Прочитај ми чланак
Јосип Шимунић је узвикивањем усташке пароле „За дом спремни“ после меча са Исландом жестоко разљутио све нормалне и поштене људе без обзира на нацију, веру и политичко опредељење.
Из дана у дан са разних страна света стижу осуде за његов поступак, а једна од најупечатљивијих дошла је од истакнутог босанско–херцеговачког новинара и књижевника хрватске националности,Миљенка Јерговића.
Он је написао отворено писмо Шимунићу које је објављено на сајту „sport.ba“ и које вам препоручујемо да прочитате иако је подуже:
– Драги Џо,
Страшно си ме растужио узевши микрофон у руке. Волим фудбал, магичну игру способну да сваке четири године уједини човечанство величанственим догађајем какво је Светско првенство. Игру у којој је могуће да у најбогатијим и највећим клубовима играју, један уз другог, играч из Обале Слоноваче, Немац, Хрват, Бразилац, Португалац и Тунижанин – равноправни и уједињени. Али, Џо, ја волим фудбал као игру, игру у којој се људи различитих националности, култура и менталтета савршено разумеју јер их уједињује универзални фудбалски „језик” који разуме цео свет. Волим фудбал кад спаја, а гади ми се кад раздваја.
Тог дана, када си осрамотио своју земљу пред светом, навијао сам за хрватску репрезентацију. Био сам срећан сваки пут када си надскочио исландског играча, уживао у игри коју сте као тим приказали, радовао се головима и чињеници што сте се пласирали на Светско првенство да учествујете у слављу игре, толеранције и поштовања.
А тада си, Џо, узео микрофон. Знао сам и пре колико волиш Хрватску – често је то тако с људима рођеним и одраслим далеко од земље својих родитеља – али нисам знао да твоја љубав расте из мржње. Мислио сам, наивно, како си играјући у Немачкој научио шта је то нацизам и какве су страхоте у његово име почињене. Замисли, драги Џо, да си играјући за берлинску Херту, на „Олимпијском стадиону” изграђеном за време Хитлеровог мандата, након победе стао на средину терена и узвикнуо „Хајл Хитлер!”. Како би публика реаговала?
Споменуо си у изјави после утакмице како би они којима смета твој израз родољубља требало да прочитају историјске књиге и из њих нешто науче. Волео бих да си стварно прочитао шта се догађало у Хрватској у доба када је службени поздрав био „За дом спремни!”. Ипак, чини ми се како си читао трагично искривљену верзију догађаја у земљи коју толико волиш, догађаја који су се одвијали за време Другог светског рата. Или можда ниси читао него си само слушао породичне приче јер негде си мржњу коју љубављу зовеш морао да упијеш.
Радо ћу да ти појасним шта се отприлике догађало у Независној Држави Хрватској, а и препоручићу ти и књигу да прочиташ па да следећи пут барем знаш шта симболизује тај поздрав. У те несрећне четири године, између 1941. и 1945, група људи по имену Усташе уз помоћ нацистичке Немачке је спроводила расне законе, отварала концентрационе логоре и тамо убијала људе друге вере, националности и политичких уверења. Можда се питаш зашто? Убијали су их из једноставног разлога: били супогрешне вере, националности и политичког уверења. Нису убијали само мушкарце, Џо, убијали су и старце, жене и децу. Убијали их маљем, ножем и глађу. Осамдесетак хиљада људи су убили само на једном месту – у логору Јасеновац. А убијајући узвикивали су, као и ти, те три речи: „За дом спремни!”.
Како би се, Џо, осећао када би данас у Хрватску дошла немачка војска, на власт поставила људе који им одговарају, и завладала твојом вољеном домовином? Како би се осећао када би неки нови државник, угледајући се на свог претходника Анту Павелића, опет Италијанима поклонио Далмацију, Кварнер и Истру? Како би се осећао гледајући како, након кафе на Цветном тргу, по Зрињевцу шетају немачки официри? Како би се осећао да твоје пријатеље, на пример саиграче из Динама, због тога што су друге вере, националности или боје коже, одведу и да се више никад не врате?
Знам, ти си само фудбалер, тренираш два пута дневно и немаш времена да проучаваш шта се догађало пре више од седамдесет година али ускоро ћеш у пензију па ти препоручујем да узмеш књигу „Концлогор на Сави” Илије Јаковљевића, Хрвата и симпатизера Хрватске сељачке странке који је провео око годину дана у усташком логору у Старој Градишци. За њега нећеш моћида кажеш да је комунистички лажов. Рођен је у Мостару, докторирао право у Загребу и постао угледан правник и новинар. Стрпан је у логор јер је мислио другачије од усташа. Прочитај његово сведочанство о данима проведеним у Старој Градишци. Та је књига чекала настанак државе за чију репрезентацију играш да је неко напокон објави. У Југославији објављена није.
Постоји још много књига које бих ти препоручио, али мислим дао би била велика ствар да барем ову прочиташ. Ако након тога и даље пожелиш да вичеш „За дом!” не знам шта да ти кажем осим – марш у п…. материну, нацистички гаде!
(Спортски Журнал)
