Европска комисија је изразила забринутост због извештаја о могућим злоупотребама шпијунског софтвера и форензичких алата за мобилне телефоне у циљу незаконитог праћења новинара и активиста у Србији.
„Сваки покушај незаконитог приступа подацима грађана, укључујући новинаре и политичке противнике, ако се потврди, није прихватљив“, навео је портпарол Европске комисије за Радио Слободна Европа.
Поводом налаза организације Хјуман рајтс воч да су бугарске власти издавале дозволе за извоз опреме за надзор Србији и другим земљама у којима је документовано шпијунирање неистомишљеника власти, портпарол је навео да ће Европска комисија „наставити пажљиво да прати развој догађаја у области владавине права и основних права у Србији“.
Он је подсетио да је у прошлогодишњем извештају Европске комисије о Србији наведено да такав надзор „производи застрашујући ефекат“ и да „може довести до аутоцензуре“.
„У Европској унији, истрага о оваквим питањима је у надлежности сваке државе чланице појединачно. Комисија очекује да национални органи темељно испитају све такве наводе и обнове поверење грађана“, додао је портпарол Европске комисије.
Документи до којих је дошао Хјуман рајтс воч показују да је бугарска компанија „Цирцлес БГ“ имала дозволу за извоз опреме за надзор у Србију од августа 2023. до августа 2024. године.
У том периоду је документовано да су алати за хаковање мобилних телефона и шпијунски софтвер коришћени против независних новинара и других грађана, рекли су за РСЕ представници организације Хјуман рајтс воч.
На незаконита праћења новинара и активиста у Србији претходних година су указале бројне међународне организације и тела, укључујући Савет Европе, који је то учинио у Резолуцији о стању демократије у Србији, усвојеној 23. јуна.
Бугарска компанија „Цирцлес БГ“ повезана је са израелском фирмом „НСО Гроуп“, која стоји иза озлоглашеног шпијунског софтвера „Пегасус“, коришћеног за тајна праћења широм света, укључујући Србију.
Хјуман рајтс воч није успео да утврди да ли је компанија „Цирцлес БГ“ употребила извозне лиценце, односно да ли је опрема и извезена.
Портпарол Европске комисије је за РСЕ навео да је Брисел упознат са извештајем организације Хјуман рајтс воч и да анализира његов садржај.
„ЕУ контролише извоз, транзит, посредовање и пружање техничке помоћи у вези са робом двојне намене, укључујући производе за сајбер надзор. Све са циљем да спречи, између осталог, ширење оружја за масовно уништење и да очува регионални мир, безбедност и стабилност, као и поштовање људских права и међународног хуманитарног права“, додао је.
Указао је да је ЕУ знатно пооштрила контролу извоза таквих производа и донела смернице које треба да подрже примену извозних контрола од извозника и надлежних органа.
Смернице, како је додао, предвиђају да технологије за сајбер надзор не могу да напусте територију ЕУ без извозног одобрења (или лиценце), које издаје надлежни орган државе чланице ЕУ.
„Надлежни органи држава чланица нарочито морају да узму у обзир ризик да би ти производи могли да буду коришћени у вези са унутрашњом репресијом или озбиљним кршењима људских права и међународног хуманитарног права“, навео је портпарол Европске комисије.
Додао је да ће ускоро бити покренута свеобухватна евалуација Уредбе ЕУ о роби двојне намене, која ће обухватити и контроле производа за сајбер надзор. Очекује се да та евалуација буде завршена почетком 2027. године.
Портпарол је навео да ти принципи важе и за Србију, као земљу кандидата за чланство која се обавезала да усклади законодавство са правним тековинама ЕУ и са европским стандардима и вредностима.
(Бета)
