Прочитај ми чланакЕксклузивна сведочења бившег обавештајца откривају да је Џефри Епстин био много више од богатог педофила са мрачним тајнама елите. Према речима Роберта Дејвида Стила, бившег официра ЦИА и суоснивача Обавештајне агенције Маринског корпуса САД, Епстин није био самостални милијардер нити „генијални криминалац“, већ пројекат моћних структура које су га створиле, финансирале и користиле као алат за уцене, контролу и индустријску шпијунажу.
Стиил тврди да је Епстин у младости био без новца и без значајног образовања, али да је потом „убачен“ у елитне финансијске кругове преко инвестиционе банке Bear Stearns, након чега га је милијардер Лес Векснер финансијски „изградио“ као лажног милијардера. То је, како наводи, био тренутак када је Епстин постао оперативни инструмент.
Кључну улогу, према Стиилу, имала је Гислејн Максвел, која је, како он тврди на основу бројних извора, водила мрежу сексуалне експлоатације малолетника у Њујорку, повезану са израелском обавештајном службом Мосад. Циљ није био само компромитовање политичара, већ и уцена корпоративних директора ради приступа компјутерским системима великих компанија и државних институција.
На тај начин, објашњава Стиил, инсталирани су такозвани „бекдори“ – тајни приступи системима који су омогућавали прикупљање поверљивих информација, индустријску шпијунажу и унапред сазнавање финансијских кретања ради инсајдерске трговине. Он подсећа да је управо отац Гислејн Максвел, медијски магнат Роберт Максвел, био повезан са софтвером PROMIS који је садржао такве тајне приступе у бројним државним системима.
Стиил иде и корак даље тврдећи да највећи играчи у области индустријске шпијунаже нису Кина или Русија, већ управо Израел и Велика Британија, које деценијама користе овакве методе за економску и политичку доминацију.
Ове тврдње Стиил је изнео у интервјуу који је након објављивања изазвао велики одјек на друштвеним мрежама. Недуго потом, званично је преминуо током лечења од ковида, што је додатно подстакло сумње и спекулације да његова смрт није била случајна.
Случај Џефрија Епстина тако све више добија обрисе глобалне обавештајне операције у којој су сексуални злочини служили као средство за контролу најмоћнијих људи света. Оно што је званично представљено као прича о „усамљеном предатору“, према овим сведочењима, у стварности је мрежа уцена, политичких манипулација и економског рата.
Питање које остаје јесте: колико још оваквих „Епстина“ постоји у сенци светских центара моћи – и колико истина никада није стигло до јавности.
