Usvajanje seta pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini Srbije, poznatih kao „Mrdićevi zakoni“, otvorilo je jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima vlasti u Beogradu i Evropske unije – da li je Srbija napravila ozbiljan korak unazad na evropskom putu i da li će predsednik države biti primoran da povuče već usvojene propise.

Odmah po izglasavanju zakona, Evropska komisija se oglasila oštrim saopštenjem, ocenjujući da usvojene izmene podrivaju nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva. Poruka iz Brisela bila je nedvosmislena – proces je bio užurban, netransparentan i bez javne rasprave, što je u direktnoj suprotnosti sa ranijim obavezama Srbije kao zemlje kandidata.

Dodatnu težinu kritikama dala je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je upozorila da Srbija rizikuje da krene u suprotnom smeru u trenutku kada druge zemlje regiona napreduju ka članstvu u EU.

Istovremeno, unutar samog sistema vlasti pojavile su se pukotine. Predsednik Ustavni sud Srbije, Vladan Petrov, javno je kritikovao predlagača zakona, poslanika SNS Uglješa Mrdić, zbog toga što nije zatražio mišljenje Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Iako je Petrov Mrdića nazvao „izuzetnim i hrabrim čovekom“, ocena da je napravljen ozbiljan proceduralni propust dodatno je podgrejala spekulacije da zakoni možda neće preživeti predsednički potpis.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za sada šalje dvosmislene poruke. S jedne strane tvrdi da zakone nije ni čitao i da su „suvereno predloženi“, a s druge najavljuje da će „proveriti njihovu ustavnost“, što mu ostavlja prostor da ih vrati Skupštini na ponovno odlučivanje. Upravo ta mogućnost – da predsednik ne potpiše zakone u zakonskom roku – sve češće se pominje kao „izlazna strategija“ ukoliko međunarodni pritisak postane prevelik.

Pravni stručnjaci upozoravaju da bi takav potez bio politički manevar: formalno pozivanje na proceduru i „poštovanje struke“, dok bi suštinski predstavljao priznanje da je Evropska unija povukla granicu koju vlast ne može da ignoriše. Kako ističu, Vučić ne može javno da kaže da su zakoni udar na pravosuđe, ali može da ih zaustavi pozivajući se na proceduralne nedostatke.

Predsednik Srbije ima rok od sedam dana da potpiše ukaz o proglašenju zakona. Do tada ostaje ključno pitanje: da li će „Mrdićevi zakoni“ zaista stupiti na snagu ili će postati još jedan primer zakona koji su usvojeni – da bi bili tiho povučeni pod pritiskom Brisela.

Oznake: pravosuđe, suverenost, zakoni, Vučić, Evropska unija, mrdić