Амерички председник Доналд Трамп припрема „велики, прелепи споразум“ са руским председником Владимиром Путином који би могао да превазиђе само окончање рата у Украјини и обухвати потпуно нови безбедносни поредак између Русије и Европе. Преговори који су почели у Абу Дабију, уз учешће америчких изасланика Џареда Кушнера и Стива Виткофа, подразумевају не само мировни договор већ и успостављање „дугорочне безбедносне архитектуре“ која би могла да укључи поновно покретање Савета НАТО–Русија, ограничавање присуства НАТО-а у источној Европи и евентуално укидање санкција Москви.
Европски званичници, укључујући високу представницу ЕУ Кају Калас, упозоравају да Русија и даље не поштује постојеће споразуме и да Путин не сме да има право вета над европском безбедношћу. Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски је јаснији: било какав договор о будућности Европе „преко глава“ Европљана је практично немогућ. Ипак, Трампова администрација је, према извештајима Аксиоса, затражила од Русије нови предлог безбедносног споразума који би укључивао и реципрочне кораке Москве.
У овој геополитичкој подели Србија се налази у специфичном положају. Као војно неутрална земља која није увела санкције Русији, остаје једина у региону која је задржала блиске енергетске и политичке везе са Москвом, док истовремено настоји да одржи односе са ЕУ и Сједињеним Државама. Након изборне победе Студентске листе, нова власт је најавила наставак војне неутралности и одбијање санкција Русији, што је у Москви изазвало забринутост да би Београд могао да се постепено приближи европским позицијама.
Ако Трамп и Путин постигну договор који ослаби НАТО присуство на истоку и створи „зону деескалације“, Србија би могла да добије више простора за своју политику балансирања. Смањен притисак на Русију могао би да олакша наставак гасних аранжмана и смањи притиске Брисела на увођење санкција. С друге стране, ако се нова архитектура своди на поделу утицаја и ако ЕУ инсистира на чвршћем усклађивању спољне политике, Београд би могао да се нађе под већим притиском да бира страну – посебно због питања Косова и Метохије, где руска подршка у Савету безбедности УН и даље остаје кључна.
Аналитичари указују да Србија већ годинама седи на „четири столице“ (ЕУ, САД, Русија, Кина), а да би велики договор Трампа и Путина могао да учини ту позицију још нестабилнијом. Ако се Европа преуреди око нових безбедносних блокова, војна неутралност Београда могла би да постане и предност (као простор за дијалог) и мана (ако се од ње захтева јасније опредељење). У сваком случају, исход преговора у Абу Дабију и евентуални „велики споразум“ директно ће утицати на то да ли ће Србија задржати простор за самосталну политику или ће бити принуђена да се јасније позиционира у новој европској безбедносној архитектури.
(Србин инфо)
