Pročitaj mi članakGde se Trampova imperija nekretnina susreće sa glavnim verskim saveznikom Kremlja
Centar jevrejske zajednice Habad Port-Vašington na Long Ajlendu, u Manhaset Beju, smešten je u niskoj zgradi od cigle, preko puta benzinske pumpe Shell i tržnog kompleksa. To je neprimetna kuća u neprimetnoj ulici — osim jedne stvari. Kroz nju prolaze najkraće veze koje povezuju Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Pre dvadeset godina, kada je ruski predsednik počeo da učvršćuje svoju vlast u zemlji, pokrenuo je projekat iskorenjivanja postojećih struktura jevrejskog civilnog društva i njihove zamene paralelnom strukturom lojalnom Kremlju. Na drugom kraju sveta, drski njujorški investitor u nekretnine pokušavao je da uhvati deo ogromnog kapitala koji je iz bivšeg Sovjetskog Saveza odlazio u potrazi za stabilnim zapadnim sredstvima (posebno nekretninama) i partnerima u Njujorku koji imaju pristup celom regionu.
Takve težnje dovele su do toga da ova dva čoveka, kao i budući Trampov zet Džared Kušner, formiraju bliske i delimično preklapajuće odnose u malom svetu čiji je centar međunarodni hasidski pokret Habad, potpuno nepoznat većini ljudi.
Godine 1999. Putin je dobio podršku dvojice svojih poverenika i oligarha — Lava Levajeva i Romana Abramoviča — koji su potom postali glavni pokrovitelji Habada širom sveta, i osnovao Federaciju jevrejskih zajednica Rusije pod vođstvom Habad ravina Berla Lazara, danas poznatog kao „Putinov rabin“.
Nekoliko godina kasnije, Tramp je počeo da traži ruske projekte i ruski kapital, udruživši snage sa kompanijom Bayrock-Sapir, koju su vodili emigranti iz SSSR-a — Tevfik Arif, Feliks Sater i Tamir Sapir — blisko povezani sa Habadom. Projekti kompanije postali su predmet brojnih sudskih sporova zbog optužbi za prevaru, a povodom jednog stambenog kompleksa na Menhetnu pokrenuta je i krivična istraga.
U međuvremenu, veze između Trampa i Habada postepeno su jačale i širile se. Godine 2007. Tramp je organizovao venčanje ćerke Sapira i najbližeg saradnika Levajeva, koje je održano u njegovom luksuznom imanju Mar-a-Lago u Palm Biču. Nekoliko meseci nakon ceremonije, Levajev se sastao sa Trampom kako bi razgovarali o potencijalnim poslovima u Moskvi, a zatim je organizovao obrezivanje prvog sina novog bračnog para na najsvetijem mestu habadskog judaizma. Tramp je prisustvovao ceremoniji zajedno sa Kušnerom, koji je kasnije od Levajeva kupio kuću za 300 miliona dolara i oženio Ivanku Tramp. Ona se, pak, zbližila sa suprugom Abramoviča, Darijom Žukovom. Žukova je 2014. ugostila ovaj uticajni par u Rusiji i kao njihova gošća prisustvovala Trampovoj inauguraciji.
Zahvaljujući ovoj transatlantskoj dijaspori i nekoliko globalnih magnata nekretnina, Trampova kula i moskovski Crveni trg ponekad deluju kao delovi istog komšiluka. Sada, kada je Tramp iz Ovalne kancelarije izjavio da želi da preusmeri svetski poredak ka poboljšanju odnosa sa Putinom, a FBI sprovodi istragu tražeći neprimerene veze između Trampovih saradnika i Kremlja, mali svet Habada iznenada je dobio nesrazmerno veliki značaj.
Trampovi Jevreji
Pokret Habad-Ljubavič osnovan je 1775. godine u Litvaniji, a danas ima desetine, a možda i stotine hiljada sledbenika. Svoju malobrojnost Habad nadoknađuje entuzijazmom. Ovaj pokret poznat je kao najživoljubiviji oblik judaizma.
Predsednik Sionističke organizacije Amerike Mort Klajn seća se utiska koji je na njega ostavila ta osobina Habada. Bilo je to na jednom venčanju. Dva stola zauzeli su bratučedi mladoženje, Habad ravini. Zasenili su sve ostale goste. „Ti momci su igrali kao vatra. Pomislio sam da su crnci. Ali ne, crni su im bili samo šeširi“, rekao je Klajn, misleći na tradicionalne hasidske šešire.
Uprkos malobrojnosti, Habad je postao najrasprostranjeniji jevrejski pokret na svetu. Prisutan je u više od hiljadu gradova, uključujući mesta kao što su Katmandu i Hanoj, gde živi veoma malo Jevreja. Pokret je poznat po svojim „Habad kućama“ (Bejt-Habad), koje funkcionišu kao zajednički centri i otvorene su za sve Jevreje. „Uzmite bilo koji zaboravljeni grad na svetu, i tamo će sigurno postojati McDonald’s i Habad kuća“, kaže njujorški jevrejski PR stručnjak Ron Torosijan.
Pristalice Habada razlikuju se od ostalih hasida brojnim osobenostima u običajima i tradicijama. Muškarci iz Habada nose šešire umesto krznenih kapa. Mnogi članovi ovog pokreta smatraju svojim mesijom pokojnog lidera Menahema Mendela Šneersona, koji je umro 1994. godine, a neki čak veruju da je on i dalje živ. Prema rečima Klajna, sledbenici Habada izuzetno su vešti u organizovanju prikupljanja donacija.
Pošto ozbiljno pristupaju misionarskom radu i privlače sve veći broj Jevreja širom sveta, Habad pruža usluge i onima koji nisu u potpunosti religiozni.
Prema rečima poznatog rabina iz Nju Džersija i dugogodišnjeg prijatelja demokratskog senatora Korija Bukera, Šmuela Boteaha, Habad nudi Jevrejima treći put ka religijskom samoosećanju. „Jevrejin ima tri izbora“, objašnjava on. „Može da se asimiluje i da ne održava bliske veze sa religijom. Može da bude religiozan i ortodoksan. A postoji i treća mogućnost koju Habad nudi onima koji ne žele da slede put ortodoksije, ali žele da ostanu unutar religijskog okvira.“
Taj treći put upravo objašnjava bliskost koja je nastala između Trampa i mnogih entuzijasta i pristalica Habada — Jevreja koji izbegavaju liberalni i reformski judaizam, a preferiraju tradicionalizam, ali nisu preterano pobožni.
„Nije nimalo čudno što su Trampovi istomišljenici povezani sa Habadom“, kaže Torosijan. „Habad je mesto gde se jaki i uporni Jevreji osećaju prijatno. Habad je mesto gde niko nikoga ne osuđuje, gde se ljudi koji nisu tradicionalni i ne žive po strogim pravilima osećaju udobno.“
Govoreći o pristupu Habada, koji je manje strog od ortodoksnog, on zaključuje: „Ako ne možeš da ispuniš sve zapovesti, ispunjavaj one koje možeš.“
Torosijan, koji je uzgred napomenuo da je prijatelj Satera i njegov PR predstavnik, objašnjava da ova ravnoteža posebno privlači Jevreje iz bivšeg Sovjetskog Saveza, koji cene spoj tradicionalnih elemenata i blagonaklonog odnosa prema poštovanju običaja i rituala. „Svi ruski Jevreji idu u Habad“, izjavio je on. „Ruskim Jevrejima je neprijatno u reformskoj sinagogi“.
Putinovi Jevreji
Kao što se često dešava u Putinovoj Rusiji, država je počela da podržava Habad kao rezultat unutrašnje borbe za vlast.
Kada je 1999. godine postao premijer, Putin je uz podršku Levajeva i Abramoviča osnovao Federaciju jevrejskih opština Rusije. Njen cilj bio je da oslabi jevrejsko civilno društvo u Rusiji i njegovu krovnu organizaciju — Ruski jevrejski kongres, kojim je rukovodio oligarh Vladimir Gusinski, čovek koji je predstavljao potencijalnu pretnju i Putinu i predsedniku Borisu Jeljcinu. Godinu dana kasnije Gusinski je uhapšen i bio je primoran da ode u egzil.
U to vreme u Rusiji je već postojao glavni rabin Adolf Šajevič, koga je priznavao Ruski jevrejski kongres. Ali Abramovič i Levajev postavili su na čelo rivalske organizacije Habad rabina Berla Lazara. Kremlj je uklonio Šajeviča iz svog Saveta za verska pitanja i od tada priznaje Lazara kao glavnog rabina Rusije. Tako su se u zemlji pojavila dva pretendenta na istu poziciju.
Savez Putina i Habada donosi korist obema stranama. Pod Putinom se antisemitizam ne podstiče, što predstavlja značajan otklon od vekovne tradicije diskriminacije i pogroma. Pored toga, država podržava verziju jevrejskog identiteta koju je sama sankcionisala, nazivajući Jevreje nerazdvojnim delom nacije.
Kada je Putin počeo da učvršćuje vlast, Lazara su podrugljivo nazivali „Putinov rabin“. On je pratio ruskog lidera tokom posete Zidu plača u Jerusalimu, a prisustvovao je i otvaranju Putinovog omiljenog projekta — Olimpijade u Sočiju — koja je održana u subotu, na šabat. Putin je, u znak zahvalnosti, naredio obezbeđenju da ne vrši pretres rabina, jer bi to predstavljalo kršenje pravila šabata.
Godine 2013, pod okriljem Habada i uz finansijsku podršku Abramoviča, u Moskvi je otvoren Jevrejski muzej i centar tolerancije. Putin je za taj projekat donirao svoju mesečnu platu, a FSB — naslednica KGB-a — ponudila je muzeju relevantna dokumenta iz svojih arhiva.
U 2014. godini Berl Lazar bio je jedini jevrejski lider prisutan na sastanku na kojem je Putin trijumfalno objavio pripajanje Krima.
Ali za svoju odanost Putinu rabin je morao da plati cenu. Posle aneksije nastavio je da podržava ruskog lidera, što je dovelo do raskola sa habadskim vođama u Ukrajini. Pored toga, ruske vlasti godinama odbijaju da ispune odluku američkog suda o predaji habadskih tekstova — takozvane „Šneersonove kolekcije“ — sedištu Habad-Ljubaviča u Bruklinu. Ubrzo nakon otvaranja Centra tolerancije, Putin je naredio da se kolekcija preda upravo tom centru. Tako je Lazar postao čuvar dragocene biblioteke koju njegove bruklinske kolege smatraju svojom.
Ako Lazar i ima nekakve griže savesti zbog učešća u ovom unutrašnjem sporu Habada, on to ne pokazuje. „Suprotstavljati se vlasti — to nije jevrejski“, izjavio je rabin 2015. godine.
Tramp, Bayrock, Sapir
U međuvremenu, na drugom kraju sveta, Tramp se u prvim godinama 21. veka posvetio traženju projekata i investitora iz bivšeg Sovjetskog Saveza, što je dovelo do uspostavljanja čvrstih odnosa sa firmom Bayrock‑Sapir.
Jedan od njenih rukovodilaca bio je Feliks Sater, koji je ranije bio osuđivan zbog veza sa mafijom.
Sater i još jedan zaposleni u Bayrock‑u, Danijel Ridlof, koji su kasnije počeli da rade direktno za Trump Organization, članovi su jevrejske zajednice Habad Port‑Vašington. Sater je za Politico rekao da je član upravnog odbora Bejt‑Habada Port‑Vašington, kao i da je u rukovodstvu mnogih Habad organizacija u SAD i inostranstvu, ali ne i u Rusiji.
Obim veza između Satera i Trampa predmet je sporenja. Dok je radio u Tramp kuli, Sater je sarađivao sa poznatim investitorom u brojnim projektima i tražio mu poslove u bivšem SSSR‑u. Godine 2006. pratio je Trampovu decu, Ivanku i Donalda mlađeg, na putovanju u Moskvu u potrazi za potencijalnim projektima. Posebno je blisko sarađivao sa Ivankom na projektu Trump SoHo — hotelsko‑stambenom kompleksu na Menhetnu. O tom projektu se 2006. govorilo u televizijskoj emisiji „Šegrt“.
Godine 2007. postalo je poznato da je Sater optužen za berzansku prevaru. To nije zaustavilo Trampa, koji ga je 2010. imenovao za „višeg savetnika Trump Organization“. Godine 2011. nekoliko kupaca stanova u Trump SoHo podnelo je tužbu protiv Trampa i njegovih partnera, optužujući ih za prevaru, a njujorško tužilaštvo pokrenulo je krivičnu istragu u vezi sa prodajama. Međutim, kupci su postigli nagodbu i pristali da ne sarađuju sa istragom, koja je kasnije obustavljena, kako je izvestio New York Times. Dva bivša menadžera podnela su tužbu protiv Bayrock‑a, optužujući firmu za utaju poreza, pranje novca, reketiranje, mito, iznudu i prevaru.
Sater je pod zakletvom govorio o bliskim odnosima sa porodicom Tramp, dok je sam Tramp pod zakletvom tvrdio da ga jedva poznaje i da ga ne bi prepoznao u gomili. Neki ljudi koji su u to vreme radili sa Trampom, a pristali su da govore anonimno iz straha od osvete obe strane, ismejali su Trampove tvrdnje, rekavši da se on često sastajao sa Saterom i gotovo stalno razgovarao s njim telefonom. Jedan čovek se prisetio da su Tramp i Sater često zajedno večerali, uključujući i u sada zatvorenom restoranu Kiss & Fly na Menhetnu.
„Tramp je otprilike svaki drugi dan zvao Feliksa u kancelariju. Njegove reči da ga ne poznaje — to je potpuna besmislica“, rekao je jedan od Saterovih bivših kolega. „Bili su u stalnom kontaktu, to je sigurno. Non‑stop su razgovarali telefonom.“
Godine 2014. centar jevrejske zajednice Habad Port‑Vašington proglasio je Satera „čovekom godine“. Na ceremoniji u njegovu čast, osnivač Habada Šalom Paltijel podsetio je kako se Sater jednom prilikom nehotice izdao, otkrivši da je informator u vezi sa poverljivim pitanjima nacionalne bezbednosti.
„Nedavno sam rekao Feliksu da gotovo ni u šta od onoga što mi je ispričao nisam poverovao. Učinilo mi se da se nagledao filmova o Džejmsu Bondu i načitao romana Toma Klensija“, rekao je Paltijel na ceremoniji. „Svi Feliksovi poznanici znaju da je on majstor za izmišljanje priča. Ja im jednostavno nisam mnogo verovao.“
Ali onda je Paltijel ispričao da je nekoliko godina kasnije dobio posebnu dozvolu da prati Satera na ceremoniju u federalnoj zgradi na Menhetnu. Prema njegovim rečima, tamo su predstavnici svih američkih obaveštajnih službi hvalili Satera zbog njegovog tajnog rada i govorili „još fantastičnije, još neverovatnije stvari od svega što mi je on ispričao“. Video‑snimak tog događaja u čast Satera uklonjen je sa veb‑sajta Bejt‑Habada Port‑Vašington, ali se i dalje može naći na YouTube‑u.
Dok sam pripremao ovaj tekst za objavljivanje, pozvao sam Paltijela, ali je spustio slušalicu čim sam se predstavio. Hteo sam da ga raspitam o nekim vezama za koje sam saznao tokom rada. Paltijel ne samo da održava odnose sa Saterom, već je u bliskim odnosima i sa „Putinovim rabinom“ Lazarom. U kratkoj belešci o susretu sa njim na grobu Šneersona u Kvinsu, Paltijel naziva Lazara svojim „dragim prijateljem i mentorom“.
Prema rečima Boteaha, to nije iznenađujuće, jer je Habad takva zajednica u kojoj svi znaju sve. „U svetu Habada svi smo zajedno išli u ješivu, svi smo zajedno rukopoloženi“, kaže Boteah. „Znao sam Berla Lazara još iz vremena studija u ješivi.“
Habad kuća u Port‑Vašingtonu ima još jednog pristalicu iz Bayrock‑a. Među 13 glavnih dobrotvora ove zajednice nalazi se partner Satera i osnivač kompanije, Tevfik Arif.
Arif je bivši sovjetski činovnik koji je postao imućan investitor u nekretnine. Poseduje vilu u Port‑Vašingtonu, u bogatom predgrađu. Ali on je vrlo neobičan pokrovitelj lokalnog Habada. Arif ima muslimansko ime, rođen je u Kazahstanu i državljanin je Turske. Arif nije Jevrejin, što potvrđuju ljudi koji su radili sa njim. Godine 2010. uhapšen je tokom policijske racije u Turskoj na jahti koja je nekada pripadala osnivaču moderne turske države Mustafi Kemalu Ataturku. Arif je optužen da rukovodi međunarodnom kriminalnom mrežom u kojoj rade maloletne prostitutke. Kasnije su sve optužbe protiv njega odbačene.
Pre skandala na Ataturkovoj jahti, Arif je aktivno sarađivao sa Trampom, Ivankom Tramp i Saterom na projektu Trump SoHo. Takođe je bio partner porodice Sapir — dinastije njujorških trgovaca nekretninama i druge polovine firme Bayrock‑Sapir.
Patrijarh te porodice, pokojni milijarder Tamir Sapir, rođen je u sovjetskoj Gruziji, a 1976. došao je u Njujork, gde je otvorio prodavnicu elektronike u četvrti Flatiron. Kako piše New York Times, ta prodavnica je uglavnom opsluživala agente KGB‑a.
Tramp je Sapira nazivao svojim „velikim prijateljem“. U decembru 2007. organizovao je venčanje Sapirove ćerke Zine u Mar‑a‑Lagu. Tamo su nastupali Lajonel Riči i grupa Pussycat Dolls. Mladoženja, Rotem Rozen, bio je generalni direktor američkog ogranka holdinga Africa Israel, u vlasništvu Putinovog oligarha Levajeva.
Pet meseci kasnije, početkom juna 2008. godine, Zina Sapir i Rotem Rozen organizovali su ceremoniju obrezivanja svog novorođenog sina. U pozivnicama za tu ceremoniju Rozen je bio predstavljen kao „desna ruka“ Levajeva. Do tog trenutka Levajev je postao najveći sponzor Habada na svetu i lično se pobrinuo da se obrezivanje održi na grobu Šneersona, mestu koje sledbenici Habada smatraju najsvetijim.
Na ceremoniji je prisustvovao i Tramp. Mesec dana ranije, u maju 2008, on je zajedno sa Levajevim razgovarao o potencijalnim projektima izgradnje nekretnina u Moskvi, o čemu su tada pisali ruski mediji. Na fotografiji snimljenoj tokom tog susreta vidi se kako se Tramp i Levajev rukuju i osmehuju.
Iste godine Sapir, koji je aktivno učestvovao u finansiranju Habada, zajedno sa Levajevim posetio je Berlin, gde su obišli lokalne Habad centre.
Džared, Ivanka, Roman, Daša
Na ceremoniji obrezivanja novorođenčeta bio je i Kušner, koji je zajedno sa svojom suprugom Ivankom Tramp razvio sopstvene veze sa Putinovim saveznicima unutar Habada. Porodica Kušner, koja sebe smatra modernim ortodoksima, dugo i aktivno učestvuje u dobrotvornim aktivnostima širom jevrejskog sveta, uključujući i ustanove Habada. Tokom studija na Harvardu, Kušner je bio veoma aktivan u univerzitetskoj Habad kući. Tri dana pre predsedničkih izbora, bračni par Kušner–Tramp posetio je grob Šneersona, gde su se molili za Trampa. U januaru su kupili kuću u vašingtonskom naselju Kalorama i počeli da posećuju obližnju Habad sinagogu, koja im je postala molitveni dom.
U maju 2015, mesec dana pre nego što je Tramp zvanično ušao u predsedničku trku na republikanskim prajmerizima, Kušner je od Levajeva kupio za 295 miliona dolara kontrolni paket akcija stare zgrade New York Times‑a u Zapadnoj 43. ulici.
Kušner i Ivanka Tramp održavaju bliske odnose i sa suprugom Romana Abramoviča, Darijom Žukovom. Abramovič, veliki biznismen čije se bogatstvo procenjuje na više od sedam milijardi dolara, vlasnik je britanskog fudbalskog kluba „Čelsi“, a ranije je bio guverner ruske Čukotke, gde ga i danas slave kao heroja. Svoje bogatstvo stekao je u „aluminijumskim ratovima“ posle raspada SSSR‑a, u kojima je poginulo više od 100 ljudi koji su se borili za kontrolu nad aluminijumskim kombinatima. Godine 2008. Abramovič je priznao da je svoju poslovnu imperiju izgradio dajući mito u vrednosti od više milijardi dolara.
Njegov bivši poslovni partner, sada pokojni oligarh Boris Berezovski, nakon sukoba sa Putinom, preselio se u Njujork, gde je živeo u Trampovoj zgradi Trump International nedaleko od Central parka. Godine 2011. optužio je Abramoviča za pretnje, ucene i zastrašivanje, podnevši tužbu britanskom sudu. Abramovič je taj proces dobio.
Prema dostupnim podacima, upravo je Abramovič prvi preporučio Jeljcinu Putina kao naslednika. U biografiji Abramoviča iz 2004. godine, britanski novinari Dominik Midžli i Kris Hačins pišu: „Kada je Putinu bila potrebna tajna sila da iza kulisa deluje protiv svojih neprijatelja, uvek je mogao da se osloni na Abramoviča, koji je postao njegov dobrovoljni saučesnik.“ Autori dodaju da je odnos između njih dvojice ličio na odnos oca i sina, i navode da je Abramovič lično intervjuisao kandidate za prvi Putinov kabinet. Prema dostupnim informacijama, poklonio je Putinu jahtu vrednu 30 miliona dolara, iako sam Putin to negira.
Poslovni interesi Abramoviča i njegov privatni život više puta su se ukrštali sa svetom Donalda Trampa.
Istraživači sa Univerziteta Kornel su 2012. pripremili izveštaj u kojem se navodi da je kompanija „Evraz“, delimično u vlasništvu Abramoviča, sklopila seriju ugovora po kojima je trebalo da isporuči 40% čelika neophodnog za izgradnju naftovoda Keystone XL — projekta koji je Tramp, posle godina odlaganja, odobrio u martu. A 2006. godine Abramovič je kupio veliki paket akcija ruske naftne kompanije „Rosnjeft“, koja je danas pod pažljivom istragom zbog mogućeg dogovora između Trampa i Rusije. Tramp i Kremlj nazivaju „lažnim vestima“ dosije u kojem se tvrdi da je nedavna prodaja akcija „Rosnjefta“ deo šeme čiji je cilj ublažavanje sankcija protiv Rusije.
U međuvremenu, Abramovičeva supruga Daša Žukova već dugo se kreće u istim društvenim krugovima kao Kušner i Ivanka Tramp. Postala je prijateljica i poslovna partnerka Vendi Deng, bivše supruge Ruperta Mardoka, koja je odavno bliska sa Ivankom. Žukova se takođe sprijateljila sa Karli Klos, dugogodišnjom prijateljicom Džoša Kušnera, Džaredovog brata.
Postepeno se Žukova zbližila sa Džaredom i Ivankom. U februaru 2014, mesec dana pre nezakonitog oduzimanja Krima od Ukrajine, Ivanka Tramp je na Instagramu objavila fotografiju na kojoj sedi za stolom sa vinom zajedno sa Žukovom i Vendi Deng. Ispod fotografije je pisalo: „Hvala ti, Daša, na nezaboravna četiri dana u Rusiji!“ Nedavno su se pojavile glasine da se Deng viđa sa Putinom, iako ona to negira. Sa drugih fotografija postaje jasno da je u to vreme i Kušner boravio u Rusiji.
Prošlog leta Kušner, Ivanka Tramp, Žukova i Vendi Deng sedeli su u istoj loži na Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu. U januaru je Žukova prisustvovala Trampovoj inauguraciji kao Ivankina gošća.
Novinar Daily Mail primetio je 14. marta Džoša Kušnera i Žukovu kako zajedno večeraju u jednom njujorškom restoranu. Prema pisanju lista, Džoš Kušner je „sakrio lice i brzo napustio lokal sa Dašom“.
Nedelju dana kasnije, dok su Džared Kušner i Ivanka Tramp odmarali u Aspenu sa njena dva brata i njihovim porodicama, avion Abramoviča, prema podacima kontrole leta, doleteo je iz Moskve u Denver. Abramovič poseduje dve nekretnine u Aspenu.
Portparol Abramoviča odbio je da komentariše ovo poklapanje u Koloradu. Bela kuća je pitanja o odmoru ovih porodica prosledila ličnom portparolu Ivanke Tramp. Portparolka Riza Heler dala je do znanja da će odgovoriti na pitanja o boravku u Koloradu i njihovim poslednjim kontaktima, ali to nije učinila.
Prema dostupnim informacijama, predsednik Tramp nastoji da Kušner i Ivanka dobiju pristup državnim tajnama, jer igraju sve značajniju ulogu u Beloj kući. Prema rečima visokih zvaničnika obaveštajnih službi, bilo kom drugom čoveku koji održava bliske lične odnose sa porodicom važnog Putinovog poverenika bilo bi izuzetno teško da dobije takav pristup, ali politički pritisak će, po svemu sudeći, nadjačati bezbednosne razloge.
„Da, takve veze sa Rusijom morale bi da budu značajne za bezbednosne službe koje sprovode provere“, rekao je bivši šef rezidenture CIA u Moskvi Stiv Hol. „Pitanje je samo da li će na to obratiti pažnju.“
„Ne mislim da će članovi Trampove porodice imati bilo kakvih problema sa dobijanjem pristupa državnim tajnama, osim ako se ne upotrebi poligraf“, rekao je Milt Birden, nekadašnji šef istočnoevropskog odeljenja CIA. „To je potpuno ludilo, ali problema neće biti.“
Dok Vašington zuji od glasina o istrazi FBI‑ja o kontaktima Trampovog okruženja sa Putinovim Kremljom, grupe i organizacije koje ih povezuju ostaju predmet pažljivog proučavanja i pojačanog interesovanja.
U martu je New York Times objavio da se Lazar prošlog leta sastao sa specijalnim predstavnikom Trampove administracije za međunarodne pregovore, Džejsonom Grinblatom, koji je u to vreme radio kao advokat u Trump Organization. Oba sagovornika opisala su taj susret kao uobičajenu aktivnost Grinblata u uspostavljanju kontakata sa jevrejskim liderima i naveli da su razgovarali o problemima ruskog društva i antisemitizma. Sastanak je organizovao njujorški PR stručnjak Džošua Nas, a Lazar je rekao da o tome nije razgovarao sa ruskim vlastima.
Krajem januara Sater se sastao sa Trampovim ličnim advokatom Majklom Koenom kako bi razgovarali o predlogu mirovnog sporazuma za Ukrajinu, koji bi doveo do ukidanja američkih sankcija Rusiji. Koen je zatim o tom susretu izvestio bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Sam Koen je davao različite izjave o ovom događaju.
Prema rečima jednog jevrejskog republikanca, Koen veoma često dolazi u Habad centar na Petoj aveniji, koji se nalazi desetak blokova od Tramp kule i šest blokova od njegove kancelarije u Rokfeler plazi 30.
Koen je to demantovao, rekavši: „Nikada nisam bio u Habad kućama, niti sam ikada bio u Habad kući u Njujorku.“ Potom je dodao da je poslednji put bio u Habad kući pre više od 15 godina, kada je prisustvovao obrezivanju. Prema njegovim rečima, 16. marta je bio na jednom događaju povezanom sa Habadom, organizovanom u hotelu u Njuarku u čast američkog ministra za boračka pitanja Dejvida Šulkina. Taj svečani ručak organizovao je Habadov Rabinski koledž Amerike.
Za one koji nisu upoznati sa ruskom politikom, svetom Trampa ili hasidskim judaizmom, sve ove veze sa Habadom deluju potpuno nerazumljivo. Drugi samo sležu ramenima.
„Mrežna povezanost jevrejskog sveta preko Habada nije iznenađenje, jer je Habad jedan od glavnih jevrejskih aktera“, rekao je Boteah. „Dodao bih da je i svet njujorških nekretnina prilično tesan“.
