Прочитај ми чланак
Два велика скандала бацила су велику сенку на Светску фудбалску федерацију (ФИФА), организатора Светског првенства у Бразилу, и то само недељу дана уочи почетка највеће лопташке приредбе на планети. Листови „Њујорк тајмс” и лондонски „Гардијан” објавили су своја сазнања о корупцији приликом одређивања домаћина Мундијала, намештању мечева и плаћеним судијама. Ти наводи у великој мери потврђују говоркања љубитеља спорта широм света да фудбал није баш увек игра у којој побеђује бољи тим, како би требало да буде.
Амерички дневник је направио сопствено истраживање у вези с намештањем утакмица на Мундијалу 2010. у Јужној Африци. То првенство је, подсећамо, освојила Шпанија победивши у финалу Холандију са 1:0, а репрезентација Србије тада није прошла ни групну фазу такмичења.
„Њујорк тајмс” је обавио више десетина интервјуа са челницима ФИФА, судијама, коцкарима, истражиоцима и експертима за сличну тематику у Јужној Африци, Малезији, Енглеској, Финској и Сингапуру. Уз то је дошао у посед и стотину страница поверљивих докумената ФИФА који разоткривају како се намештају утакмице на највишем нивоу.
Амерички дневник пише како се по једном од извештаја ФИФА може закључити да су организоване криминалне групе које се баве намештањем утакмица инфилтрирале своје судије у највише структуре глобалног фудбала, што значи да би исти могли судити и на Мундијалу у Бразилу. Сама ФИФА али и многобројни љубитељи фудбала страхују од могућег намештања резултата.
Поменути документ има 44 странице и у њему је детаљно објашњено на који начин професионалне варалице могу да наместе утакмицу.
Као главни „играч” у намештању означена је сингапурска компанија „Фудбал 4ју”, која је вршила притисак на вршиоца дужности председника судијске организације Јужноафричке Републике Стива Годара да њима препусти именовање судија за одређене пријатељске мечеве.
Иста компанија је понудила своје услуге плаћања судија, њиховог смештаја и свих осталих трошкова фудбалском савезу Јужне Африке, јер је ова федерација имала финансијске проблеме. Заправо, иза свега се крио покушај намештања мечева.
У извештају стоји да постоји сумња у пет, а можда и више намештених утакмица уочи СП 2010. у Јужној Африци. Криминалне организације наводно су покушале да наместе најмање 15 припремних утакмица, а међу њима и меч Сједињених Америчких Држава (САД) и Аустралије, што се може закључити према интервјуима и и-мејловима који су наведени у извештају ФИФА.
Лист преноси и изјаве сведока који су казали да је у целу аферу требало да буде укључена и неименована судијска тројка из Босне и Херцеговине (БиХ).
Према том извештају, судијска тројка из БиХ требало је, по налогу сингапурске фирме, да суди меч између САД и Аустралије 5. јуна, али је Годар упозорио те државе на покушај намештања, па је меч који је завршен 3:1 за Американце на крају судила домаћа тројка. Наведено је да би судије БиХ након што се скандал открије добиле доживотну забрану суђења.
Ово истраживање изазвало је реакцију саме ФИФА. Ралф Мучке, шеф безбедности Светске фудбалске федерације, казао је да светско првенство у целини носи одређен ризик од могућег утицаја кладионица на утакмице.
„Они који планирају намештање мечева, траже утакмице са великим обртом новца на клађењу, а како Мундијал привлачи пажњу целог света, негативан утицај се повећава”, рекао је Мучке.
Овакве ствари су, иначе, тешко доказиве, али се верује да је први меч на светској смотри фудбала намештен 1974. године између Западне Немачке и Источне Немачке, када је друга наведена репрезентација победила за прво место у групи, што је Западној Немачкој касније донело лакше противнике у полуфиналу.
„Проценили смо да су најосетљивије утакмице трећег кола које неће бити битне за пласман. То су утакмице на којима су могући преокрети резултата или игра на више или мање голова. Пратићемо ситуацију и покушаћемо да реагујемо на време”, рекао је Мучке.
Други велики случај који баца сенку на Мундијал открио је лондонски „Гардијан”. Они тврде да постоје докази да је пет милиона долара плаћено званичницима током избора за домаћина СП 2022.
Лист пише да се потпредседник ФИФА Мишел Платини тајно састао са челником Извршног одбора ФИФА Мухамедом бин Хамамом непосредно уочи гласања у децембру 2010. Сам Платини је негирао те тврдње. Бин Хамам је избачен из ФИФА 2012. јер је платио фудбалским функционерима милионе долара да подрже кампању Катара.
Платини, који је и председник Европске фудбалске уније (УЕФА), такве тврдње назвао је неоснованим и додао да су усмерене на то да се укаља његов углед. Он је нагласио да се срео са Бин Хамамом много пута 2010. године и да га је он убеђивао да постане кандидат за председничке изборе у ФИФА.
Због свега је формирана Независна комисија ФИФА која истражује овај случај. Члан те комисије Лорд Голдсмит рекао је да би гласање за избор домаћина требало поновити уколико се докаже да је Катар куповао гласове.
Због свега постоји могућност да организацију СП 2022. преузме Аустралија. Са њиховом фудбалском федерацијом је контактирао представник ФИФА Мајкл Гарсија и тражио од њих да комплетирају документацију неопходну за кандидатуру.
Систем је функционисао тако што је Ден Тан обезбеђивао приступ илегалним кладионицама на азијском тржишту. То тржиште се иначе процењује на трилион долара, судећи по Патрику Џеју, вишем извршном директору Хонгконшког џокеј клуба, једне од највећих компанија за контролу коцкања у свету.
Ден Танови европски партнери били су између осталог и Хрвати Анте и Милан Шапина. Они су имали огромну мрежу корумпираних фудбалера, тренера и судија, због чега су у затвору у Немачкој где су два пута осуђени.
Сумња се да су заједно наместили стотине фудбалских утакмица широм света.
Имали су и посебан систем означавања намештених утакмица. Ако би потплаћен био само судија, утакмица би имала ознаку једне звездице, због чега би се мафијашки синдикат кладио на мање новчане износе. Ако би локални фиксери потплатили цео тим, тренера и судије, онда би утакмица носила пет звездица и на тај меч би се улагале веће своте новца.
Откривено је и да је овај систем осмишљен на састанку у хотелској соби у Бечу у септембру 2008. и то између Ден Тана, са једне стране, и Анте и Милана Шапине, са друге стране.
Кад судија уђе у банку са 100.000 долара
У извештају до којег је дошао „Њујорк тајмс“ наведен је и конкретан пример судије из Нигера Ибрахима Чаибуа, који је у мају 2010, према сведочењу његовог неименованог колеге, ушетао у банку у малом јужноафричком градићу с торбом у којој је било 100.000 долара, у апоенима од 100 долара.
Касније истог тог дана судио је припремну утакмицу за Светско првенство између домаћина Мундијала Јужне Африке и Гватемале. Чаибу је на утакмици имао неколико одлука које су биле прилично сумњиве. Он је досудио чак два једанаестерца због наводног играња руком, а његово суђење је оцењено катастрофалним.
Занимљиво је да је добио прилику да суди утакмицу тако што га је наводно препоручила компанија са седиштем у Сингапуру, јужноазијском граду који слови као седиште организованог криминала јер се бави намештањем утакмица због зараде на клађењу.
У извештају ФИФА наводно стоји да су криминалци чак претили смрћу судијама које би одбиле да учествују у прљавим пословима.
(Политика)
