Pročitaj mi članakAleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Како сад то? Зар нам није пријатељ Реџеп Тајип Ердоган, у чијем презимену је једно глуво „г“ па нас је председник Александар Вучић учио да се каже „Ердоан“?
Зар је Ивица Дачић џабе Ердогану ономад певао „Осман агу“?
Вучић је у среду обзнанио да је страшно разочаран што је Турска испоручила Косову хиљаду дронова-самоубица. Те то је брутално кршење међународног права, те Турска хоће да обнавља Отоманску империју, те Србија је „мала земља“, али разуме поруку.
Хајдук Аца
Српски председник у свакој прилици истиче како је на челу „мале земље“, што, ваљда, треба да истакне његову способност – „мала земља“, али големи успеси! Па још и – разуме поруке!
Протеклих је дана Вучић „разумевао“ поруке руских служби, поруке Американаца који су увели санкције НИС-у, Путина којег боли брига за те санкције против браће Срба, а сада, ево, разумева и поруке Ердогана.
Уобичајеној патетици је Вучић овог пута додао и архаичне елементе, фалило је само да дода нешто о Старом Вујадину, турским зулумћарима и набијању Срба на колац. Хајдук Аца ће, разуме се, издржати све муке зарад српства!
Банални игроказ
У стварности се дешава нешто много баналније – игроказ пред локалне изборе на Косову (12. октобар).
Онде косовски популиста Аљбин Курти стоји рђаво, па рецимо дели по сто евра студентима пред гласање. А сада му у помоћ прискаче и турски популиста Ердоган да му, мало раније него што је планирано, испоручи дронове.
Српски пак популиста Александар Вучић има силне друге муке – локални избори на Косову нису међу њима јер ће их Српска листа добити у српским срединама.
Свако свога клептократу
Вучићев је проблем побуна против његовог клептократског режима, гарнирана и санкцијама против НИС-а које за сада само подсећају на деведесете године и несташице бензина.
Суочен са тиме, српски председник тражи сваки повод да се избубња по српским недрима, да лоцира спољне непријатеље и домаће издајнике те покуша да изазове српску саборност. Али тако да он остане у седлу, разуме се.
Ту му тобожње разочарање у Ердогана дође као поручено.
За крај бласфемија – народи у Србији и Турској никад нису били ближи него данас. И једни и други се боре да збаце са власти свог клептократу и мегаломана па да продишу.
