Прочитај ми чланакСелектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић открио је неке до сада непознате моменте који су се догодили на Европском првенству 1995. године, на којем је Југославила освојила златну медаљу, а Хрватска сишла с постоља у тренутку када су се на њега пели тадашњи "плави"
И врапци на грани знају даје тај чувени силазак Хрвата са постоља наредба која је дошла из врха државе, и многи чланови тадашње репрезентације су претходних година говорили да нису били за то.
Како пролазе године, на површину излази све више детаља са шампионата у Атини, које је било веома упечатљиво јер је наша репрезентација после санкција први пут играла на неком такмичењу – и одмах узела злато.
Рат је разорио велику државу, али није успео да разори пријатељство које је владало између кошаркаша Југославије и Хрватске, што је потврдио и садашњи селектор Србије а тадашњи плејмејкер „плавих“ Александар Ђорђевић.
– Кад смо били клинци дружили смо се много, Кукоч је спавао код мене у Београду или ја код њега у Сплиту, или Рађа код Дивца и обрнуто. Одрасли смо у искреном пријатељству и уз тај однос заједништва, све смо прошли заједно од пионира, кадета, јуниора – рекао је Ђорђевић гостујући на Спорт клубу у емисији „Гиве анд го“, и додао:
– Кад су Хрвати дошли у Атину 1995. године њихов сто за ручак је био скроз десно у углу, а наш скроз у левом углу. Између нас је била Европска унија, тако смо се шалили, екипе Шпаније, Шведске и њихови столови.
Он је потом открио и један детаљ који довољно говори о заједништву играча два тима.
– У тренутку када су улазили у хотел, Дино Рађа је пролазио поред нас и само је тихо добацио: „Ми смо горе на другом спрату, дођите да се поздравимо ка људи“. Онако се он сакрије, уђе у лифт, ми за њим на други спрат и тамо кренемо да се грлимо и љублимо три пута, да њега не би видели у холу да се поздравља са нама – испричао је Ђорђевић, и наставио:
– Исто тако физиотерапут репрезентације Хрватске, уђе у лифт и кад се врата затворе, да га не виде новинари Хрватске, крене да нас љуби три пута. Они нису смели да покажу другарски однос, ми нисмо имали тај проблем – открио је Сале.
Селектор Србије је истакао да је то нешто се се памти целог живота и што говори о великом пријатељству.
– То су детаљи који ти остану за цео живот. После кад су сишли с постоља, није то било до играча. И 1997. кад смо играли нико од њих на подбацивању није хтео да нам пружи руку. Мали детаљи који су били преношени на терен – рекао је Ђорђевић.
