Прочитај ми чланакДа је Србија земља кошарке познато је и највећем лаику игре под обручима, а последњи доказ је освојено најсјајније одличје од стране наших јуниора на У18 Евробаскету у Словачкој.
Деветорица момака рођених 1999. године и тројица 2000. загосподарили су Старим континентом иако им пре Европског првенства нису даване велике шансе. Заједништво и тимски дух били су све израженији како је такмичење одмицало, а генетски усађен код победника попео је изабранике Владе Јовановића на европски трон.
Фото: КСС
“Орлићи” су после пораза од Шпаније на старту такмичења редом рушили Италију, Украјину, Немачку, Босну и Херцеговину и Литванију, да би осветом “фурији” у финалу такмичења постали понос нације. Најкориснији играч турнира Никола Мишковић и најбољи поентер и скакач на првенству Марко Пецарски посетили су редакцију “Блица” и открили пут до историјског успеха, али и поручили да Србија не мора да брине за будућност кошарке.
– Шпанија је била главни претедент за највиши пласман на Евробаскету, а ми смо се против ове екипе састали у првом колу. Играли смо одлично, имали велику предност коју смо на крају испустили. После тог пораза смо схватили да можемо далеко да догурамо и почели смо да верујемо да је освајање златне медаље могуће. Тај пораз нам је у неку руку и добро дошао – рекао је Пецарски.
Мишковић поручује да је подршка родитеља у Словачкој била важан фактор за златан успех наших момака.
– Током првенства највећу подршку смо имали од наших најближих, јер су већини играча родитељи присуствовали свим утакмицама. Они су нам давали ветар у леђа када је било најтеже и када није ишло како смо желели. Неизмернио сам им захвалан на томе јер су нам много значили. Од четвртфиналних обрачуна имали смо чак и трибину са српским навијачима, људи који живе у Словачкој дошли су да испрате наше партије и њима дугујемо захвалност, а надам се да смо се одужили на прави начин – скромно додаје кошаркаш Мега Бемекса.
Иако је центар Бајерна, Пецарски, један од најмлађих у селекцији Србије – то што је рођен 2000. није га омело да доминира паркетом.
– Као и Балша Копривица и Филип Петрушев, рођен сам 2000. године, али ми није сметало да се на терену носим са старијим играчима. Разлика од годину дана се не осети, јер имамо вишегодишње заједничко искуство у млађим категоријама Србије. Нажалост, следеће године се раздвајамо, али оно што смо постигли у Словачкој заувек ће обележити наше каријере.
Никола је разбио Шпанце са 23 пона у финалном окршају, а сматра да је без добре атмосфере немогуће направити савршен резултат.
– Златну медаљу смо освојили захваљујући фантастичној хемији у екипи. Имали смо неколико играча који су били задужени за позитивну атмосферу у свлачионици, али највише дугујемо Тадији Тадићу. Расположење на првенству је било на завидном нивоу, одлично смо се дружили, а то се одразило на терен. Зближили смо се и није нам био проблем да исправљамо туђе грешке. Гинули смо једни за друге, а то је донело резултат.
Пецарски наглашава да ће се увек одазвати позиву Србије.
– О позиву репрезентације никада нисам размишљао, јер се таква част не одбија. Некада вам је потребан одмор, али нема бољег напретка него тренинзима са нашим најбољим кошаркашима. Могао сам да радим и индивидуално, али насупи за Србију су највеће и најлепше искуство. Не постоји бољи начин за играчки развитак.
Сагласан са другаром из јуниорске екипе је и Мишковић, који открива да је умор био разлог што је за селектора имао једну молбу.
– Слагаћу ако кажем да ми кроз главу није прошло да одморим ово лето. Међутим, добио сам од селектора Јовановића дозволу да закасним на припреме десет дана како бих се одморио, а док сам био на паузи искључиво сам мислио на кошарку и на другаре који се друже у репрезентацији. Био сам на кратком одмору, а једва сам чекао да се прикључим екипи. Ма, другог дана одмора сам већ почео да осећам тај „неиздрж“, хтео сам на паркет. Искрено, не постоји лепша ствар од играња у националном дресу и Србија увек може да рачуна на мене.
Марко истиче да би волео да игра за нашу најјачу селекцију.
– Како бисмо дошли до репрезентације за коју наступају најбољи српски кошаркаши потребно је да наставимо да радимо пуном снагом, али да имамо и дозу среће. Наредне две сезоне су кључне у нашим каријерама, јер из јуниорске кошарке улазимо у сениорску, па је важно да наставимо да играмо. Играч сам Бајерна, али ће се то можда променити у наредном периоду. Баш из тог разлога, да играм сениорску кошарку. Имам понуда, али ништа конкретно. Истина је да постоји интересовање Партизана, а где ћу наставити каријеру још нисам одлучио.
За разлику од Пецарског, МВП Евробаскета очекује минутажу код Дејана Милојевића.
– Радујем се првој сениорској сезони, пошто се у понедељак прикључујем екипи Мега Бемакса. Надам се да ћу добити минуте код тренера и да ћу оправдати очекивања после Европског првенства за јуниоре. Наставићу да радим како бих што више напредовао, а колико ћу играти ове сезоне видећемо. Мега је позната по томе што форсира младе играче, а ја ћу се потрудити да заслужим минуте на паркету – закључује Мишковић.
Очеви су поносни
Осим што су били међу најбољима у нашој селекцији, заједничко за Марка и Николу је што су им очеви бивши кошаркаши. Мирослав Пецарски је невероватним атлетским способностима својевремено одушевљавао навијаче Партизана, а са Панатинаикосом је освојио евролигашку круну, док је Дејан Мишковић са успехом носио дрес Спартака и Црвене звезде.
– Мој отац није присуствовао првенству у Словачкој због обавеза на кошаркашком кампу на Златибору, али сам био у сталној вези с њим. Давао ми је смернице не дозволивши ми да полетим после сваког тријумфа. Када смо освојили шампионат рекао ми је да је поносан, као што је отац сваког играча – рекао је Пецарски.
Сањамо НБА лигу
Мишковића упоређују са Немањом Бјелицом, док је за многе Пецарски нови Никола Јокић.
– Немања је вансеријски кошаркаш светске класе и свако поређење с њим ми много значи. Ипак, волео бих да изградим свој стил и настојим да постанем што бољи играч. Жеља ми је да једног дана играм НБА лигу и надам се да ћу тај сан остварити – каже Мишковић.
А Пецарски се слаже са другом.
– Наравно да се надам да ћу заиграти у најјачој лиги на свету, мада је рано да размишљам о томе. Волео бих да идем путем Николе Јокића.
Јовановић ужива ауторитет код нас
Мишковић истиче кормилара Владу Јовановића као важног шрафа у освајању евро-круне.
– Јовановић је један од најзаслужнијих за злато, јер нас је одлично исконтролисао и уважава огроман ауторитет код нас. Његово искуство са млађим категоријама, али и из сениорске кошарке било је пресудно у важним моментима. Одрадио је фантастичан посао и хвала му на свему – каже Мишковић.
Били су гладни, сада су сити
Током припрема и првенства, на друштвеним мрежама „орлићи“ су сваку објаву завршавали поруком #ГладниСмо.
– То је био начин да, још током припрема, а онда и на самом такмичењу, изразимо став да смо гладни успеха, медаља. Сада, када смо дошли до победничког постоља, шалимо се да ћемо се убудуће потписивати са #СитиСмо – уз осмех каже Марко Пецарски.
Мишковић будући менаџер
Николу Мишковића од јесени чекају и обавезе на Факултету за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла“ на Новом Београду, где почиње студије на смеру Менаџмент у спорту. Јер је и то одлика шампиона.
