Pročitaj mi članakIran je potvrdio smrt sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija i pokrenuo 61. talas napada na ciljeve u Izraelu kao odmazdu za njegovo ubistvo. Iranska vojska pokrenula je novi talas napada, a najavljeno je i da će upotrebiti novo oružje protiv SAD i Izraela. Izrael tvrdi da je ubijen iranski ministar obaveštajnih službi.
Iran je gađao i ciljeve u Dubaiju i kurdske položaje na severu Iraka. Novi izraelski udari na jug Libana i Bejrut.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da državni sistem nastavlja da funkcioniše i posle pogibije Alija Laridžanija i da je njemu odmah pronađena zamena.
Ubistvo Alija Laridžanija je teroristički napad, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Irana, navodeći da očekuje od Saveta bezbednosti UN i generalnog sekretara Antonija Gutereša odlučnu i odgovornu reakciju na agresiju SAD i Izraela.
14:12
Rusija osudila napad u blizini iranske nuklearke
Rusija odlučno osuđuje napad u blizini nuklearke „Bušer“ u Iranu, izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako je dodala Moskva očekuje da i Međunarodna agencija za nuklearnu energiju nedvosmisleno osudi napad.
13:50
Hitno upozorenje Irana
Iran je izdao hitno upozorenje kojim poziva na evakuaciju petrohemijskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
13:36
Napadnuta rafinerija „Asaluje“ na jugu Irana
Agencija Fars prenosi da su u američko-izraelskim napadima pogođena skladišta i gasna postrojenja na jugu Irana. Objavljen je video snimak na kojem se vidi gust dim kao posledica eksplozije.
13:25
Iran pokrenuo 62. talas napada
12:52
Iran upozorava: SAD će se suočiti sa „novim Vijetnamom“ ukoliko pošalju vojsku
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh upozorio je Sjedinjene Američke Države da će se suočiti sa „novim Vijetnamom“ ukoliko pošalju kopnene snage u Iran.
U izjavi za Skaj njuz, Hatibzadeh je rekao da je Iran spreman da se bori koliko bude potrebno i da trenutno nije fokusiran na diplomatsko rešenje.
Iako nije isključio mogućnost pregovora, Hatibzadeh je rekao da je poruka američkom predsedniku Donaldu Trampu jasna.
„Samo pročitajte šta se dogodilo u Vijetnamu“, poručio je on.
Zamenik iranskog ministra je upozorio da bi američki vojnici mogli da dožive sličnu sudbinu.
„Oni koji su ih uvukli u ovaj rat mogu da ih uvuku i u močvaru“, kazao je Hatibzadeh.
On je optužio izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da je „uvukao“ SAD u sukob i pozvao je američke zvaničnike da „dvaput razmisle“ pre nego što preduzmu dalje vojne akcije, ističući da Netanijahu i izraelski režim imaju agendu da rat predstave kao pobedu po svojoj meri.
„Trebalo bi da dvaput razmisle kada imaju posla sa Iranom i da ne slušaju savete onih koji ne poznaju Iran, a koji su decenijama želeli da dobiju rat protiv Irana američkim poreskim obveznicima i krvlju američkih vojnika“, kazao je on.
Na pitanje o zdravlju novog iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneja, Hatibzadeh je rekao da je „zdrav i da sve drži pod kontrolom“, uprkos nedavnom nedostatku njegovih javnih pojavljivanja.
12:31
Osveta za Laridžanija: Iran gađao izraelske avione za dopunjavanje goriva
11:55
Iranci se opraštaju od Alija Laridžanija
Iranci se u Teheranu u velikom broju opraštaju od Alija Laridžanija, bivšeg sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, koji će danas biti sahranjen.
Laridžani (67) ubijen je u izraelskom napadu u ponedeljak uveče, bio je najviši iranski bezbednosni zvaničnik i jedna od najmoćnijih ličnosti u Iranu.
U Teheranu su održane pogrebne ceremonije za više iranskih zvaničnika i članova posade razarača Dena koji su poginuli u nedavnim napadima, među kojima je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, prenela je agencija Tasnim.
Ceremonija je održana na ruti od Trga revolucije do groblja Behešt Zahra, uz prisustvo velikog broja građana, porodica poginulih, kao i državnih i vojnih zvaničnika.
Tokom ceremonije odata je počast i vođi organizacije Basidž, Golamrezi Sulejmaniju, koji je takođe poginuo u napadu.
Sahrana je održana i za poginule članove posade razarača Dena, koji je, prema izveštaju, napadnut tokom povratka iz Indije gde je učestvovao u međunarodnoj pomorskoj vežbi krajem februara.
U napadu je poginulo 104 članova posade, 32 osobe su povređene, dok su tela 84 poginula mornara vraćena u Iran i danas sahranjena u Teheranu, nakon oproštajne ceremonije kojoj su građani prisustvovali prethodne večeri.
11:29
Bahrein: Od početka sukoba presretnuto 130 iranskih raketa i 234 drona
Bahreinske odbrambene snage saopštile su da su od početka sukoba u Iranu presrele i uništile 130 iranskih raketa i 234 drona.
U objavi na mreži X, vojska je navela da se sistemi protivvazdušne odbrane i dalje „suočavaju sa talasima napada“ iz Irana, prenela je Al džazira.
Detalji o eventualnoj šteti ili žrtvama nisu objavljeni.
Ova zemlja u kojoj se nalazi i baza američke mornarice našla se na meti napada u kojima su pogođene luke, hotel, rafinerija i postrojenje za desalinizaciju vode, prenosi Tajms fo Izrael.
11:24
Izrael tvrdi: Ubijen iranski ministar obaveštajnih službi
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac tvrdi da je ubijen ministar obaveštajnih službi Irana Ismail Hatiba. Iran se ovim povodom do sada nije oglasio.
Kac je izjavio da je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u Teheranu tokom noći, dodajući da se danas očekuju „značajna iznenađenja“.
„Danas se očekuju značajna iznenađenja u svim sferama koja će eskalirati rat koji vodimo protiv Irana i Hezbolaha u Libanu. Intenzitet udara u Iranu se povećava”, rekao je Kac, prenosi Tajms of Izrael.
Kac je dodao da su on i premijer Izraela Benjamin Netanijahu „ovlastili Odbrambene snage Izraela da eliminišu bilo koju visoko pozicioniranu iransku ličnost, bez dodatnog odobrenja“.
11:00
Oglasio se Unicef: Deca plaćaju strašnu cenu
U ratu u Libanu svakodnevno strada broj dece jednak jednom školskom odeljenju, bilo da su ubijena ili ranjena, izjavio je zamenik izvršnog direktora Unicefa Ted Čaiban.
Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, najmanje 111 dece je poginulo, a 334 je ranjeno u izraelskim napadima na Liban od 2. marta, kada se Hezbolah uključio u regionalni sukob gađajući teritoriju Izraela.
To je u proseku gotovo 30 dece dnevno.
„To znači da je od početka rata svakog dana jedno odeljenje dece u Libanu ubijeno ili ranjeno“, rekao je Čaiban.
Smrt dece u Libanu deo je šireg bilansa od oko 1.200 dece stradale širom regiona poslednjih nedelja, gotovo 200 u Iranu, četiri u Izraelu i jedno u Kuvajtu.
„Platili su strašnu cenu. Prvo na šta pozivamo jeste deeskalacija i političko rešenje ovog rata“, rekao je Čaiban u intervjuu za Rojters.
10:54
NATO raspoređuje dodatne sisteme „patriot“ u južnoj turskoj provinciji
NATO će rasporediti još jedan američki sistem protivraketne odbrane „patriot“ u južnoj turskoj provinciji Adana, u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, gde se nalaze trupe iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih članica Alijanse, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.
Prošle nedelje, NATO je rasporedio sistem „patriot“ i u jugoistočnoj provinciji Malatja, u blizini radarske baze, kao deo jačanja vazdušne odbrane u svetlu sukoba na Bliskom istoku.
U Adani se već nalazi španski sistem „patriot“.
10:52
Šta je Stejt department naložio američkim ambasadama
Stejt Department naložio je svim američkim ambasadama i diplomatskim predstavništvima širom sveta da neodložno izvrše procenu bezbednosti, zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku i potencijalnog širenja sukoba iz Irana, navodi se u direktivi poslatoj u utorak, u koju je uvid imao “Vašington post”.
U dokumentu se ističe da je potrebno sazvati multidisciplinarne timove za vanredne situacije, kako bi se identifikovale pretnje i preispitala „bezbednosna pozicija“.
Stejt department – Sputnik Srbija© Sputnik / Artur Gabdrahmanov / Uđi u bazu fotografija
Kako se navodi, depešu je potpisao državni sekretar SAD Marko Rubio, a predložio je podsekretar za upravu Džejson Evans.
Prethodnih nedelja slični nalozi poslati su ambasadama u regionu, ali ovo je prvi put da je obuhvaćena cela globalna mreža američkih diplomatskih predstavništava, napominje list.
Stejt department je odbio da komentariše ove navode, ističući da je otkrivanje interne komunikacije neprimereno i da su sastanci timova za vanredne situacije „standardni element protokola za upravljanje rizicima i pripremljenost“.
10:47
Ruska Duma izrazila saučešće povodom smrti Laridžanija
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izrazio je najdublje saučešće Mohamedu Bageru Galibafu, predsedniku Islamske konsultativne skupštine Islamske Republike Iran, povodom smrti Alija Ardašira Laridžanija, sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, u vazdušnom napadu na Teheran.
10:42
Izrael pojačao napade na Bejrut: Poginulo 10 osoba, ranjeno 27
Izrael je pojačao vazdušne napade na centralni deo Bejruta, pri čemu je poginulo najmanje 10 ljudi, a ranjeno 27 i uništena zgrada od 10 spratova, saopštile su libanske vlasti.
Napadi su potresali Bejrut tokom noći i nastavili su se ujutru, osvetljavajući nebo iznad južnih predgrađa, koja su pod kontrolom Hezbolaha.
Kasno sinoć, Hezbolah je saopštio da je ispalio salve raketa, kao i dronove i artiljerijsku vatru na Izrael, što predstavlja jedan od njegovih najintenzivnijih napada u ovom ratu.
Libanski bezbednosni izvori naveli su da je u prvom talasu lansirano gotovo 100 raketa.
Izraelska vojska je saopštila da je tokom noći izvela talas napada usmerenih na infrastrukturu Hezbolaha, nakon što je ta grupa juče ispalila desetine projektila ka Izraelu.
Centralni Bejrut pogođen je u četiri vazdušna napada tokom osam sati, a mete su bile zgrade u nekoliko naselja na pešačkoj udaljenosti od centra grada i sedišta libanske vlade.
10:38
Upozorenje iz UN
Ako se rat SAD-Izrael sa Iranom nastavi, 45 miliona ljudi će gladovati širom sveta, proizlazi iz analize Svetskog programa za hranu UN.
10:26
Napad na pravosudni objekat u Iranu, ima žrtava
Iransko pravosuđe saopštilo je da u napadu na pravosudni objekat u Larestanu, u provinciji Fars, ima poginulih i povređenih među civilima i zaposlenima.
Novinska agencija Mizan navodi da je više civila i pravosudnog osoblja poginulo ili povređeno u incidentu, ali tačan broj za sada nije potvrđen.
10:11
Izraelci tvrde: Na meti napada iranski ministar obaveštajne službe
Izraelske odbrambene snage (IDF) izvele su noćni vazdušni napad u Teheranu, ciljajući iranskog ministra obaveštajne službe Ismaila Hatiba, objavio je “Tajms of Izrael”, pozivajući se na neimenovanog izraelskog zvaničnika.
Kako se navodi, Izrael trenutno procenjuje rezultate napada.
09:46
Teheran: Ubistvo Laridžanija je teroristički napad, očekujemo reakciju SB UN
Ubistvo Alija Laridžanija je teroristički napad, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Irana.
„Takvi teroristički napadi ne samo da neće potkopati čeličnu volju iranske nacije, nego će višestruko povećati odlučnost naroda i zvaničnika da zaštite sopstvenu domovinu“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo očekuje od Saveta bezbednosti UN i generalnog sekretara Antonija Gutereša odlučnu i odgovornu reakciju na agresiju SAD i Izraela.
Istovremeno, iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani optužio je Izrael za agresiju protiv Irana, ubistvo civila i uništavanje civilne infrastrukture, pozivajući Savet bezbednosti da ispita kršenja međunarodnog prava i Povelje UN.
U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i predsedniku Saveta bezbednosti, Iravani je naveo da Povelja UN ne sme da bude oslabljenja normalizacijom upotrebe sile i agresije u regionu, preneo je Pres TV.
„Savet bezbednosti UN mora da prihvati svoju fundamentalnu odgovornost u zaštiti međunarodnog mira i istrazi ovih teških kršenja povelje UN i međunarodnog prava od strane SAD i izraelskog režima“, naveo je Iravani.
Iran je istovremeno ponovio posvećenost međunarodnom pravu i zaštiti svog suvereniteta, nacionalnog integriteta i civila.
Prema pismu, od početka američko-izraelske vojne akcije 28. februara, ubijeno je najmanje 1.348 civila, uključujući 233 žene i 202 dece, a ranjeno je 17.000 osoba.
Uništeno ili oštećeno je više od 19.700 objekata civilne infrastrukture, uključujući stambene jedinice, poslovne zgrade, medicinske centre i škole.
Iranski zvaničnici su naglasili da su raketni i dron napadi na okupirane teritorije Izraela i američke baze „legitimna samoodbrana“ i pozvali su UN da „osude agresiju i pozovu na odgovornost“.
Oni se pozivaju na Član 51 Povelje UN, navodeći da Iran ima zakonsko pravo da se brani od akata agresije.
09:46
Iran ispalio rakete da otera američki nosač aviona „Abraham Linkoln“
Iranska mornarica izvela je raketnu operaciju kako bi primorala američki nosač aviona „Abraham Linkoln“ da se povuče iz regiona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Irana.
„Kao odgovor na zločine Sjedinjenih Američkih Država, iranska mornarica je ispalila snažne rakete obala-more, potisnuvši nosač aviona iz regiona“, navedeno je u saopštenju, prenosi agencija Tasnim.
09:25
Iranska vojska: U narednim danima upotrebićemo novo oružje
Iranska vojska planira da primeni novo oružje protiv SAD i Izraela, rekao je predstavnik vojske Mohamed Akraminija.
„U narednim danima primenićemo oružje koje do sada nismo“, navodi njegove reči TV SNN.
09:19
Izrael: Najmanje 192 osobe povređene u iranskim napadima
Ministarstvo zdravlja Izraela saopštilo je da su 192 osobe povređene u protekla 24 sata u iranskim napadima na Tel Aviv i druge izraelske gradove.
08:54
Kakve su namere Trampa prema kubanskom predsedniku?
Američki predsednik Donald Tramp želi da ukloni kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela, piše „Njujork tajms“. Državni sekretar SAD Marko Rubio je, međutim, odbacio ove navode kao neistinite.
Administracija američkog predsednika traži u pregovorima sa Kubom smenu predsednika te zemlje Migela Dijasa-Kanela, kako bi se otvorio prostor za ekonomske promene na ostrvu, dok bi komunistička vlast nastavila da rukovodi zemljom, navodi list, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.
Prema navodima četiri osobe upoznate sa pregovorima Vašingtona i Havane, američki pregovarači signalizirali su kubanskim zvaničnicima da predsednik Migel Dijas-Kanel mora da ode sa funkcije, ali da dalji koraci zavise od same Kube.
Prema navodima izvora, američka poruka da predsednik mora da ode nije izrečena kao ultimatum, već kao korak koji bi otvorio put za nove dogovore između dve zemlje.
Takav potez bi, navodi njujorški list, uklonio ključnu političku figuru, ali bi komunistička vlast, koja Kubom upravlja više od 65 godina, ostala na vlasti.
Dva izvora navela su da SAD za sada ne traže mere protiv članova porodice Kastro, koji i dalje imaju značajan politički uticaj u zemlji.
Pojedini zvaničnici američke administracije smatraju da bi uklanjanje šefa države moglo da omogući strukturne ekonomske reforme koje, prema njihovom mišljenju, Dijas-Kanel ne bi podržao.
Kubanski zvaničnici uključeni u pregovore saglasni su da je njegova vlast problematična, ali nastoje da pronađu način da eventualna promena ne izgleda kao direktan diktat Vašingtona, navodi list.
„Njujork tajm“ navodi i da Bela kuća želi i uklanjanje nekoliko starijih zvaničnika koji su privrženi idejama Fidela Kastra.
Dijaz-Kanel je rekao da će Kuba pružiti otpor ako dođe do „najgoreg scenarija“.
U međuvremenu, Kubu potresa teška energetska kriza uzrokovana američkom blokadom ostrva.
08:36
Saudijska Arabija oborila više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u Rijadu
Ministarstvo odbrane saudijske Arabije saopštilo je da je oborilo više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u glavnom gradu te zemlje Rijadu.
Kako je navedeno, saudijske snage su tokom proteklih sati oborile nekoliko dronova, od kojih su bar dva letela prema diplomatskom okrugu, prenosi “Al Džazira”.
Saudijske snage su takođe oborile i jednu balističku raketu, čiji su ostaci pali u blizini vazduhoplovne baze Princ Sultan, ali nisu izazvali nikakvu štetu.
08:33
Iran nije zainteresovan za primirje, već za prekid rata u celom regionu
Iran nije zainteresovan za primirje, već za konačni prekid rata u celom regionu — na svim frontovima, izjavio je ministar spoljnih poslova Abas Arakči.
„Mislim da je takođe u interesu mira u regionu da se jednom zasvagda reši pitanje rata u regionu i da svedočimo miru širom regiona, u Libanu, Iraku, Iranu i drugim zemljama regiona“, istakao je Arakči.
Region treba da postane stabilan koji karakteriše mir, razvoj i napredak, kazao je Arakči.
„Verujem da mir u regionu mora da bude sveobuhvatan, obuhvatajući sve dimenzije mira i uključujući sve zemlje“, poručio je šer iranske diplomatije.
Prema njegovim rečima, Teheran je spreman da sasluša predloge potencijalnih posrednika za okončanje rata, ako oni uključuju reparacije Iranu. Nekoliko država, uključujući Kinu, mogle bi da posreduju u završetku rata, kazao je Arakči za „Al Džaziru“.
08:12
Teheran: Modžtaba Hamnej je potpuno zdrav, ima lakše povrede
Novi iranski vrhovni verski vođa, Modžtaba Hamnej, potpuno je zdrav, njegove povrede su bile lake, rekao je ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči.
Modžtaba Hamnej je 8. marta izabran za novog vrhovnog verskog vođu, a na tom mestu nasledio je oca, Alija Hamneja, koji je ubijen u američko-izraelskim udarima na Iran.
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je 13. marta, bez navođenja dokaza, da je Hamnej „ranjen i verovatno unakažen“ u jednom od prvih vazdušnih napada na Teheran, u kojima je ubijen njegov otac.
07:39
Japan pozvao Iran da oslobodi prolaz kroz Ormuski moreuz
Japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi rekao je u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, da Iran treba da obustavi sve akcije koje ugrožavaju bezbedan prolaz kroz strateški važni Ormuski moreuz, saopštilo je japansko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se navodi da je Motegi pozvao Teheran da preduzme odgovarajuće mere kako bi se osigurala bezbednost svih brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za svetsku trgovinu naftom i gasom, i izrazio je zabrinutost zbog toga što je određeni broj brodova povezanih sa Japanom zadržan u Persijskom zalivu, prenosi Kjodo.
Japan se oslanja na Bliski istok za preko 90 procenata svog uvoza sirove nafte, od čega većina prolazi kroz uski moreuz prema Persijskom zalivu.
Ministarstvo je saopštilo da je Arakči objasnio stavove Irana, dok je Motegi, sa svoje strane, pozvao na prekid napada na civilne objekte i infrastrukturu na Bliskom istoku i zatražio da se oslobode dva japanska državljanina koji su trenutno pritvoreni u Iranu.
Dvojica ministara su se složili da nastave komunikaciju, kako bi pomogli da se situacija stavi pod kontrolu.
07:33
Američka vojska gađala položaje iranskih raketa na obali Ormuskog moreuza
Američka vojska je gađala pozicije iranskih protivbrodskih raketa na obali Ormuskog moreuza, saopštila je Centralna Komanda.
U napadu su, kako se navodi, korišćene visokoprodorne avionske bombe težine od oko 2.300 kilograma.
07:31
Izrael gađa jug Libana, eksplozije u Bejrutu
Izraelske odbrambene snage saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana. Istovremeno, libanski mediji javljaju da eksplozije odjekuju i u Bejrutu.
Izraelska vojska je prethodno izdala upozorenje na evakuaciju za grad Tir na južnoj obali Libana, preneo je Tajms of Izrael.
Prema navodima izraelske vojske, napadi su usledili nakon tog upozorenja i predstavljaju odgovor na veliku raketnu baražnu vatru Hezbolaha na sever Izraela tokom prethodne noći.
07:29
Američki ratni brod primećen kod Singapura na putu ka Bliskom istoku
Američki ratni brod „Tripoli“ (LHA-7) primećen je kod Singapura dok se kreće ka Bliskom istoku, pokazali su podaci pomorskog praćenja.
Prema podacima AIS sistema u koji je uvid imao Si-En-En, brod se približavao Malajskom moreuzu na jugozapadnoj obali Južnog kineskog mora, prenosi Tanjug.
Ratni brodovi američke mornarice često plove sa isključenim AIS transponderima, ali ih u prometnim područjima ponekad uključuju radi bezbednijeg kretanja.
List „Volstrit džornal“ objavio je da bi brod mogao da prevozi dodatne marince na Bliski istok, uključujući pripadnike 31. ekspedicione jedinice marinaca sa sedištem na Okinavi.
Ta jedinica za brzo reagovanje broji oko 2.200 pripadnika, a raspoređivanje je, prema navodima izvora, naložilo američko Ministarstvo odbrane.
Centralna komanda SAD je saopštila da se oko 50.000 američkih vojnika već nalazi na Bliskom istoku u okviru sukoba sa Iranom.
Prema podacima sajta „MarineTraffic“, brod koji je napustio Okinavu 11. marta prošao je kroz Južno kinesko more i približavao se Singapuru brzinom od oko 35 kilometara na sat.
Brod, dug gotovo 250 metara i težak oko 45.000 tona, nosi borbene avione F-35 Lightning II i transportne letelice V-22 Osprey, kao i desantne čamce za iskrcavanje trupa na obalu.
07:29
Iran gađao i ciljeve u Dubaiju i kurdske položaje u Iraku
Na meti iranskih snaga tokom noći bili su ciljevi u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i kurdski položaji u Erbilu, na severu Iraka.
Komandant azduhoplovnih snaga Revolucionarne garde Madžid Musavi prethodno je najavio je da će iranske snage pojačati napade odmazde protiv „protivnika zemlje“.
U poruci upućenoj naciji, Musavi je naveo da će se „neprijateljsko nebo pretvoriti u još veći spektakl“, ističući da planirana eskalacija predstavlja odgovor na zahteve javnosti da se neprijateljima zada snažniji udarac, prenosi Pres TV.
On je dodao da protivnici, kako je kazao, nisu u stanju da nametnu poraz Iranu.
Njegova izjava je usledila u trenutku kada su se u u utorak uveče održavali masovni skupovi podrške vlastima.
Iranske oružane snage su saopštile da su do sada izvele najmanje 60 talasa kontranapada na američke i izraelske ciljeve u regionu u okviru operacije „Pravo obećanje 4“.
Prema tim navodima, među metama su bili Tel Aviv, Jerusalim, Haifa i Ber Ševa, kao i američke vojne pozicije u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i Kuvajtu.
07:14
Američka ambasada u Bagdadu ponovo na meti
Na snimcima se vide eksplozije i požar na posedu ambasade SAD u iračkoj prestonici.
Bezbednosni izvori su saopštili da je ambasada pogođena dronom, nakon čega je odjeknula eksplozija u toj oblasti. Izvor iz bezbednosnih službi rekao je za irački portal Šafak da je napad bio usmeren na kompleks ambasade SAD u Zelenoj zoni Bagdada.
Izvor je napomenuo da sistemi protivvazdušne odbrane nisu uspeli da neutrališu dron. Bagdad je i u utorak bio meta višestrukih napada raketama i dronovima usmerenih na područje oko Međunarodnog aerodroma i američku ambasadu.
07:10
Odmazda za ubistvo Laridžanija, Iran napao više od 100 ciljeva u Tel Avivu
Iran je pokrenuo 61. talas napada na ciljeve u Izraelu kao odmazdu za ubistvo sekretara Visokog saveta za nacionalnu bezbednost, jednog od najuticajnijih ličnosti u Iranu – Alija Laridžanija.
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je napala više od 100 ciljeva u Tel Avivu u okviru novog talasa operacije „Pravo obećanje 4“.
U saopštenju se navodi da su ciljevi gađani različitim tipovima raketa, uključujući „horamšahr-4“, „kadr“, „emad“ i „Heibar Šekan“, preneo je portal „Pres tv“.
Revolucionarna garda tvrdi da su tokom napada pogođeni vojni i bezbednosni ciljevi u Tel Avivu, kao i da je došlo do delimičnog nestanka struje u gradu.
U saopštenju se dodaje i da je u dosadašnjem toku operacije „Pravo obećanje 4“ više od 230 Izraelaca ubijeno ili ranjeno.
Iranska strana navodi da je operacija pokrenuta nakon američko-izraelskih napada na Iran, dok su mete napada, pored Tel Aviva, bili i ciljevi u Jerusalimu, Haifi, Ber Ševi i oblasti Negev, kao i američke vojne ispostave u regionu, uključujući baze u Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.
