Прочитај ми чланакЕпископи Српске православне цркве су тајно снимани током црквеног Сабора на којем је изабран патријарх Порфирије 2021. године. Постављање скривених камера у крипту Храма Светог Саве организовао је бивши функционер Државне безбедности из Бањалуке, близак српској мафији, пише Центар за истраживачко новинарство у Сарајеву.
Благословени под окриљем светаца и анђела са фресака у крипти цркве Светог Саве у Београду, српски епископи су изабрали новог патријарха, не схватајући да се несвети ушуњао у ту подземну салу и завирује у њихове гласачке листиће.
Прерушени у скривеним местима крипте, усмерени ка столовима за којима су седели епископи, тајне камере су снимале изборни Сабор СПЦ, који је одржан 18. фебруара 2021. године. Камере је наручио бивши службеник службе државне безбедности, близак припадницима балканског подземља, пише цин.ба.
Снимање Сабора је било изричито забрањено. Учесници су добили писмену гаранцију Светог архијерејског синода, својеврсне црквене владе којом председава патријарх, да ће имати духовни мир и приватност током гласања.
Владике су ипак снимљене, а видео материјал је достављен Љубану Ећиму, бившем заменику начелника Центра државне безбедности Републике српске у Бањалуци, сат времена након избора Порфирија Перића за новог патријарха СПЦ.
Овај бивши полицајац је пријатељ Луке Бојовића, вође нарко-клана из Србије који се вратио у земљу 2022. године након 10 година затвора у Шпанији због трговине дрогом. Обојица су били блиски сарадници Жељка Ражнатовиц́а Аркана, убијеног команданта српских паравојних јединица и вишеструко осуђиваног за злочине у европским земљама.
Ец́им је осуђен на годину и по дана затвора у Србији због фалсификовања пасоша и поседовања илегалног оружја. Тврдио је да је то пиштољ који му је Аркан дао. Према оптужници, посец́ивао је своју породицу у Босни и Херцеговини (БиХ) под лажним именима – Милан Његован или Момчило Јоксимовиц́.
Овај осуђеник је руководио операцијом постављања скривених камера, према његовој преписци путем апликације Скy са човеком који се представљао као власник „Sion Company“, београдске фирме за видео надзор и обезбеђење.
Према Регистру привредних друштава Србије, власник и директор овог предузећа је Иван Савић.
Ећим је у својој преписци користио Sky kod EGQOLR, а његов саговорник код 50NEN1. Ећимов код је идентификовала полиција и доставила га Тужилаштву БиХ у случају истраге против службеника Обавештајно-безбедносне агенције (ОСА) БиХ Синише Раките. Осумњичен је да је Ећиму и криминалним групама у Србији и БиХ достављао поверљиве информације.
Власник „Сион компаније“ и Ећим су комуницирали писаним и гласовним порукама, размењивали фотографије из Храма Светог Саве и фотографије места где су се налазили и разне тајне уређаје за снимање.
Из њиховог разговора се сазнаје да су им одређени црквени великодостојници и званичници повезани са властима у Србији наводно помогли да добију послове у Храму, што им је омогућило приступ локацијама за снимање.
Уговори о пословима у Београду између Патријаршије СПЦ и ове компаније, до којих су дошли новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН), потврђују наводе из преписке.
Гробница патријарха и сабор епископа
Још пре званичне одлуке о локацији Сабора, црквене власти су одлучиле да се избор патријарха први пут одржи у крипти, подземној просторији која је уједно и црква у Храму Светог Саве на београдском Врачару и место почивања претходног патријарха.
Међутим, неким епископима се нису допале ове најаве. Пет дана пре седнице, на адресу Светог архијерејског синода, црквене владе коју чине епископи који бирају патријарха, послато је писмо од четири утицајна члана Цркве: епископа Јустина из Жиче, Игнатија из Браничева, Јоаникија из Будимље-Нишиц́а и Теодосија из Рашке-Призрена.
У писму пишу да су забринути због информације да би Сабор за избор патријарха могао бити премештен из зграде Патријаршије где се одржава деценијама. Упозорили су да је крипта покривена камерама и да нема услова за приватност.
Након што је писмо постало јавно, неки свештеници и теолози су у медијима и на друштвеним мрежама исмејали опаске четворице владика, наводећи да камере не могу бити препрека да се избори одрже тајно. Рекли су да немају потребну резолуцију да забележе текст на гласачким листићима и да ће они ионако бити угашени и покривени.
На својој седници 10. фебруара 2021. године, Синод је одлучио да се Сабор одржи осам дана касније у крипти Храма због лакшег поштовања епидемиолошких мера заштите од коронавируса. Простор је био већи, па су учесници Сабора могли лако да држе безбедну дистанцу.
Да би умирио незадовољне, Синод је након седнице послао обавештење да је викарни епископ и старешина Цркве Светог Саве, владика Стефан Шарић, задужен да се осигура да све унутрашње камере у крипти буду искључене и покривене.
Камера види кроз мрежу звучника
Међутим, пре него што је црквена власт обећала да ће искључити камере, у крипти су почеле припреме за инсталирање паралелног, тајног система снимања. Дан након протестног писма четворице владика, Љубан Ећим и власник „Сион компаније“ разговарали су о инсталирању тајних камера путем апликације Скај.
Разматрали су да их поставе у микрофоне на владичанским столовима, али се идеја испоставила као лоша јер би, сложили су се, свако померање микрофона довело до промене фокуса на камерама.
„Веома је близу и свако померање ће пореметити фокус на оно што треба да се уради“, приметио је власник компаније.
Размишљали су и о инсталирању камера у лампе које би биле постављене на столове, али је власник „Сион компаније“ смислио боље решење након посете крипти.
Послао је Ећиму фотографију постојећег озвучења уз поруку:
„Ово је звучник који се може наћи на скоро свим стубовима. У њега можемо све да спакнемо“.
Ећим се сложио, али га је занимало: „Можемо ли да завиримо у сваки кутак?“, на шта је добио нову фотографију која приказује графички план крипте са нацртаних око 40 столова за бискупе.
„Имамо стубове изнад свих столова. Само треба да додамо звучнике тако да буду са свих страна“, прецизирао је власник „Сион Компаније“.
Из њиховог разговора могло се закључити да је у крипти требало да се инсталира тајни систем камера, којим би се управљало путем вај-фај везе. Систем је требало да буде одвојен од постојећег, док би камере имале сопствене меморијске картице.
Новинари ЦИН-а су открили да су звучници са фотографије из преписке Скаја још увек у крипти.
Три дана касније, власник фирме обавештава бившег чувара о могућем решењу – постављању неупадљивих и функционалних камера у звучнике:
„Пронашли смо камеру која може да види кроз мрежу. Нема рупе у мрежи. Не може се ништа видети, а слика је одлична.“
Око поднева на дан Сабора, док је гласање још трајало, Ећим је преко Скаја затражио од власника „Сион Компани“ информације о снимку. Он је одговорио да ће преузети видео и лично му га доставити.
„Потребна нам је копија“, написао је Ећим.
„Дац́у вам екстерни ХДД, па можемо да га копирамо колико год желите“, одговорио је власник фирме.
Сат времена након проглашења новог патријарха, састали су се у једном београдском ресторану како би разменили видео са Сабора.
Новинари ЦИН-а контактирали су више људи, укључујући и његовог бившег адвоката, покушавајући да дођу до Љубана Ећија, али нису успели. Он није био на локацијама у Београду где је пријављен, према судским документима, а није одговарао ни на поруке које су новинари остављали у бањалучком кафићу који води његов син.
Уз решавање техничких проблема са тајним снимањем, два саговорника су се договорила и о детаљима понуде и уговора са СПЦ за видео надзор и испоруку звучника и камера за конференцијски систем.
Према документацији коју су добили новинари ЦИН-а, у јуну 2020. године, „Сион Компанија“ је добила посао за инсталацију комплетног видео надзора у Храму Светог Саве, али уговор није предвиђао управљање нити праћење овог система.
Ближио се избор патријарха, па је овај проблем решен пред самим Сабором у фебруару 2021. године. Међутим, за потребе највећег скупа, Цркви је била потребна још једна куповина – електронски конференцијски систем. Ова врста система обично укључује мрежу звучника, камера и екрана који омогућавају учесницима да прате догађај без застоја.
Преко Скаја је предложио да њихова понуда буде најјефтинија и да тадашњем старешини Храма и председнику Комисије за избор понуђача, владики Стефану Шарићу, каже да изабере најповољнијег. Власник „Сион компаније“ га је обавестио да је, према уговору, понуду поднео Парохијском дому за владику Стефана и да је унутар фасцикле „написао неколико ствари“ које му је Ећим рекао.
Истог дана, „Сион компанија“ је позвана да пошаље уговор на имејл Патријаршије, а Ећим је власнику компаније рекао да „позове Шкрињара“ и донесе фактуре и уговор.
Драган Шкрињар је био члан Комисије за избор понуђача при Одбору за завршетак цркве Светог Саве, а у црквеним документима из 2019. године потписао се као представник Председништва Републике Србије. Представници власти учествовали су у одборима и комисијама за изградњу Храма, јер је Влада донирала милионске суме за његов завршетак.
Шкрињар није одговарао на позиве новинара, а Стефан Шарић, данас старешина Подворја СПЦ у Москви, званичног представништва Цркве при Руској православној цркви, одбио је да разговара са ЦИН-ом.
Спровођење посла је брзо почело. Власник „Сион компаније“ жалио се Ећиму да уговор није прошао уобичајену процедуру одобравања у Синоду и био је изненађен што документа треба да потпише службеник у Патријаршији, Дејан Симеуновић, у име Цркве. „То је смешно, Дејан овде нема никакву функцију“, написао је Ећиму.
„Шта те брига ко потписује када добијеш новац“, одговорио је. „Да ли те боли уво, да ли има функцију“.
Симеуновић је за ЦИН негирао да је имао контакте у вези са доделом овог посла.
Уговор је легализовао будући патријарх. Уочи Сабора, „Сион Компани“ и тадашњи владика Порфирије Перић, као представник Храма, закључују уговор о праћењу и одржавању система видео надзора, са месечном накнадом од 13.260 евра.
Овај износ је претходно договорен у преписци између Ећија и власника београдске фирме која је добила посао. Уговор је закључен на 10 година, што ће омогућити компанији „Сион Компани“ да до 2031. године заради 1,59 милиона евра.
