Прочитај ми чланак
Добар тренер, одличан даса, “заробљен” у лоше време, на лошем месту… Једна реченица описује тренерску судбину Славише Стојановића током боравка на Маракани.
Дошао је без велике помпе у Црвену звезду, уз наводну помоћ Мишка таксисте и црвеног белог новинара са “ладном трајном фрузуром” , а вероватно ће отићу из Београда са ореолом губитника. Каже Калимеро:”Направда”. И јесте…
За неке потезе Стојановић сигурно заслужује “пацке”, али истине ради треба апострофирати и добре ствари које је донео “јанез” српског порекла. Ако сумирамо јесењу полусезону кристално је јасно да је Славиша био на вишем нивоу од резједињене управе, да се више дао клубу него 80 посто играча, а да су једино Делије заслужиле већу оцену од њега…
РЕЗУЛТАТИМА НЕКО (НЕ)ВЕРУЈЕ
Сума сумарум: одлазећи тренер има најмањи бодовни дефицит у односу на Партизан на крају полусезоне у последњих шест –седам година (један бод), а може се похвалити да је добио дерби меч са комшијама (уз доста среће), да је после три године поста Звезда савладала Војводину и ОФК Београд, да је тријумфовао на стадиону Облилића који је дуго био “уклета авлија” за црвено – беле, да је изградио ауторитет у свлачионици, да је пробудио посрнуле играче који месецима играју без новца и под огромним притиском од навијача,… Мало ли је?
За све учињено, у клубу где три потпредседника и “старомодни “ председник доводе своје играче, Славиша заслужује прелазну оцену. Чак и оцена више не би била незаслужена…
РЕКРЕАТИЦИ СУ ПОСТАЛИ “ЕКИПИЦА”
Да ће се Стојановић борити против ветрењача било је јасно када је Мишков такси стигао на Маракану. Одмах су га свезналице дочекале “на нож”, а на тренингу га је дочекало 40 играча без примљених плата, незадовољна радна заједница, лоше расположени стручни штаб. Енергијом је направио ситне помаке, али га је управа “убила” у моментима када га је слагала око довођења квалитетних штопера. Морао је Славиша да “гранитну” одбрану прави од јуноше Лазића, вечито пренервозног Крнете, а нешто касније и од смушеног Арауха. Добио је помоћ доласком искусног Мартиновића, али се Новак убрзо повредио тако да је најважније мечеве пратио са трибина.
Ипак, како је време све више одмицало екипа је подизала форму,па чак и дефанзивци, тако да на крају јесење полусезоне Звезда више није изгледала као “група грађана” из краја која је кренула на рекреацију у оближњи балон, већ се видео и тренерски печат стручњака из Словеније. Није Звезда никог убедила да има тим за велика дела, али је јасно да од таквог “блата” нема добре пите….
ЗВЕКЕТ ДОЛАРА НИЈЕ ЈАЧИ ОД РЕЧИ И СНОВА
Када је кудрави водитељ са једне “локалне” телевизије најављивао да ће Стојановић стићи на Маракану у његовој режији, многе фудбалске свезналице су тврдиле да “Јанез” долази у Београд како би набилдовао “ЦВ” и отишао код имућнијих послодаваца. Лупише и остадоше живи… Зар је неком тренеру потребно да после вођења националне селекције „ЦВ“ допуни вођењем посрнуле Звезде? Никако… Славиша се због изазова коцкао и највероватније изгубио, али је остао човек.
Због лојалности, дате речи и велике жеље да направи озбиљан тим Славиша је лако одбио неколико пута богатије понуде са Кипра и из Саудијске Арабије, а да у току боравка на Маракани није добио НИЈЕДНУ ЦЕЛУ ПЛАТУ, да није имао службени аутомобил, да је трпео невиђене притиска менаџера, често био на удару моћника који су покушавали да му састављају тим… Стојановић је рекао (историјско) “НЕ” комфору, менаџерима, „јаким играчима“,… После свега, само за принципијалност заслужује БРАВО!
Одлазећи тренер сигурно неће постати икона севера, али ће остати у сећању да га највернија навијачка група на просторима екс Југословије никада није вређала…Чак ни после испадања из Европе, три првенствена пораза, нити елиминације из Купа Србије. Делије су увиделе да у Славиши чучи добар тренер, одличан даса, који се затекао у погрепно време, на погрешном месту…
(sport26.rs)
