Pročitaj mi članakAmerički nosač aviona USS Abraham Lincoln već je ušao u zonu odgovornosti Centralne komande američkih oružanih snaga, poznatije kao CENTCOM, koja vodi operacije vezane za Iran.
Vest je ranije prošla ispod radara šire javnosti, ali u stručnim krugovima se čita kao jasan signal. Posebno jer se poklapa sa informacijama koje su objavili vojni reporteri portala Win-Win: američka mornarica je najavila 20-dnevne manevre u Persijskom zalivu, po obrascu koji su, kako navode, koristili i uoči pokušaja otmice Madura.
U istoj poruci dodaje se i da bi stvarni cilj tih vežbi mogao biti stabilizacija finansijskih tržišta, koja su poslednjih dana, blago rečeno, nervozna.
U tom kontekstu, upozorenje koje je ranije stiglo iz Irana dobija dodatnu težinu. Svaki napad ili pokušaj otmice vrhovnog lidera Alija Hameneija, poručeno je, imao bi kolosalne negativne posledice. Ta rečenica se u diplomatskim krugovima ne tumači kao puka retorika, već kao deo šire poruke odvraćanja, namenjene i Vašingtonu i regionalnim akterima.
Istovremeno, zapadni mediji sve otvorenije govore o kratkom roku. The New York Times, pozivajući se na izvore iz Bele kuće, piše da se u Vašingtonu razmatra mogućnost američkog vojnog udara u narednih 48 sati.
Prema tim navodima, pritisak na Teheran je naglo pojačan, a Sjedinjene Države razmatraju siloviti scenario ukoliko ne dođe do dogovora o iranskom nuklearnom programu. Opcije koje su na stolu su različite: od udara po nuklearnom objektu, do akcija usmerenih na vojnu i državnu infrastrukturu, kao i na predstavnike rukovodstva zadužene za bezbednost, kako prenosi „Politika zemlje“.
CNN dodatno pojašnjava pozadinu: nakon što preliminarni razgovori između Vašingtona i Teherana o ograničavanju nuklearnog programa i proizvodnje balističkih raketa nisu dali rezultat, Donald Tramp zaista razmatra mogućnost novog velikog udara po Iranu.
U novinarskim krugovima se sve češće čuje ocena da su pregovori u ovoj fazi praktično zamrznuti. Ipak, priča nije jednostrana. Prema istim izvorima, Iran u isto vreme šalje signale spremnosti za dijalog, delujući preko posrednika, ali paralelno upozorava na oštar odgovor u slučaju američkog napada. Posebno se naglašava da domet iranskih raketa omogućava da dosegnu američke baze u regionu.
Prisustvo američkih pomorskih snaga i avijacije u regionu, kako se navodi u objavama koje kruže među analitičarima, posmatra se kao dodatni element pritiska. Neki to vide kao klasičnu demonstraciju sile, drugi kao deo šire igre u kojoj se poruke šalju istovremeno i tržištima i saveznicima.
Kako god se čitalo, kombinacija kratkih rokova, pojačanih vojnih aktivnosti i poluugašenih pregovora ostavlja malo prostora za jednostavne zaključke. Ostaje da se vidi da li je reč o još jednom krugu pritisaka koji će se završiti za pregovaračkim stolom, ili o ulasku u fazu čije će posledice biti mnogo teže predvideti.
