Прочитај ми чланак
Наш прослављени кошаркаш Александар Ђорђевић преузео је функцију селектора репрезентације Србије.
Ђорђевић је на клупи наследио Душана Ивковића, који је посао селектора обављао од 2008. године, а повукао се након шампионата Европе у Словенији на којем је Србија заузела седмо место и изборила пласман на шампионат планете чији је домаћин 2014. Шпанија.
„На ‘кеца’ сам прихватио позив, одговорио сам са ‘да’. Желим да моју огромну енергију и ентузијазам пренесем на наше играче. Част ми је, велика је ово одговорност, али сам свестан тежине. Лични циљ ми је – да победим Шпанију, сви знате шта би то значило. Други циљ, добар однос са играчима. Наравно, не смем да заборавим да изразим своју велику захвалност великим тренерима на подршци коју су ми пружили“, рекао је Ђорђевић на почетку свог обраћања новинарима на конференцији за медије.
„Србија више није кошаркашка велесила, али нам нико не одузима право да то радом постанемо“, рекао је нови стратег, а онда је на духовит начин одговорио како планира да спречи отказивање доласка у репрезентацију, што нам се минулих година често дешавало.
„Био сам у војсци, па ћемо пушком да их натерамо да дођу (смех). Наравно, шалим се. Без свих нас можемо, али без њих, играча не можемо. Бићу искрен према њима. Потрудићу се да буде што мање отказа, али наравно да ће их бити. Ићи ћу да попричам са њима, са њиховим тренерима..: У моје време, играчи нису причали са председницима савеза, већ са тренерима“, рекао је Ђорђевић, не желећи да открива финансијске детаље уговора.
Он је најавио да ће му први потез после ове конференције за штампу бити да се чује са Душаном Ивковићем, али и свим другим релеватним тренерима, похваливши и нови Стручни савет КСС-а, са којим ће успоставити тесну сарадњу.
Упитан да ли је за ангажовање странаца у српској репрезентацији, стратег „орлова“ је рекао да није за то.
„Нисам за то решење, јер они не доносе дугорочан квалитет. После мене треба и неко други да ради… Ако бих бирао играча коме бих дао наш пасош, то би био Карл Хајнс из московског ЦСКА. Али, понављам, нисам за та решења. Ретко ко од тих играча се истакао нешто посебно, осим можда Холдена, чији је кош донео Русији титулу првака Европе“, рекао је Ђорђевић.
„Сале“ Ђорђевић је рођен 26. августа 1967. у Београду, а професионалну каријеру је отпочео у Партизану 1982. У табору црно-белих, којима је чувеном тројком у финалу против Хувентуда донео титулу првака Европе, био је до 1992, а потом је играо за Филипс 1992-1994), Филодоро, Тимсистем (1994-1996), Портланд (1996), Барселону (1996-1999), Реал Мадрид (1999-2001), Скаволини (2003-2005) и Армани џинс (2005). Управо је у миланском тиму и почео своју тренерску каријеру, а ово ће му бити други радни задатак у улози кошаркашког стратега.
Ђорђевић је са клубовима освојио Куп европских шампиона (Партизан 1992), Куп Радивоја Кораћа (Партизан 1989, Филипс 1993, Барселона 1999), био је првак Југославије (Партизан 1987, 1992), првак Шпаније (Барселона 1997, Реал Мадрид 2000), а био је и освајач Купа Југославије (Партизан 1989, 1992). Са репрезентацијом наше земље, за коју је наступао 108. пута, златне медаље освајао је на шампионату света 1998 и првенствима Европе 1991, 1995. и 1997, сребро је освојио на Олимпијским играма 1996, а бронзу на Еуробаскету 1987..
(Блиц)
