Подешавања / Settings

Потпуно исти облик театра апсурда можемо приметити у свим традиционалним српским медијима, свим новинама, свим ТВ станицама, и он се са једнаким цинизмом и потпуним немаром за Аристотелов закон непротивречности односи према уставном и законском поретку Србије (који се поштује тако што се беспоговорно повинује властима у Београду које се на њему темеље и које га укидају мимо сваке законске процедуре и норме), према политичкој вољи Срба на Косову (који истовремено масовно прете линчом самима себи који се масовно спремају да учествују на изборима под окриљем ноћи), према спољној политици (где се од Реџепа Ердогана захтева да се извини што је изјавио да је „Косово Турска“, али је сасвим у реду што је први признао Косово као независну државу и са њим разменио амбасадоре), краја апсурдима нема. Као да не гледамо политичку дебату, већ демонстрацију рада Теслиног индукционог мотора.

Има један сјајан филм, зове се „Наслеђе белог човека“, игра Хари Белафонте, уз Траволту (јесте, Џонтра је у питању). Дело показује свет обрнут на главу, друштво у коме црна мањина поседује већину добара и узгаја презир за потлачене белце.