У ноћи између 6. и 7. маја, на прузи Неготин–Зајечар, у близини места Брсник и Рготина, догодила се озбиљна хаварија – исклизнуло је чак шест вагона цистерни натоварених фосфорном киселином, од којих се један преврнуо на бок. Ову информацију званично је потврдила компанија „Србија Карго“, наводећи да, према првим проценама, није дошло до цурења нити испарења, па се „не сматра да постоји опасност по људске животе и животну средину“.
Ипак, у земљи у којој се све чешће дешавају индустријски инциденти, оваква уверавања звоне као празна обећања. Грађани источне Србије имају сва права да буду забринути: фосфорна киселина је корозивна супстанца која у већим концентрацијама може озбиљно угрозити здравље људи, загађење водотока, као и квалитет земљишта. Само присуство таквог терета у вагонима на железничкој инфраструктури која се деценијама урушава, представља аларм за целу државу.
Према наводима из саопштења, до инцидента је дошло у 1.45, када су исклизнуле друга, пета, шеста, седма и осма цистерна, док се прва – одмах иза локомотиве – преврнула. Композиција је полазила из Прахова и била је на путу ка Шапцу, а терет је припадао компанији „Еликсир“, која се бави производњом и транспортом хемијских супстанци.
На лице места упућене су екипе МУП-а, ватрогасци, као и заједничка комисија железничких компанија „Инфраструктура железнице Србије“ и „Србија Карго“, која ће истражити узрок несреће.
Овај инцидент поново отвара болна питања – ко контролише превоз опасних материја по Србији? Да ли је железничка инфраструктура уопште способна да безбедно носи овакав терет? И шта ако се следећи пут догоди цурење, на само неколико стотина метара од насеља, школе или водоизворишта?
Уместо да улаже у системску обнову и модернизацију железнице, држава пружа територију страним корпорацијама и хемијским гигантима, који Србију користе као јефтин транзитни коридор, без адекватне контроле и одговорности. Док нам се продају приче о „одговорном рударењу“ и „развоју региона“, локалне заједнице живе под претњом да ће један исклизнути точак довести до трагедије.
Овог пута је, наводно, избегнута катастрофа. Али питање је – до када?






