Прочитај ми чланакНекадашњи директор Војнобезбедносне агенције и пензионисани генерал-мајор Момир Стојановић оценио је да је осуђујућа пресуда против бившег команданта Копнене војске Србије Милосава Симовића, због кршења Закона о тајности података, резултат „прљавог посла који је урадила ВБА по налогу ’одозго‘“.
Адвокат Мирко Крстовић је додао да његов брањеник, генерал- потпуковник Симовић, „није никоме одао никакав тајни податак“, а да је склопио Споразум о признању кривичног дела „сагледавајући тренутак у коме се све ово дешавало“.
У пресуди Вишег суда у Нишу, достављеној Данасу, међутим, наводи се да је Симовић осуђује на казну затвора од шест месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станује јер је „податке који су ’строго поверљиви’ или представљају ‘државну тајну’ учинио доступним непозваним лицима“.
Пресудом Вишег суда, која је донета и ступила на снагу 29. октобра прошле године, у целости је прихваћен Споразум о признању „продуженог кривичног дела из члана 98 став 3 у вези става 1 Закона о тајности података у вези члана 61 став 4 у вези става 1 Кривичног законика“, које је генерал извршио „у урачунљивом стању“ и „са умишљајем“.
У пресуди се прецизира да је Симовић наредио појединим припадницима Команде КоВ да пребаце поруке са степеном тајности из његовог службеног мобилног телефона на приватни хард диск, као и да изместе копије војних докумената у његов стан, што су они учинили у периоду од 23. до 30. јуна прошле године.
Непосредно пре тога, 12. јуна прошле године, председник Србије Александар Вучић потписао је указ којим генералу Симовићу престаје професионална војна служба по сили закона са правом на пензију. Он је 27. јуна предао дужност, а у новембру је формално отишао у пензију.
„Око осуде и експресног пензионисања генерала Симовића постоје бројне нелогичности, контрадикторности и непознанице које отварају сумњу у намеру његове дискредитације и уклањања са високе дужности у Војсци Србије. Очигледно је сметао наглашени патриотизам и углед који је генерал Симовић уживао у народу. Склоњен је јер је некоме, а зна се коме сметао“, каже пензионисани генерал Стојановић за Данас.
Стојановић каже да је, „чак и ако је генерал Симовић у конкретном случају начинио пропуст“, обавеза надлежних органа у Војсци да га предходно упозоре на то.
„Стиче се утисак да је неко једва чекао да генерал Симовић направи неку грешку како би га склонио, пошто му по стручности и професионалности нису могли наћи пропусте“, каже он.
Према његовим речима, генерал Симовић је крајем 2018. године као професионалац стоички прихватио одлуку да као командант Копнене војске не буде именован за начелника Генералштаба, што је до тада била устаљена пракса, али је „очигледно и поред тога некоме сметао“.
Случај генерала Симовића: Одавање тајних војних података или прљав посао ВБА по налогу одозго 3
Пензионисани генерал Момир Стојановић: Фото ФоНет Милица Вучковић
Генерал Симовић, додаје он, часно носи свој крст, као и „бројне гелере у телу добијене у борбама на хрватском ратишту“.
„Ради се о војнику блиставе каријере који је без иједног безбедносног пропуста догурао до команданта копнене војске. С обзиром на дужности које је обављао, био је под контраобавештајном и безбедносном заштитом војне службе безбедности, која није располагала сазнањима о незаконитом поступању са тајним војним подацима“, каже бивши директор ВБА, који је био и начелник Војне службе безбедности.
Симовићев бранилац, адвокат Крстовић, додаје да генерал Симовић не би имао посла са правосудним органима да је отишао у пензију одмах када је предао дужност 27. јуна, али да неко „изнад њега“, због „дугогодишње нескривене љубоморе“, није волео што је он и након предаје дужности остао у служби.
„Евидентно је било и страха од његовог евентуалног политичког ангажовања, јер је тада објављено у незваничној студентској листи да је он кандидат за министра одбране, што је урађено без његовог знања, с обзиром да се ради о једном аполитичном човеку“, каже он.
Према његовим речима, генерал Симовић је имао само три и по дана да преда дужност након што је смењен са места команданта Копнене војске Србије.
Збрзан изненадном сменом и кратким роком, није успео да разврста тридесетседмогодишњу личну и службену архиву, те ју је последње ноћи рока предао својим првим сарадницима да је запакују и пребаце у његов стан, у којем нико не живи, а од којег је „само он имао кључ“.
Намеравао је да, чим буде имао више времена, склоњену документацију, чији „највећи део ње имао никакав степен тајности“, одговорно разврста „јер је и даље био у служби, али није имао нити нову дужност, нити канцеларију“.
Документацију су запаковали и пребацили у стан припадници његове команде, који су и учесници у одбрани земље од НАТО агресије и „имају одговарајући сертификат за рад са поверљивим документима“.
Адвокат Крстовић додаје да најрадије не би коментарисао наводе у пресуди да су се у Симовићевом службеном телефону налазили тајни подаци, додајући да је генерал желео да сачува и одштампа поруке које су везане за њега лично, као што су одлуке о унапређењима, и слично.
На питање Данаса зашто је онда његов брањеник потписао Споразум о признању кривичног дела, Крстовић одговара да он „ни на који начин није желео да компромитује војску и државу, свесно их стављајући испред породице и себе“, те да такав његов поступак „разуме свако ко га бар мало познаје“.
„Да смо поступили другачије и одлучили да сваки папир који је пребачен у његов стан прелистамо и оцењујемо његову наводну тајност, имали бисмо испред суда десетине хиљада људи који поштују генерала Симовића. Он није желео да стане наспрам државе и Војске. Време је најбољи судија и оно ће показати шта је истина“, каже.
Додаје да они неће улагати никакве ванредне правне лекове поводом пресуде, а да ће „видети да ли ће поднети захтев за ублажавање казне или помиловање“.
„Наша одлука је, такође, да се генерал Симовић не оглашава у атмосфери у којој је за једне легенда, а за друге издајник“, каже.
У пресуди нишког Вишег суда се, пак, наводи да је он у инкриминисаном периоду двојици запослених у Команди КоВ предао један службени мобилни телефон са два броја у којем су се- у СМС, Вибер и Воц ап порукама и документима- налазили „строго поверљиви“ тајни подаци који су му поверени у раду.
Ти припадници КоВ јесу имали сертификат за приступ подацима са степеном тајности „државна тајна“, али предати тајни подаци нису неопходни за обављање послова из делокруга њиховог рада, што их чини „непозваним лицима“.
Према наводима суда, генерал Симовић им је наредио да купе преносни хард диск који ће он платитити и да на њега између осталог пресниме сву писану комуникацију – СМС, Вибер и Воцап – из његовог службеног телефона.
Захтевао је, такође, да скинуте податке „умноже копирањем и штампањем у писаном облику“.
Преснимљено је и копирано седам врста различитих података и докумената везаних за Министарство одбране, Војску Србије и Службу безбедности, а тајни подаци у више порука налазили су се у Дневним оперативним извештајима Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба ВС.
У пресуди Вишег суда се каже и да је генерал Симовић, такође, без правног основа или овлашћења претпостављеног старешине, организовао превожење ствари и докумената из канцеларије команданта КоВ у свој стан, међу којима су биле и копије војних докумената са степеном тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“.
Он их је, прецизира се, најпре неовлашћено копирао, па наредио њихово одношење у стан, чему није присуствовао.
„Свих шест лица која су преносила предметна документа нису имала право приступа таквим тајним подацима јер им нису неопходни за обављање послова из делокруга свог рада, нису им предата у службене сврхе, а нису имала ни сертификате за приступ тајним подацима наведеног степена тајности“, додаје се.
Према наводима у пресуди, у тим документима налазе се подаци о употреби ВС, планирању и опремању ВС према директиви председника Републике, ангажовању јединица и елемената за електронска дејства, обезбеђењу административне линије и контроле Копненене зоне безбедности, као и оружаним снагама страних земаља.
У њима су и подаци о количинама и попуни муницијом и убојним средствима по родовима ВС, размештању складишних комплекса за смештај ратних материјалних резерви и локацијама на којима се налазе или „систематизацији формацијских места самосталне формације у рату и организациона структура организационе целине са самосталном формацијом у рату“.
Генерал Симовић ће, иначе, издржавати казну затвора у просторијама у којима станује „без електронског надзора“, а уколико их буде напустио једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова суд ће одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење кривичних санкција.
Њему је, такође, изречена мера безбедности „забрана вршења позива, делатности и дужности на којима се рукује тајним подацима у трајању од две године, рачунајући од дана правоснажности пресуде“.
Изречена му је и мера безбедности „одузимање предмета“, међу којим су службени мобилни телефон, хард диск и више фасцикли и коверте са бројним копијама војних докумената.
Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Неготину, Драган Пејкић, раније је казао да је против Симовића „формиран предмет по кривичној пријави Војске Србије“.
Предистражни поступак је водило нишко ВЈТ, а истрагу наставило ВЈТ у Неготину.
„Срамно ћутање“ војне професије
„Не изненадјује ме ћутање и неоглашавање о овом случају војних струковних удружења, а пре свих Клуба генерала. Ћутање и склањање од проблема, као и присутни страх су данас, нажалост, основно обележје свих професија, па и војне. Уредно се коментаришу ратови по белом свету, а о хапшењу команданта Копнене војске- ни речи. Срамно за једну професију“, каже пензионисани генерал Стојановић.
Др Милић: „Пресуда је политичка, њен садржај сраман“
Др Драган Милић, оснивач истоимене групе грађана и Покрета за децентрализацију Србије (ПОДЕС), који је у јануару ове године на друштвеним мрежама објавио да је генерал Симовић осуђен и да се налази на одслужењу затворске казне у кућним условима, каже да је пресуда нишког Вишег суда- у коју је накнадно имао увид- „политичка“, а њен садржај „сраман“.
„Ово је само још један бедан покушај деградације најбољих. Само неко ко не познаје генерала Симовића може да прогута причу о повреди поверљивости докумената. Његова поступања ни на који начин нису угрозила безбедност Војске. Свако ко га познаје зна да он није издајник већ патриота који је живот посветио војсци“, каже др Милић за наш медиј.
Према његовој оцени, у Србији „не постоји правда“, а генерал Симовић је одлучио да „прихвати непостојећу кривицу“ само да се „не би судио са ’државом’ коју треба да брани“.
„Проблем је што ово више није народна већ партијска власт, која распродаје и уништава отаџбину. Што пре оде таква, накарадна, криминализована и непатриотска власт, Србија ће постати безбедније место за њене грађане“, каже.
Он још каже да је овај случај „copy paste Драјфусове афере из 1894. у Француској“ , али додаје да ће генерал Симовић, као „јунак и патриота“, чекати мање од Драјфуса да буде помилован, јер ће „то учинити нови председник Републике Србије, ко код да то буде“.
