Замислите земљу у којој председник државе саопштава резултате локалних избора и јавно ликује што је његова политичка странка, из које се формално искључио зато што по Уставу представља све грађане, освојила мизерну победу од само неколико процената, и притом јавно омаловажава и подсмева се својим политичким опонентима, иако по Уставу представља све грађане државе, а не само чланове своје политичке странке из које се формално исчланио?

Замислите државу у којој неколико хиљада гласача старости преко 100 година, међу којима има и лица која наводно имају по чак 133 године, уредно „гласају“ на изборима?

Замислите државу у којој се хиљаде гласача редовно селе као номади за потребе једне политичке странке за локалне изборе у градовима у којима никада нису живели?

Замислите државу у којој активисти једне политичке странке пред сваке изборе данима патролирају по улицама и пребројавају куће у којима нико не станује, а у којима је формално пријављено више чланова домаћинства, да би могло да се организује њихово „гласање“ иако су стварно настањени у иностранству?

Замислите државу у којој је број „гласача“ скоро исти са укупним бројем становника, иако постоји око 20% малолетника који немају право гласања на изборима?

Замислите државу која из Бугарске, бугарским аутобусима организује довоз бугарских држављана на гласање посредством тзв. бугарских возова?

Замислите државу у којој батинаши једне политичке странке са фантомкама преко лица, на локалним изборима у једној маленој општини металним штанглама и палицама бију грађане по улицама?

Замислите државу у којој батинаши једне политичке странке са фантомкама преко лица пребијају новинаре који извештавају са локалних избора и уништавају њихов аутомобил и другу опрему?

Замислите државу у којој припадник полиције са бирачког места тера да се удаље легално пријављени посматрачи избора, који на себи имају видно истакнуте акредитације и којима је посао управо да буду на бирачком месту?

Замислите државу у којој цео кордон полиције чува аутомобил у коме је установљено да се налази лице са дуплим бирачким списковима, иако је то строго забрањено, зато што бирачки спискови смеју да се налазе само на бирачким местима, а њихово поседовање ван бирачких места је кривично дело по прописима који регулишу гласање и изборни процес?

Замислите државу у којој батинаши једне политичке странке, са фантомкама преко лица бију припаднике опозиционих странака, а онда недалеко од те локације на себе окаче полицијске идентификационе ознаке и испостави се да се ради о припадницима полиције које плаћају и припадници опозиционих странака?
Замислите државу у којој батинаши са фантомкама преко лица и металним шипкама бију грађане по улицама у дану одржавања локалних избора, а полиција све то немо посматра и окреће главу на другу страну, иако је њена законска обавеза да чува и одржава ред у близини бирачких места и да ухапси све изгреднике који нарушавају изборни процес?

Замислите државу у којој се на локацијама близу бирачких места организује мониторинг избора са списковима гласача, који никако не би смели да постоје мимо бирачких места и што представља елементе кривичних дела према прописима који регулишу изборе и изборни процес?

Замислите државу у којој на дан одржавања локалних избора полиција са налогом за претрес упада у седиште једне политичке странке?

Замислите државу у којој се годинама не одржавају регуларни избори на различитим нивоима, него се заправо организује тзв. изборни инжењеринг ради сигурне победе и о(п)станка на власти једне политичке опције, којој је одавно прошао рок трајања и која је постала токсична за друштво у којем и даље делује, и тиме постала баласт за државу и већину њених грађана?

И сад, замислите још једном председника државе који у оваквим условима проглашава мизерну „победу“ своје политичке странке на локалним изборима, иако је он председник и представник свих грађана те државе и по Уставу представља државу и све њене грађане, а не само чланове своје странке из које се формално искључио због уставних ограничања која га обавезују да представља све грађане?

И да, свака сличност овакве државе са Србијом је случајна, а многи грађани који живе у оваквом апсурдистану ће и даље живети у убеђењу да председник те државе представља све њене грађане, да има право да држи конференције за медије о локалним изборима, о којима чак ни Републичка изборна комисија нема право да се прелиминарно оглашава, већ само једним збирним саопштењем након што локалне изборне комисије прогласе званичне резултате локалних избора на својој територији.

И немојте мислити да је ово врхунац апсурда у оваквом апсурдистану. У њему ускоро предстоје председнички, парламентарни и локални избори у оним општинама у којима скоро нису одржавани, па грађанима апсурдистана тек предстоје апсурди поводом ових избора који се ускоро очекују.

У државама у којима би било апсурдно о овоме уопште расправљати, зато што су у њима овакве апсурдности незамисливе, не могу да се начуде колико апсурда има у оваквом апсурдистану, који неодољиво подсећа на данашњу Србију и њене апсурдности.

Још је апсурдније што у оваквом апсурдистану многи не примећују овакве апсурдности или једноставно окрећу главу, сматрајући да је апсурдно да се баве оваквим апсурдностима.