SAD više nisu demokratija. Sada to direktno kaže jedan od najkredibilnijih globalnih izvora o zdravlju demokratskih zemalja. Institut za raznolikosti demokratije (V-Dem) na Univerzitetu u Geteborgu dolazi do alarmantnog zaključka u svom godišnjem izveštaju da SAD jurišaju ka autokratiji brže od Mađarske i Turske.

„Naši podaci o SAD sežu do 1789. godine. Ono što sada vidimo je najveći obim demokratskog nazadovanja ikada u zemlji“, kaže Stafan Lindberg, osnivač Instituta.

Od 2012. godine, Lindberg je predvodio svoju malu grupu istraživača u Švedskoj da postanu vodeći svetski izvor za analizu zdravlja globalne demokratije. U svom najnovijem izveštaju koji je objavljen juče zaključuju da su SAD po prvi put za više od pola veka izgubile svoj dugoročni status liberalne demokratije. Zemlja sada prolazi kroz brz proces onoga što autori izveštaja nazivaju „autokratizacijom“, piše za Gardijan Martin Gelin.

Gelin piše za švedske novine Dagens Niheter i autor je knjige „Pravila privlačenja: Zašto je meka moć važna u teškim vremenima“.

„Orbanu u Mađarskoj je bilo potrebno oko četiri godine, Vučiću u Srbiji osam godina, a Erdoganu u Turskoj i Modiju u Indiji oko deset godina da postignu suzbijanje demokratskih institucija koje je Tramp postigao za samo godinu dana“, kaže Lindberg.

Američka demokratija se sada vratila na najgori zabeleženi nivo od 1965. godine, kada je američkim zakonima o građanskim pravima prvi put uvedeno de fakto opšte pravo glasa. Sav napredak postignut od tada je izbrisan, navodi se u izveštaju.

Širom sveta, demokratija se vratila na najniži nivo od sredine 1970-ih. „Svet nikada ranije nije video da se toliko zemalja autokratizuje u isto vreme“, kaže Lindberg.

Rekordnih 41 odsto (3,4 milijarde) svetske populacije trenutno živi u zemljama u kojima se demokratija pogoršava, tvrdi se u izveštaju i dodaje da Vašington predvodi ovaj globalni otklon od demokratije.

Istraživači koriste 48 različitih metrika za procenu demokratskog zdravlja, kao što su sloboda izražavanja i medija, kvalitet izbornog procesa i poštovanje vladavine prava.

Dobijeni „indeks liberalne demokratije“ pokazuje da je brzina kojom se američka demokratija demontira bez presedana u modernoj istoriji.

Glavni faktor je „brza i agresivna koncentracija moći u predsedništvu“, kaže Lindberg. Kongres je marginalizovan, ugrožavajući „kočnice i ravnoteže“ (sudska i zakonodavna ograničenja izvršne vlasti) koje su toliko ključne za američku demokratiju. Istovremeno, građanska prava brzo opadaju, a sloboda izražavanja je sada na najnižem nivou od 1940-ih.

„Videli smo veoma brzu koncentraciju moći u izvršnoj vlasti. Zakonodavna grana je praktično abdicirala svoja ovlašćenja u korist predsednika. Više ne funkcioniše kao kontrola izvršne vlasti“, kaže Lindberg.

Donald Tramp je uprvoj godini predsedničkog mandata potpisao je 225 izvršnih naredbi dok je Kongres, koji kontrolišu republikanci, usvojio samo 49 novih zakona. „Većina Trampovih izvršnih naredbi bila je značajna. Zatvorio je čitave departmane Vlade, otpustivši stotine hiljada zaposlenih. Zakoni koje je usvojio Kongres bili su uglavnom beznačajne izmene postojećih zakona. Dakle, više nemamo smislenu podelu između zakonodavne i izvršne grane vlasti“, kaže Lindberg.

U međuvremenu, Vrhovni sud je takođe uglavnom abdicirao vlast, a čak i kada poništi Trampove izvršne naredbe, on ih zaobilazi, kaže mi Lindberg. Ističe da postoji više od 600 tekućih sudskih postupaka protiv Trampove administracije na sudovima.

Još jedan aspekt brzog propadanja američke demokratije, prema izveštaju, jeste uklanjanje unutrašnjih zaštitnih ograda koje štite saveznu vladu od zloupotrebe moći.

Kada pitam Lindberga kako treba da tumačimo ove zaključke, njegov odgovor je nedvosmislen. „Tramp je otpustio generalne inspektore i državne službenike na višim nivoima u svim departmanima i zamenio ih lojalistima. Upravo to su uradili Orban i Erdogan. Oni uklanjaju ograničenja moći. Do sada bi trebalo da bude očigledno da Tramp cilja na diktaturu.“

Pa kako je mali istraživački institut u Geteborgu postao tako kredibilan izvor o padu demokratije u Vašingtonu? Kada je Lindberg, politikolog, osnovao Institut V-Dem 2012. godine, globalna demokratija je bila blizu svog istorijskog vrhunca.

„Tada smo svi istraživali proces demokratizacije i bili smo frustrirani što metrike nisu bile dovoljno dobre, pa smo želeli da stvorimo kredibilan globalni indeks koji je relevantan za celu zajednicu istraživača demokratije“, kaže on.

Pet godina kasnije, kada je Institut objavio svoj prvi skup podataka o globalnoj demokratiji, njegovi stručnjaci su shvatili da stvari brzo idu u pogrešnom smeru. „Sada smo svi mi koji istražujemo demokratizaciju postali istraživači autokratizacije“, kaže Lindberg.

U to vreme, njihovi izveštaji su kritikovani zbog „preuveličavanja“ rizika po globalnu demokratsku stabilnost. „Nazivali su nas alarmistima. Ali sada se čini da su naša upozorenja opravdana“, kaže Lindberg.

Osnovna grupa od dvanaest istraživača u Geteborgu radi sa 4.200 istraživača u 180 zemalja, koristeći ono što tvrde da je najveći globalni skup podataka o demokratiji, sa više od 32 miliona tačaka podataka za 202 zemlje i teritorije, koji obuhvataju period od 1789. do 2025. godine.

„Imamo univerzalne standarde, ali i ljude na terenu koji nam govore šta se zapravo dešava. Izveštaji su sto posto naučni, zasnovani na istraživanju, a naši podaci su bez pristrasnosti i državnog uticaja, oslobođeni opšte ekspertize i političkih razmatranja.“

Izveštaj V-Dem-a pod nazivom „Rasplitanje demokratske ere?“ trebalo bi da bude obavezno štivo za Evropu, gde je sedam zemalja članica EU – Mađarska, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Italija i Rumunija – „pogođeno autokratizacijom“, usred znakova da vlade koriste cenzuru medija, ograničavaju slobodu izražavanja i vrše represiju nad civilnim društvom. Portugal i Bugarska su se pridružile „listi za praćenje“ Instituta.

U izveštaju se Ujedinjeno Kraljevstvo identifikuje kao „novi autokratizator“, vođen „značajnim padom“ slobode izražavanja i medija.

„U Ujedinjenom Kraljevstvu, to je počelo pre Kira Starmera, sa Zakonom o izborima iz 2022. godine i vladom koja je proširila svoju moć nad izbornim komisijama“, kaže Lindberg. „Zakon o policiji iz 2022. godine smanjio je građanska prava i slobodu govora. Zakon o bezbednosti na internetu iz 2023. godine korišćen je za kažnjavanje govora na internetu i za tužbe koje su ućutkivale novinare. Zakon o visokom obrazovanju (sloboda govora) iz 2023. godine povećao je zahteve univerzitetima da prate proteste i kontrolišu slobodu govora. Ono što je zabrinjavajuće jeste da kada jednom počne demokratsko nazadovanje, često ga je teško zaustaviti.“

Danska, Švedska, Norveška, Švajcarska, Estonija i Irska su na vrhu globalnog indeksa demokratije V-Dem za 2025. godinu. Napori drugih, uključujući Poljsku, istaknuti su zbog pokušaja da se „izvrše zaokret“ u odnosu na autokratiju. Ali samo 18 zemalja širom sveta se demokratizuje, što je istorijski najniži nivo.

Jedna svetla tačka u proceni SAD je da se slobodni i otvoreni izbori i dalje održavaju i da izborni sistem „za sada ostaje stabilan“. Ali izvršne naredbe otkako je Tramp došao na vlast ukazuju na nove rizike po izborni sistem.

Pretnje birokratama i izbornim službenicima koji sprovode izbore su već alarmantne, kaže Lindberg. „Videli smo medijske izveštaje da je četrdeset odsto izbornih službenika dalo otkaz od 2020. godine. A Tramp nikada tada nije prihvatio svoj poraz. Zašto bi sada prihvatio poraz? Ako vidimo poricanje rezultata izbora 2026. godine, onda je to potpuni demokratski slom.“

Potencijalni izvor opreznog optimizma može biti da je Trampov autoritarni zaokret sve nepopularniji. Njegov rejting odobravanja je sada ispod četrdeset odsto. Veliki broj Trampovih glasača je duboko razočaran novim ratom u Iranu i stalnim rastom troškova života. Mnoge liberalne države koje su bile Trampove mete, poput Minesote i Kalifornije, uspešno su se borile protiv pretnji po građanska prava i lokalne zajednice.

„Takođe vidimo sve više kritika iz okvira Maga pokreta“, kaže Lindberg.

Bilo bi naivno misliti, upozorava se u izveštaju, da su evropske zemlje imune na demokratski pad, šta god da se desi u Vašingtonu. „To je globalni trend“, kaže Lindberg, „tako da nije samo Amerika ta koja ovo pokreće. Istraživanja jasno pokazuju da krajnja desnica, kada jednom dođe na vlast, ima veliku verovatnoću da demontira demokratske institucije.“

U mnogim zemljama širom Evrope, glasači se sada mobilišu da izaberu svoje verzije Trampa uprkos otvorenim pretnjama administracije kontinentu i njenoj stalnoj podršci ekstremističkim strankama koje potkopavaju evropsku stabilnost.

Konzervativci establišmenta prate taj primer, nadajući se protivno razumu da će se stvari nekako bolje završiti ovog puta nego u prethodnim epohama autoritarne vladavine. Sa jasnim brojkama i kristalno jasnim jezikom izveštaj V-Dem podvlači rizike takvog puta.

Izvor: danas

Oznake: demokratija, Donald Tramp, SAD, Srbija