Pročitaj mi članakIzjava predsednika Republike Aleksandra Vučića da će pomilovati od krivičnog gonjenja sve eventualne aktere afere „Generalštab“ izazvala je uznemirenje i brojne oštre reakcije opšte i stručne javnosti, pre svega zbog činjenice da oslobođenje od krivičnog gonjenja nije predviđeno Ustavom Srbije, već isključivo Krivičnim zakonikom, saopštio je advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić.
„Ovlašćenje predsednika Republike da daje ‘oslobođenje od krivičnog gonjenja’ nije predviđeno Ustavom. Naime, Ustavom (član 112) predviđeno je samo da predsednik Republike ‘daje pomilovanja’, a tek Krivičnim zakonikom (član 110) propisano je da se pomilovanjem, osim potpunog ili delimičnog oslobođenja od izvršenja kazne, može dati i ‘oslobođenje od krivičnog gonjenja’“, precizirao je Šabić.
On je dodao da mnogi pravni stručnjaci, i u Srbiji i u svetu, smatraju da je ovakva institucija abolicije relikt iz davnih vremena, svojstven nekadašnjim suverenim vladarima i gospodarima.
„Takav institut je veoma problematičan, jer omogućava izvršnoj vlasti da u potpunosti isključi nadležnost pravosuđa, zbog čega se često ističe da bi ga izmenama Krivičnog zakonika trebalo ukinuti“, naveo je Šabić.
Prema njegovim rečima, da su društvene prilike normalne, s obzirom na aktuelne pripreme izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ovo bi bila sasvim logična tema javne rasprave.
„Razume se, znajući odnos snaga u Skupštini, nije realno očekivati ovakvu intervenciju. Ali sve što se dešava neumitno podseća na to da i uz adekvatniju ustavnu i zakonsku regulativu, ovlašćenje za davanje bilo kakvog pomilovanja podrazumeva mogućnost zloupotrebe, kao i povredu prava ili osećanja onih koji su krivičnim delima povređeni ili oštećeni“, smatra Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On upozorava da već i samo najavljivanje, a pogotovo praksa davanja „blanko“ pomilovanja od krivičnog gonjenja licima bliskim predsedniku, uprkos ozbiljnim sumnjama da su počinili krivična dela, predstavlja direktnu povredu ustavnih principa.
„Takva praksa je u očiglednoj suprotnosti sa principom jednakosti građana pred zakonom i pravnom sigurnošću i suštinski doprinosi ionako odmaklom procesu urušavanja i pravosuđa i pravnog poretka u celini“, zaključio je Šabić.
