Прочитај ми чланак
Када се спомене посао фудбалског агента, многима се подигне коса на глави. Клубови их пљују где стигну, мада су у пословним везама, док их фудбалери окривљују због неуспелих трансфера.
За многе од њих важи да су непоуздани, кварни и жељни гомиле пара, али пракса показује да ситуација није ништа другачија него и у осталим еснафима. Свуда има „кукоља“, али се чини да неке нове генерације агената покушавају да раде много професионалније, са жељом да се част њиховог посла попне на виши ниво.
Један од надолазеће гарде менаџера из региона Огњен Каришик не крије да се бави послом који је стресан и да су играчи јако непредвидљиви и нелојални својим агентима.
– Велика је истина да су играчи „кварљива роба“. Сами су свесни да нису лојални, мада неће то ни себи да признају. Само 30 посто играча су верни својим агентима. Имам пуно негативних искуства, а последњи фудбалер који је показао лоше манире игра у Сарајеву и он ми се клео да неће разговарати са осталим агентима.
Имао је проблеме са уговором, које је моја агенција решила, а када је требало да га преселимо у Пољску, он је подлегао притисцима и мешетарима око ФК Сарајево, који су га приморали да потпише нови уговор, са уценом да неће играти босански дерби, на који је наводно требало да дође 20 скаута из Европе. Све се то није десило али ми смо прекинули сваку сарадњу…
МНОГИ ПРОСЕЧНИ ФУДБАЛЕРИ ВЕРУЈУ ДА СУ АСОВИ ЗА ПРЕМИЈЕР ЛИГУ
Фудбалери су познати да врло често прецењују сопствене квалитете. Приче о „авионима и камионима“ су свакодневница.
– Има момака који су стварно реални и који знају на ком су нивоу, са великом жељом да напредују и напорно раде, али много има оних који мисле да могу да играју у најјачим евро лигама, а учинак у нашој лиги им је просечан. Ако мисле да као просечни играчи из БиХ или Србије могу у Шпанију, Енглеску, Немачку,… онда имају велики проблем сами са собом. Многи су спремни да лажу себе а и друге, што је катастрофално…
Фудбалери из региона нису познати по колегијалности. Често се „буше“ међусобно…
– Таквих примера је милион, а често на крају нико не профитира. Стара пословица: Ко другоме јаму копа….“ пуно пута се показала као тачна.
Агилни менаџер јасно показује где је проблем у понашању наших играча када потпишу „јаке“ уговоре.
– Непрофесионалност и лоша физичка спрема није бољка наших играча. Проблеми са њима настају када дођу до „велике лове“ по њиховим мерилима, па онда почну да се понашају као Бекам и Роналдо. Брзо се сламарице истање а онда настају проблеми.
КЛУБОВИМА ЈЕ ВАЖНИЈИ МИТО НЕГО ДОБАР СКАУТИНГ
Сарадња многих агената са већином клубова се састоји од новчаног „подмазивања“ виђенијих чланова управе.
– То је горући проблем фудбала на овим просторима. Клубови немају добру селекцију и развијен скаутинг, па је онда потребна јака веза или да се неко подмити па да талентовани клинац добије одговарајућу шансу.
Многи фудбалери у критичним ситуацијама истичу да често нису имали прилику да прочитају уговор пре потписивања.
– Многи тврде да нису знали шта потписују, али већина њих лаже у тим моментима. Играч који нема агента лакши је за манипулацију мешетара из појединих клубова, тако да постају лако жртве. Ипак, ако потпишеш нешто што ниси требао и што је на твоју штету, онда се поставља питање да ли си писмен. Велика већина мисли да агент служи да играчима обезбеди милионски уговор, али нису свесни да им моје колеге и ја значимо много више у свакодневним проблемима са клубом. Пракса ми је показала да морам да будем поред играча 24 часа дневно и у моменима када је весео и у данима када је нервозан, депримиран,…
СУПЕРЛИГАШИМА 300, А ЗОНАШИМА 600 ЕВРА
Огњен Каришик признаје да се од фудбала у региону зарађује само „ситнина“.
– Плате играча у Србији су у великом распону. Неки играчи играју за 300 евра месечно у елити, док неки фудбалери у Зони (четврти ранг) имају дупло веће плате. Наравно, има и играча који зарађују и 200.000 евра годишње. Таква је ситуација у свим земљама екс Југославије(осим Словеније), а велики проблем је нередовност исплата.
Босански агент је објаснио одакле потиче пракса да се игрчи купују за мало новци велики процента од даље продаје.
– То је пракса из Јужне Америке и Африке, али сада због беспарице све је више тренд да се тако послује и у Европи. Ризик је већи али и евентуална зарада…
МЕНАЏЕРИСАЊЕ ЈЕ „ЈАКО СКУП СПОРТ“
Све је гласнија прича да ће УЕФА и ФИФА посао менаџера да девалвира у наредним годинама.
– Та прича не треба никога да забрине. Свима је познато да само 20 посто трансфера завршавају агенти са ФИФА лиценцом. Остало иде преко утицајних људи у клубовима, који често одобравају и свесно долазак слабијих играча, само са циљом да се узме новац на нелегалан начин. Нису менаџери проблем фудбала, мада нас многи и јавно критикују.
Каришик објашњава разлоге што Босна и Херцеговина има рекордан број менаџера са ФИФА лиценцом.
– Велика већина тих људи више нису у послу, тако да су „заледили“ своје чланство. Увидели су да је Босна мало тржиште и да није лако радити тај посао. Многи су желели да брзо дођу до великог новца, али су видели да губе време и да морају да имају средства која свакодневно треба да улажу. Овај посао је „скуп спорт“…
Менталитет народа лако је видљив у послу…
– Шпанци, Немци, Холанђани и Енглези су најједноставнији за сарадњу. Ако имас квалитетног играча имас и готов посао. Искуство ми говори да је најтеже је сарађивати са Латино Американцима, Африканцима и неке земље попут Азербејџана, Ирана … који тразе топ играче за мале паре и доста су промењиви у преговорима.
(http://sport26.rs)
