Pročitaj mi članakU Kijevu ovih dana oštro titra neizvesnost. I dok je većina Ukrajinaca u anketama i dalje sklonija da podrži Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima, u isto vreme u političkim kuloarima kruže glasine da bi bivši vrhovni komandant oružanih snaga, Valerij Zalužni, mogao kročiti u parlament – pa i u trku za predsednika.
Према писању француског портала Inteligens Online, извор који зна детаље плана указао је да се Залужном нуди политички мост: На хипотетичкој парламентарнаној листи могло би се наћи неколико високих војних званичника, које је тим Залужног наводно наговарао – уколико он одлучи да постане наследник Зеленског у врху државе.
Ипак, прича није једноставна. Залужни је о свему ћутао — не демантује, а ни не потврђује — а његов јавни наступ, нарочито у Лондону, наводно је ригорозно контролисан.
Интелигенс Онлине указује да се расправе о могућим наследницима Зеленског воде већ годинама, док неки политички посматрачи упозоравају да су такве наративе користили проруски дезинформациони токови, с циљем да разбију унутрашњу кохезију украјинског политичког фронта.
У том светлу, име Кирила Буданова — тренутно шефа украјинске одбрамбене обавештајне службе — већ се помиње као евентуални кандидат за председника. Према Интелигенс Онлине-у, неименована невладина организација Стејт Протекшн наводно ради у позадини на стварању основе за Будановљеве политичке амбиције.
Интересантно је и да је према писању британског Гуардиан-а Андриј Јермак, шеф кабинета Зеленског, наводно посетио Залужног у Лондону и понудио му место у изборној кампањи, што је Залужни одбио. (The Guardian)
Посматрачи већ указују на пар отворених питања:
Залужни је на положају врховног команданта био од 2021. до 8. фебруара 2024. године, када га је Зеленски сменио и поставио Олександра Сyрског као његовог наследника.
Након смене, Залужни је именован за украјинског амбасадора у Уједињеном Краљевству, а потом и сталним представником при Међународној поморској организацији (ИМО).
Према истраживању анкетне куће Рејтинг, иако би већина Украјинаца у директном избору подржала Зеленског, на парламентарним изборима хипотетичка „Странка Залужног“ има значајан потенцијал да привуче гласове.
У једном ранијем истраживању, када је испитаницима допуштено да бирају и секундарног кандидата, Залужни је задржао значајну популарност — око 15 % директних гласова — док је Буданов био на 12 %, а Зеленски на само 6 %.
Међутим, неколико “тамних тачака” остаје:
Залужни до сад није јавно изнео конкретне политичке планове, чак ни неформално — само је у фебруару 2025. рекао да би се о тој могућности разговарало тек ако “украјинска државност буде озбиљно угрожена”.
Ни Буданов није отворено рекао да тежи председничкој функцији — али извори за Интелигенс Онлине тврде да се ради “иза кулиса” на стварању институционалне основе за његов политички искорак.
Такође, неки аутори сматрају да је “прича о Залужном као кандидату” заправо инструмент у политичкој борби унутар Украјине — да се тестира реакција јавности, да се дестабилизује позиција актуелног председника, или једноставно да се појача притисак изнутра.
Додајмо и да је Залужни — знан као један од кључних архитеката одбране Кијева у првим данима руске агресије — уживао велики рејтинг и јавно поштовање. То му даје политички капитал ако се одлучи на покретање кандидатуре.
Ипак, прича остаје отворена: Хоће ли Залужни прећи из војне у политичку арену — и када? Да ли ће Буданов бити супарник или савезни-играч?
И коначно, питање које виси у ваздуху: Може ли Украјина у току рата да приведе изборни процес без изазивања унутрашњих раздора?
