Прочитај ми чланакБивши извршни директор компаније Доминион Вотинг Системс, Ерик Кумер, признао је сарадњу са страним актерима (Србијом) током председничких избора у САД 2020. године, према судским записима из недавног испитивања.
Ова вест, коју је на друштвеној мрежи Икс објавила америчка новинарка Емералд Робинсон, поново је покренула дебату о интегритету изборних система и могућим везама са Србијом, где Доминион има развојни центар.
Према посту Емералд Робинсон, Кумерово признање је депоновано 27. јануара 2026. године, а судски записи откривају да је радио са страним ентитетима током избора.
Доминион Вотинг Системс, канадска компанија са седиштем у Торонту и Денверу, постала је централна тачка оптужби за изборну превару након избора 2020. године, када је Трамп изгубио од Џоа Бајдена. Трамп и његови савезници, укључујући бизнисмене попут Патрика Бирна (бившег ЦЕО-а Оверсток.цом) и Мајка Линдела (оснивача МајПилоу), оптужили су Доминион да је манипулисао гласовима кроз своје машине за гласање и софтвер.
Један од кључних елемената у овим оптужбама је веза Доминиона са Србијом. Компанија је отворила развојни центар у Београду 2011. године, где запошљава програмере за развој софтвера за гласање. Према званичним подацима Доминиона, ова канцеларија је део глобалне мреже која обухвата САД, Канаду и Србију, а софтвер се користи у више од половине америчких држава.
Критичари, попут српског политичара Срђана Нога и америчких истражитеља попут шерифа Дара Лифа из округа Мичиген, тврдили су да су српски држављани имали приступ америчким изборним системима. У имејловима из 2020. године, Доминионови запослени су помињали логине са ИП адреса из Косова и Србије, што је покренуло сумње о страној интерференцији.
Шериф Лиф, у извештају из 2020. године, навео је да Доминион није могао да обезбеди провере позадине за српске запослене због локалних закона у Србији, и да су забележени приступи системима током бројања гласова. Ове тврдње су део ширег истраживања у Мичигену, где је Доминионов систем критиковао и извештај групе Алиед Секјурити Оператионс Груп (АСОГ), који је закључио да систем није довољно сигуран и да је подложан манипулацијама.
Веза са Србијом се протеже и на политички ниво. Неке тврдње повезују бившег америчког потпредседника Џоа Бајдена са регрутовањем хакера у Србији током ранијих посета Београду, а бивши обавештајни официр Скот Бенет оптужио је српске обавештајне службе (БИА) и председника Александра Вучића за умешаност у интерференцију.
Доминион је продат 2025. године америчкој компанији Ноуинк, која је ребрендирала у Либерти Вот, са циљем да побољша транспарентност и дистанцира се од контроверзи. Компанија је поновила да су тврдње о превари „100% лажне“ и да нема доказа за стране манипулације.
Ако би се наводи о умешаности Србије у изборну превару у САД показали тачним, то би могло довести до значајних последица за председника Александра Вучића и владајући режим. Према америчком закону, укључујући Извршни налог 13848 из 2018. године, који је потписао тадашњи председник Доналд Трамп, САД имају овлашћења да уведу санкције против страних влада, ентитета или појединаца умешаних у интерференцију у америчке изборе.
Ове санкције могу укључивати блокирање имовине у САД, забрану трансакција са америчким субјектима, ограничења путовања и визних забрана за кључне званичнике. Под Трамповом администрацијом, која је позната по широкој употреби санкција (више од 5.000 санкција током првог мандата), такве мере би могле бити проширене на секторе српске економије, попут финансија, енергије или технологије, ако се утврди системска умешаност.
Осим финансијских санкција, могуће су и дипломске последице, укључујући и притисак на међународне институције попут ЕУ за сличне мере. Чак и ако не заврши као Николас Мадуро у америчком затвору, Вучић би био политички мртав.
Аналитичари истичу да би ово погоршало геополитички положај Србије, посебно у контексту односа са Западом и Русијом, али да би све зависило од доказа и политичке воље у Вашингтону. И поред ове афере, Америка би до почетка марта требало, како је најављено из Вашингтона, да уведе санкције за бројна лица из режима у Србији по закону који је потписао Доналд Трамп.
