољха кошаркашка екипа Лукоил. Колико видим спортисти овде имају идеалне услове за тренинг. Сигуран сам да ће ускоро још пуно екипа из Бугарске овде долазити на припреме – каже Ценов.
Изградња хале која има капацитет од преко 1.000 места коштала је 6 милиона евра.
У ревијалном мечу који је одигран Раднички из Крагујевца пружио је одличну партију и савладао софијски Лукоил са 82:69.
Ниш: Нишки виноградари задовољни бербом
Берба у нишком виногорју је завршена. Виноградари кажу да су задовољни родом и квалитетом грожђа, а повећан је и број садница. Суво и топло време утицало је и на овогодишњи род грожђа. Због суше берба је започела двадесетак дана раније.
Ипак, топло време утицало је позитивно на квалитет овог воћа. Високе дневне температуре у дужем периоду током вегетације допринеле су већем садржају шећера, тако да се од ове бербе могу очекивати врхунска вина.
Виноградари су задовољни и квалитетом и количином рода, а стручњаци истичу да је то резултат сертификованог садног материјала, примене агротехничких мера, погодног поднебља, али и добре сарадње произвођача и институција.
И млади виногради бележе изузетно квалитетан род, па је тако на појединим виноградима у Малчи, старим око три године, забележен принос од 1,5 килограма грожђа по садном месту.
Мерење шире (процента шећера у грожђаном соку) у атарима Горњег и Доњег Матејевца, Малчи и Сићеву, које су стручњаци Управе за пољопривреду и развој села вршили претходних дана, показују натрпосечне вредности, које до сада нису забележене ни у много познијим терминима бербе.
На територији Ниша, под засадима винове лозе има око 200 хектара углавном стоних и масовних сорти: пловдина, прокупац, смедеревка и жупљанка.
Међутим, последњих година, улагањем у развој виноградарске производње успостављено је још 30 хектара савремених засада.
Ипак ресорни градски већник Срђан Алексић позива све произвођаче и винаре да се обрате граду и Управи за пољопривреду како би се испунила квота коју је, као каже Алексић, дала Европска Унија, а то је око 2.500 хектара под виновом лозом.
