Прочитај ми чланак
Има један сјајан филм, зове се „Наслеђе белог човека“, игра Хари Белафонте, уз Траволту (јесте, Џонтра је у питању). Дело показује свет обрнут на главу, друштво у коме црна мањина поседује већину добара и узгаја презир за потлачене белце.
Као и већина болних тема, наишао је на широм затворене очи, деловао помало непријатно, нежељено подсећање на грехе политички коректне Америке.
Овог викенда Србија се пробудила у неком паралелном универзуму, зони сумрака у којој се Партизан и Звезда жале на суђење.
Почели су да зарачунавају бодове изгубљене у завери удруженог Доњег Срема, Радничког из Ниша и сличних уротника, спремних да се позову на Вучића и Дачића како би притисли судије против „Вечитих“.
Без ироније, изгледа уврнуто, канте су пуне поцепаних тикета, Звезда и Партизан не побеђују.
Судије?
Мене нећете убедити да је већина подигла главу и одлучила да попије коју чашицу интегритета пре него што се суочи са својом и туђом наклоношћу према великим клубовима.
Не, једноставно, на „Маракани“, и у Хумској, су толико заузети стварима које са тереном немају никакве везе, да су заборавили да затраже имунитет од резултатског неуспеха.
Шта то значи?
Значи да немају помоћ судија, барем не у толикој мери да неког несрећника сврбе прсти да упери руку на пенал, навлачи слободне ударце на местима са којих се може добацити до гола, пада на испиту из математике за други основне сабирајући минуте надокнаде, чини ситне услуге цензуришући сопствено поштење.
Не кажем да се Србија разликује од неких других, развијенијих земаља када је у питању страх да се не оштети велики клуб, где ћете бољи пример од Италије. Но, код нас зорт јаче мирише…
Чини ми се да ове године више није толико важно, можда ће неки клинац, ошишан на опасно, ценити напор да се освоји безвредна титула и лето проведе у грозничавом исчекивању и дилеми путујеш ли у Јерменију или Азербејџан. Ипак, Партизан и Звезда имају друге, веће проблеме.
Те невоље се пишу цифрама, српске игре престола су изгубиле на занимљивости када је и онима што спорије размишљају постало досадно то натегнуто ривалство, ко ће издати грозоморније саопштење.
Биће да смо стигли до краја, тачке у којој се ламент чује тек реда ради, јер омча се затегла око врата српског фудбала. Чак ни Толе више није довољно добар изговор, измодео је као летњи хит…
Не могу да дочекам дан када ће се неко уважено перо огласити констатацијом да фудбал овдашњи добија на квалитету, јер свако свакога може да победи. Као да гледам, сачекаће вас анализа типа „Звезда и Партизан“ заједно нису изгубили оволико бодова у x претходних шампионата.
Ништа од тога, само више није важно, ни њима самима, па мрве из непажње чешће падају са стола.
Само, од тога се нико неће најести…
(Спортске)
