Прочитај ми чланакПревремено пензионисани командант Копнене војске Србије (КоВ), генерал- потпуковник Милосав Симовић, осуђен је на казну затвора од шест месеци коју ће издржавати у просторијама у којима станује јер је „податке који су ’строго поверљиви’ или представљају ‘државну тајну’ учинио доступним непозваним лицима“.
У пресуди Вишег суда у Нишу, која је достављена Данасу, наводи се да је генерал Симовић наредио појединим припадницима Команде КоВ да прекопирају поруке из његовог службеног мобилног телефона на приватни хард диск, као и да пребаце копије војних докумената у његов стан, што су они учинили у периоду од 23. до 30. јуна прошле године.
Непосредно пре тога, 12. јуна прошле године, председник Србије Александар Вучић потписао је указ којим генералу Симовићу престаје професионална војна служба по сили закона са правом на пензију, у коју је он формално отишао у новембру.
Виши суд је оценио да је генерал Симовић прекршио Закон о тајности података зато што је тим припадницима КоВ кроз такве наредбе омогућио да остваре увид у „поверљиви“ садржај, иако су они „непозвана лица“ јер им такав садржај није неопходан за обављање послова из делокруга њиховог рада или нису имали сертификате за приступ подацима наведеног степена тајности.
Пресудом Вишег суда је у целости прихваћен Споразум о признању „продуженог кривичног дела из члана 98 став 3 у вези става 1 Закона о тајности података у вези члана 61 став 4 у вези става 1 Кривичног законика“, које је, како се наводи, извршио у урачунљивом стању и са умишљајем.
Споразум о признању кривичног дела, закључен између Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Неготину Драгана Пејкића и окривљеног Симовића, који га је и иницирао, потписан је 28. октобра прошле године, а пресуда нишког Вишег суда донета је и постала правоснажна већ сутрадан.
„Окривљени је био свестан да неовлашћено сукцесивно непозваним лицима чини доступним податке који су му поверени у раду, а који представљају тајне податке означене у складу са Законом о тајности података степеном тајности ’строго поверљиво‘ и ’државна тајна‘, па је све то и хтео, а био је свестан да су његова дела забрањена“, наводи се у пресуди, коју је потписала суткиња за претходни поступак Гордана Д. Петровић.
Према пресуди, генерал Симовић је осим Закона о тајности података прекршио и Закон о војсци, Правила службе преписке у Војсци Србије и Директиву о начину рада и поступања са тајним подацима при извршењу послова из надлежности Министарства одбране и Војске Србије.
У пресуди, у којој су затамњени лични подаци, прецизира се да је он у инкриминисаном периоду двојици запослених у Команди КоВ предао један службени мобилни телефон са два броја у којем су се- у СМС, Вибер и Воц ап порукама и документима- налазили „строго поверљиви“ тајни подаци који су му поверени у раду.
Ти припадници КоВ јесу имали сертификат за приступ подацима са степеном тајности „државна тајна“, али тајни подаци нису неопходни за обављање послова из делокруга њиховог рада, што их чини „непозваним лицима“.
Генерал Симовић наредио копирање тајних података из службеног телефона и пренос документације у свој стан: Шта пише у пресуди Вишег суда у Нишу 3
Према наводима суда, генерал Симовић им је наредио да купе преносни хард диск који ће он платитити и да на њега између осталог пресниме сву писану комуникацију – СМС, Вибер и Wоц ап- из његовог службеног телефона.
Захтевао је, такође, да скинуте податке „умноже копирањем и штампањем у писаном облику“.
Преснимљено је и копирано седам врста различитих података и докумената везаних за МО, ВС и Службу безбедности, а тајни подаци у више порука налазили су се у Дневним оперативним извештајима Управе за обавештајно- извиђачке послове Генералштаба ВС.
У пресуди Вишег суда се наводи и да је генерал Симовић, такође, „без правног основа или овлашћења претпостављеног старешине“ организовао превожење ствари и докумената из канцеларије команданта КоВ у свој стан, међу којима су биле и копије војних докумената са степеном тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“.
Он их је, прецизира се, најпре неовлашћено копирао, па наредио њихово одношење у стан, чему није присуствовао.
„Свих шест лица која су преносила предметна документа нису имала право приступа таквим тајним подацима јер им нису неопходни за обављање послова из делоктуга свог рада, нису им предата у службене сврхе, а нису имала ни сертификате за приступ тајним подацима наведеног степена тајности“, додаје се.
Према наводима у пресуди, у тим документима налазе се подаци о употреби ВС, планирању и опремању ВС према директиви председника Републике, ангажовању јединица и елемената за електронска дејства, обезбеђењу административне линије и контроле Копненене зоне безбедности, као и оружаним снагама страних земаља.
У њима су и подаци о количинама и попуни муницијом и убојним средствима по родовима ВС, размештању складишних комплекса за смештај ратних материјалних резерви и локацијама на којима се налазе или „систематизацији формацијских места самосталне формације у рату и организациона структура организационе целине са самосталном формацијом у рату“.
Генерал Симовић ће, додаје се у пресуди, издржавати казну затвора у просторијама у којима станује „без електронског надзора“, а уколико их буде напустио једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова суд ће одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење кривичних санкција.
Њему је, такође, изречена мера безбедности „забрана вршења позива, делатности и дужности на којима се рукује тајним подацима у трајању од две године, рачунајући од дана правоснажности пресуде“.
Изречена му је и мера безбедности „одузимање предмета“.
Главни јавни тужилац ВЈТ у Неготину, Пејкић, раније је казао да је против Симовића „формиран предмет по кривичној пријави Војске Србије“.
Предистражни поступак је водило Више јавно тужилаштво у Нишу, а предмет касније преузело и истрагу водило ВЈТ у Неготину.
Генерал Симовић је, иначе, у време превременог пензионисања имао 58 година и 37 година војне службе.
Део јавности је такву Вучићеву одлуку тумачио као „политички чин“ јер „није климао главом“, а неки медији су подсећали да је реч, како су наводили, о једном од омиљених генерала у народу, који је напредовао захваљујући стручности.
Он је, осим дужности команданта Копнене војске, обављао и дужност заменика команданта Копнене војске, команданта Четврте бригаде копнене војске и 78. моторизоване бригаде.
Био је начелник штаба 78. моторизоване бригаде, начелник одсека за оперативно наставне послове штаба бригаде, командант моторизованог батаљона, заменик команданта моторизованог батаљона, као и командир моторизоване чете и противоклопног и стрељачког вода.
Током службе одликован је бројним војним орденима, споменицама и признањима.
Године 2013. године проглашен је почасним грађанином Лепосавића, а 2016. му је Спрска православна црква доделила орден Светог цара Константина због залагања и сарадње са црквом.
Рођен је 1966. године у Рашки.
Шта је све генерал Симовић изнео ван команде и кући
У пресуди се наводи да мера безбедности „одузимање предмета“ подразумева да се Симовићу одузима службени мобилни телефон, хард диск купљен његовим новцем, 751 лист са обострано одштампаним СМС и Воц ап порукама, једна бела коверта у којој се налази документација од укупно 153 листа, једна бела картонска фасцикла са укупно 41 листом документације, једна бела коверта са документацијом од укупно 30 листова, једна бела коверта у којој се налази документација од укупно 24 листа, 12 подсетника Команде КоВ са укупно 609 листова, две картонске фасцикле и једна бела коверта са укупно 153 листа, као и четити папирне беле фасцикле са укупно 751 двострано одштампаних листова.
