Pročitaj mi članakAleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Kako sad to? Zar nam nije prijatelj Redžep Tajip Erdogan, u čijem prezimenu je jedno gluvo „g“ pa nas je predsednik Aleksandar Vučić učio da se kaže „Erdoan“?
Zar je Ivica Dačić džabe Erdoganu onomad pevao „Osman agu“?
Vučić je u sredu obznanio da je strašno razočaran što je Turska isporučila Kosovu hiljadu dronova-samoubica. Te to je brutalno kršenje međunarodnog prava, te Turska hoće da obnavlja Otomansku imperiju, te Srbija je „mala zemlja“, ali razume poruku.
Hajduk Aca
Srpski predsednik u svakoj prilici ističe kako je na čelu „male zemlje“, što, valjda, treba da istakne njegovu sposobnost – „mala zemlja“, ali golemi uspesi! Pa još i – razume poruke!
Proteklih je dana Vučić „razumevao“ poruke ruskih službi, poruke Amerikanaca koji su uveli sankcije NIS-u, Putina kojeg boli briga za te sankcije protiv braće Srba, a sada, evo, razumeva i poruke Erdogana.
Uobičajenoj patetici je Vučić ovog puta dodao i arhaične elemente, falilo je samo da doda nešto o Starom Vujadinu, turskim zulumćarima i nabijanju Srba na kolac. Hajduk Aca će, razume se, izdržati sve muke zarad srpstva!
Banalni igrokaz
U stvarnosti se dešava nešto mnogo banalnije – igrokaz pred lokalne izbore na Kosovu (12. oktobar).
Onde kosovski populista Aljbin Kurti stoji rđavo, pa recimo deli po sto evra studentima pred glasanje. A sada mu u pomoć priskače i turski populista Erdogan da mu, malo ranije nego što je planirano, isporuči dronove.
Srpski pak populista Aleksandar Vučić ima silne druge muke – lokalni izbori na Kosovu nisu među njima jer će ih Srpska lista dobiti u srpskim sredinama.
Svako svoga kleptokratu
Vučićev je problem pobuna protiv njegovog kleptokratskog režima, garnirana i sankcijama protiv NIS-a koje za sada samo podsećaju na devedesete godine i nestašice benzina.
Suočen sa time, srpski predsednik traži svaki povod da se izbubnja po srpskim nedrima, da locira spoljne neprijatelje i domaće izdajnike te pokuša da izazove srpsku sabornost. Ali tako da on ostane u sedlu, razume se.
Tu mu tobožnje razočaranje u Erdogana dođe kao poručeno.
Za kraj blasfemija – narodi u Srbiji i Turskoj nikad nisu bili bliži nego danas. I jedni i drugi se bore da zbace sa vlasti svog kleptokratu i megalomana pa da prodišu.
