Стручњаци кажу да је у питању маркетиншка превара, како би грађани имали илузију да је нешто на акцији или јефтиније, на пример 89,99 динара, што је фиктивно ипак мање од 90 динара.
У овој причи губе само грађани, а трговци су на добитку, пише портал Каматица, преноси 021.
Из оптицаја, каса и новчаника ситне кованице, апоени мањи од једног динара, нестали су са последњим даном 2017. године. Међутим, они и даље опстају у ценама у трговинама, али и на рачунима за струју, телефон, комуналије…
„Повлачењем из оптицаја кованог новца апоена од 1, 5, 10 и 50 пара и доношењем наведених одлука о заокруживању крајњих обрачуна у готовинском платном промету у наведеном распону, НБС је дефинисала законски оквир за готовински платни промет, док се у безготовинском платном промету цене и даље могу исказивати и плаћати у парама“, образложили су у НБС.
Упутство каже да се износи заокружују. Ако је преко 50 пара – цена иде на цео динар, ако је испод 50 пара – иде на нула динара.
– У Србији се и даље на производима приказују цене са парама као деловима динара, иако се паре више не производе. То је резултат системске грешке. Иако паре нису у оптицају, оне се и даље појављују на ценама у продавницама. Ова ситуација ствара конфузију и може довести до непрецизности у финансијским трансакцијама, где трговци често имају више користи – каже уредник портала Каматица Душан Узелац.
Он даље наводи да би требало донети закон који би елиминисао ову праксу. У Србији се не води статистика о промету кованица, али се процењује да годишње остане око три милиона евра у малопродаји због заокруживања.
Нико, наиме, више и не рачуна да ће добити тако мали кусур, а њихове паре или „паре“ ипак волшебно негде нестају.
Стручњаци објашњавају да нема прекршајних налога у оваквим случајевима и да би оштећени грађани могли, на пример, да иду на суд, али да су нам судови ионако претрпани, тако да грађани могу само да инсистирају на правилу „заокруживања“, односно да траже тај један динар уколико цену продавац заокружи на вишу, уместо на нижу цифру.
Математика је јасна и каже да ће, на пример, после 100 купаца којима је износ сравњен на нула динара у каси бити најмање вишак од 10 до 50 динара.
Израда кованог новца је изузетно скупа, што је првенствено последица раста берзанских цена метала. Код мањих апоена од једног и два динара цене израде премашују номиналну вредност. Упркос томе, ковање је неминовно јер је један динар основна новчана јединица у Србији.






