Pročitaj mi članak- Još devedesetih godina HH veka, iako su i neokomunistička vlast i antisrbska, odnosno kvazipatriotska opozicija, uglavnom bile protiv đenerala Milana Nedića, njegovo veliko delo spasavanja srbske nejači tokom Drugog svetskog rata niko nije uspeo da sakrije. Usled inicijativa velikog broja uglednih ličnosti, poštovanje lika i dela Milana Nedića još tada je u Srbiji dobilo svojevrsno pravo političkog građanstva,stoji u saopštenju Srbska Akcija i Kluba 451. A atim se još dodaje:
– Наиме, још 1992. године у Београдском драмском позоришту извођена је представа Синише Ковачевића „Ђенерал Милан Недић“, а академик Матија Бећковић је након њене премијере изјавио: „Као што Авала не може издати Београд, тако ни Недић није могао издати Србију“.
Сличне, веома позитивне изјаве о Недићу давали су и академик Владета Јеротић, Светлана Велмар-Јанковић, Мило Ломпар и многи други. Академик Дејан Медаковић је 1993. године сврстао ђенерала Недића међу 100 знаменитих Срба, а патријарх Павле је у више наврата служио помен ђенералу Недићу и притом изговарао лепе речи о њему.
Даље, у згради Владе Србије је од 2006. до 2009. године стајала слика ђенерала Недића, заједно са сликама осталих „премијера Србије“ кроз историју, а у Аранђеловцу је једна улица добила назив по њему и тај назив носи и дан-данас.
Дакле, поштовање лика и дела Милана Недића већ деценијама има у Србији право политичког грађанства. Стога и за већину данашњих Срба, упркос комунистичкој деценијској пропаганди, Недић није негативна личност. Већина људи у Србији га сматра контроверзним и има уздржан став, али све је више оних који имају позитиван однос према овом србском великану.
Међутим, повампирени поклоници крволока Броза, под маском антифашизма, хистерично настоје да скандализују чин одавања поште ђенералу Недићу и да, мимо реалног наратива који постоји у србском друштву, изврше вештачко померање дискурса улево. Њихова мржња према Недићу маска је за њихову приврженост злочиначкој комунистичкој идеологији и мржњу према Србији и србском народу, који је тешко пострадао од руку комунистичких злочинаца.
Једноставно, није и не може бити никакав скандал то што се у Србији јавно велича Милан Недић, али несумњиво јесте скандал то што у Србији нису откопане, нити адекватно обележене, масовне гробнице са десетинама хиљада жртава комунистичког терора. Нису опојани њихови гробови, нити су отворене архиве како би се видело шта су све србски народ и Црква преживели под црвеним зверима, које су, замислите, убиле више србских свештеника чак и од усташа!
И данас су, као што видимо, попут старих комуниста и усташа, и данашњи комунисти и усташе жедни србске крви и у паници су због тога што се србска омладина окреће родољубљу и презире њихове интернационалистичке, атеистичке и србомрзачке мантре.
Стога позивамо родољубиве и правдољубиве Србе и Србкиње да дођу у среду, 4. 2, у 20 часова, на угао улица Симине и Књегиње Љубице у Београду, да одају почаст србском великану Милану Недићу, као и да покажу свим мондијалистичким, неоусташким и необољшевичким мрзитељима србства да су њихове лажи јалове, да су они сами прошлост и да им је место на ђубришту историје.
БОРБА ЗА ИСТИНУ: Недић је у безизлазним условима окупације
И данас, при самом помињању имена Милана Недића, најгласније се узбуне и најбурније реагују управо потомци оних који су након такозваног „ослобођења“ постали оруђе масовног терора над сопственим народом, често суровије и немилосрдније од самих окупатора у време рата.
Док је Недић, у безизлазним условима окупације, настојао да сачува голе животе Срба, али и припадника других народа, да ублажи глад и спречи потпуно уништење, комунистички режим је иза пароле „слободе“ спроводио систематски и хладнокрвни обрачун са сопственим народом. Масовне одмазде, логори, јавна и тајна стрељања постали су свакодневна пракса нове власти. Жртве нису имале ни име ни лице, сведене су на бројеве и статистику у бездушном механизму идеолошке репресије која се лажно представљала као „народно ослобођење“.
Под вођством Тита и његових егзекутора организован је талас насиља, убиства без суђења, затварања без кривице, прогонства без повратка. Стотине хиљада невиних људи ликвидирано је у најтежим мукама: интелектуалци, духовна кичма народа, свештеници, чувари вере, учитељи, носиоци знања, земљорадници, лекари, уметници, ратни заробљеници, сви који нису били подобни за нове, комунистичке окупаторе, и сви они који су по нове, комунистичке окупаторе, по измишљеним и монтираним оптужбама, проглашени „непријатељима народа“. У име „ослобођења“, народ је бачен у ново, унутрашње ропство.
Оно што усташки нож и окупаторска сила нису успели да учине у Шумадији током рата, учинили су комунисти након такозваног „ослобођења“ али та ,,слобода” није могла након ,,ослобођења” да скокне до Јасеновца и других усташких фабрика смрти. И што више време скида наслаге лажи, то светли лик Милана Недића све јаче засијава међу Србима. Они који га данас хуле и проклињу, често су управо они који су живи јер је он узео на себе бреме ,,издаје”.
,,Али ја ћу летети ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила моја ‘издаја’ “- Милан Недић
Пострадао од људи, али оправдан пред Богом и народном савешћу, остаје као мученик који је жртвовао име, част и живот да би други остали у животу.
