Pročitaj mi članakIzvodi iz govora blaženopočivšeg vladike Atanasije Jevtića, izgovorenog na Blagovesti 2004. godine u manastiru Ćelije, povodom večeri posvećenoj na blaženu uspomenu na prepodobnog oca Justina.
Napadaju nas, braćo i sestre, draga deco, i komunisti, i posle njih neokomunisti i antikomunisti, a svi su isti, da smo nacionalisti, zato što su svi oni protiv srpskog naroda. A ako latinsku reč nacija, od glagola koji znači rađanje, prevedemo na srpski, to znači narod. Šta je narod? Ono što se rodilo, ono što se razmnožilo. Prema tome, mi smo narodnjaci, nismo nacionalisti.
Ali oni neće da budemo narodnjaci, hoće da budemo njihovi poltroni, da budemo odrodnjaci, odnarođeni, otuđeni, kao što ima slugeranja… U tome, nažalost, prednjači Beograd, a počeo je Novi Sad, Podgorica, koja se utrkuje da bude prva, Priština još ranije, i tako dalje.
Otac Justin je bio narodni čovek, narodnjak. A šta je to narod? To su deca Božja, to su stvorenja Božja. Čim je Bog stvorio čoveka, stvorio je ženu i rekao je: rađajte se i množite se, i time je stvorio narod.
Kad su se razmnožili i rašilili, izabrao je jedan narod, jevrejski, da bi mu poslao Sina svoga, koji će postati čovek da bi prizvao ostale narode. Pravoslavna crkva je, u stvari, zbir ostalih naroda.
Niko nema zasluga ni krivice ako je Srbin, Rus, Francuz, Grk… Otac Justin se osećao Srbinom, i ako je iko kriv za to onda je Bog kriv, a Bog ne može biti kriv.
Zašto su Srbi nacionalisti, zašto njima ne ide u korist da mi budemo vezani za svoj narod i da taj dar Božji poštujemo? Niko ne govori koliko su Jevreji nacionalisti, koliko Nemci, Amerikanci. Oni to zovu drugačije američki strateški interesi.
A gori su od fašista i nacista, ti isti Amerikanci. Probajte da nagazite američke interese pa ćete videti. Gde god dođu, oni nameću svoje interese, nameću šovinizam. Po njima smo svi mi drugostepena civilizacija, zato što nismo kao oni. To su demonske pretenzije.
Zato, nemojte se bojati. Pustite te evroslinavce po Beogradu, ima ih jedan kombi da ih pokupi: dve Nataše, dve Sonje, dva ne znam kako se zove, Mirko Đorđević… Nažalost, bili su se dokopali prethodne vlasti, takozvane dosovske, gde se šljam okupio, nazadnjaci koji su usred Beograda demonstrirali svoja „prava“ na nastranosti.
I bio je ministar i potpredsednik Vlade takav jedan. Pa su ih sva deca razbucala. Tu su se jedino udružili „partizanovci“ i „zvezdaši“.
Pustite, ne treba se obazirati na njih, ali, nažalost, oni ih podržavaju i plaćaju. Kad biste ušli u biografije tih ljudi, kad biste ih videli izbliza kakvi su, odmah bi vam sve bilo jasno.
Ne treba im pridavati važnost, ali ne treba se ni plašiti.
Ako je otačeni Šešelj, koji je sav bio iščašen, govorio kojekakve gluposti, to se ne pripisuje narodu. Ja sam davno govorio: ni četnici ni partizani nisu bili pravi izraz naroda. Nisu ni sadašnje stranke izraz srpskog naroda. Zato ne prihvatajte te parole o nacionalistima mi smo narodnjaci.
Bog je hteo da nam Sveti Sava bude to što jeste, da to bude vladika Nikolaj, otac Justin. Ali oni nisu bili isključivi prema drugim narodima. Nikolaj je u Harlemu okupljao crnce, davno pre onog vođe crnaca iz šezdesetih u Americi, kako se zvao.
Svako od nas voli svako dete, svako ljudsko biće. Otac Justin je voleo ptice, cveće, govorio: kako ćemo u raj bez toga.
U istoriji čovečanstva se pokazalo da je najveći doprinos čovečanstvu dao jevrejski narod, posle toga grčki, pa možda sirijski, pa onda slovenski. Sloveni dolaze na treće mesto, a među njima su Srbi možda među prvima, u svakom slučaju narod koji je dao velike doprinose.
To nam ne daje pravo da ležimo na lovorikama. Karađorđe, pa se u ime Draže napiju četnici i prave gluposti takve krajnosti nisu karakteristika ni četnika ni srpskog naroda.
Ali da nas odrođuju od našeg naroda i da budemo „Evropa“ hvala lepo, vraćamo ulaznicu za tu Evropu, govorio je Dostojevski, i govorio je otac Justin. Koja Evropa jedan režanj severozapadne Evrope.
Kad je meni u Tvrdoš došao Karl Bilt, tadašnji šef Bosne, nisam seo i rekao sam: dobro ste došli, ali znate li gde ste došli došli ste na Balkan, došli ste na Svetu zemlju. Mi imamo pećinu apostola Pavla, crkvu iz 280. godine, gde su pronađeni temelji manastira cara Konstantina, grobnice iz V veka mi smo stari narod.
Znate li da su ne samo crkve i manastiri nego i hercegovačke štale starije od vaših palata i Američkog kongresa.
Svi oni znaju kako su se stvari odvijale, Markale i druge stvari. Sad oni pričaju o eksploziji u prizemlju kod ove dvojice sveštenika Starovlaha, Jeremije i sina Aleksandra, a oni bili na spratu.
A ko je god video ja sam došao do slika sin je odmah bio mrtav, udarali su mu glavu u zid, ostala kosa, nosa nema, iz uha išla krv. Oni su ih ubili. Prvo su ih pretukli. Prota je duže izdržao, nije mu odmah razbijena glava, sat je tucen, čula je popadija koju su zatvorili u podrum, pa kad je izašla videla je da je sin mrtav.
Oni danas govore da su na aparatima lažu. Oni su ubijeni.
Idu dalje, leteći Ešdaun, koga ja zovem aždaja, iako je to uvreda za aždaju jer je bezazlenija od njega.
U mom kraju, u mom selu, Srbin je čovek, govorili smo komunisti nisu Srbi, to su Turci. Ne može samo krv i meso da bude karakteristika Srba.
Otac Justin je bio za nebesku Srbiju. Jer, braćo i sestre, nema krvi i mesa da je Marko Kraljević, da je od Dušana Silnog ništa to je samo hrana crvima ako nema veze s nebom, ako nemate u telu Telo i Krv Hristovu.
Kad je otac Justin preminuo, svi ste videli, u jedan i dvadeset, on je bio kao anđeo beo, svetao, već je bio na nebu.
Ja vam danas svedočim: četrdeset dana sam se molio za njega i osećao da je to Božji čovek koga je Bog uzeo gore.
I danas njegova soba, kad se sagnete, još miriše, iako su sestre prale i vetrile dvadeset pet godina, na onaj fini znoj koji je on imao.
Otac Justin je bio sveti čovek. I bez toga ima trista drugih čuda.
Ludski je posrnuti i pasti, ali nije ljudski tu ostati.
Srpski narod ima poslovicu koju malo koji narod ima:
„Pokajanje je najlepši i najmirisniji cvet ljudskog poštenja.“
Ovi se neće pokajati. Za svoje zločine oni optužuju nas, optužuju Srbe u Bosni.
Kažu vi ste krivi što na Palama nisu našli Karadžića, kao da je igla.
Imam pouzdane međunarodne podatke: za Karadžića nemaju dokaze za ratne zločine, sve njegove naredbe su bile po međunarodnim pravilima. Za Mladića je druga priča.
Otac Justin je bio nebeski čovek na zemlji, sada je zemaljski čovek na nebu.
Imamo svoga čoveka gore to je naš veliki kapital u ovom teškom vremenu.
