Компанија БW Кула добила је употребну дозволу за објекат Кула Београд, што се види из решења које је 29. септембра донело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Дозвола је издата за фазе 1 и 2 изградње, готово две године након свечаног отварања хотела Сент Риџис и саме Куле крајем септембра 2024. године.

Према подацима из Централне евиденције обједињене процедуре, инвеститор је више пута подносио захтев за употребну дозволу. Први захтев у јуну је повучен, други у јулу такође, а трећи крајем августа одбачен је због недостатака у документацији. Тек након „усаглашеног“ захтева Министарство је издало решење. Комисија за технички преглед, коју је израдила фирма ЦРЕ Интернатионал, потврдила је да је објекат „у целини подобан за употребу“ и да је изграђен у складу са пројектима.Главни проблем био је у противпожарној заштити.

Кула је пројектована према америчким стандардима, јер је за пројектовање ангажована америчка компанија са искуством у изградњи небодера. Ти стандарди нису у потпуности били усклађени са српским законом. Спор се тицао вентилационог система, тачније хиљада клапни уграђених изнад унутрашњих врата. Клапне служе за вентилацију, изједначавање притиска и контролу дима, као и за поделу зграде на противпожарне зоне.

Надлежни орган је тражио да клапне издрже пожар до два сата, што уграђене нису могле. Замена после завршетка градње била је технички немогућа. Извори блиски пројекту тврде да су постојали претходни системи заштите који би спречили да пожар уопште стигне до клапни, али је одговор био да закон то не дозвољава. Решење је, према наводима из Владе, било једноставно: „Променили смо закон“.

У Закон о планирању и изградњи, у члан 158 који регулише поступак издавања употребне дозволе, додат је став који омогућава примену иностраних прописа и стандарда за одређене објекте. За Кулу је израђен посебан елаборат фирме Соцотец којим се потврђује да је објекат изведен у складу са ИБЦ кодом из 2012. године и европским стандардима ЕН. На тај начин је комисија могла да потврди да су мере заштите од пожара спроведене на основу страних прописа.

Овај случај поново отвара питање односа између инвеститора и прописа у великим пројектима попут Београда на води. Док званичници истичу да је реч о прилагођавању модерним стандардима, критичари указују на то да је закон мењан након што је објекат већ био отворен и у функцији, уместо да се опрема прилагоди постојећим прописима. Употребна дозвола сада је издата, али остаје питање колико је таква пракса изузетак, а колико постаје правило када се ради о стратешким пројектима.

(Србин инфо)