Прочитај ми чланакОве недеље, од 20.15 у Братислави, јуниорска кошаркашка репрезентација Србије игра против Шпаније за титулу У18 првака Европе. Дуго се чека на ту титулу. Баш дуго за земљу кошарке. "Неки нови клинци" су, међутим, ту.
Те 2009, Србија је последњи пут била континентални јуниорски шампион у игри под обручима. Играло се у Мецу, где је домаћа, француска публика, с нестрпљењем очекивала да види како то велики фаворити, њихови љубимци, покоравају Европу. И не чуди, играли су за младе Французе тада одлични кошгетери Фурније и Лебрун, најбољи асистент и најбољи тројкаш био је Лео Вестерман, а Србија…
Екипа Србије је допутовала у Мец после шестог места годину дана раније, када је имала несрећу да се у четвртфиналној групи нађе са потоњим финалистима, Грцима и Литванцима, а само за два тима је било места у полуфиналу. Део играча који је стигао у Мец је био из те, шестопласиране У18 екипе из 2009, а део из петопласиране са У16 Европског првенства, такође годину дана раније.
Селектор у Мецу – Влада Јовановић. Као што је и садашњој генерацији.
Није то, међутим, једина сличност.
Играти против фаворита никада није лако. Знао је то Јовановић, знали су и његови изабраници. А у тиму Србије тада су били Немања Јарамаз, Александар Поњавић, Петар Торлак, Милош Трипковић, Никола Вукасовић, Милић Благојевић, Данило Анђушић, Лазар Радосављевић, Немања Бешовић, Никола Рондовић, Бранислав Ђекић и Дејан Мусли.
Почели су – сударом са фаворитом. Француска је била боља, 63:68, а онда су кренуле победе. Падале су пред „орлићима“ Чешка, Словенија, Немачка, а после не баш много битног пораза од Шпаније, уследили су тријумфи када је било најважније: над Хрватском, Италијом, Турском и… онда финале. У Мецу, са Французима.
Шокирали су тада наши млади кошаркаши великог фаворита. Најпре почетном серијом 8:0. Па баражном паљбом за 26:15. Онда су резервисти преузели главну улогу, одуперавши се моћном ривалу који је брзо смањио заостатак. Чак и када би звезде наше екипе тројкама омогућиле велику предност, попут 63:51 после узастопних далекометних Анђушићевих погдака, фаворит није одустајао – пришао је на „-2“. А онда, игра живаца. Свест о томе да ће победу однети смиренији. И борбенији. Када су Французи, на „-3“, кренули у контру, и то после Јарамазовог промашаја, управо их је Јармаз стигао, одузео лопту, био фаулиран, па са линије пенала донео недостижну предност.
И, ту и лежи рецепт за наше јуниоре.
Јер, и они су првенство почели поразом од фаворита. Са којим сада играју за злато.
После уводних 70:76 против Шпаније, екипа Владе Јовановића је на овом шампионату у Словачкој победила Италију, Украјину, па у нокаут фази Немачку, Босну и Херцеговину и, после праве драме, Литванију.
Сада, као 2009. када је последње јуниорско злато стигло у Србију, рецепт остаје исти: храбро, иако је ривал – фаворит. Борбено, без обзира да ли се почне меч као стартер или уђе са клупе, да ли је „+12“ или „-5“, да ли треба исправити своју, или грешку саиграча. И, наравно, ништа без смирености, јер само „хладна глава“ омогујуће да се таленат искаже у пуном сјају. А од злата има већег сјаја у кошарци – има, када се игра тимски. Када се буде оно што јеси.
То је био рецепт не само из 2009, већ је то вишедеценијски рецепт из земље кошарке.
