Pročitaj mi članakU raspravi o organizovanju opozicije za predstojeće parlamentarne izbore, u javnosti se pojavio još jedan predlog – studentska lista koja bi uključivala i predstavnike opozicije, ali samo one koji dolaze sa univerziteta. Komentarišući ovu opciju naši sagovornici ističu da su studenti već formirali kriterijume za kandidate, da se na listi mogu naći baš takvi ljudi ukoliko nisu funkcioneri stranaka, te dodaju da opozicija ne treba da se meša u formiranje te liste.
Iako su studenti od poziva za raspisivanjem vanrednih izbora krenuli sa formiranjem izborne liste, razvijanjem kriterijuma za kandidate na istoj i odabirom ličnosti, u javnosti i dalje opstaje polemika o tome koji je najbolji način organizovanja opozicije u najširem smislu reči.
Tako su se mogli čuti predlozi o jednoj listi – studentskoj, zatim o dve liste – studentskoj i jednoj opozicionoj, i na kraju, opcija koja će se najverovatnije realizovati, više opozicionih lista među kojima bi bile studentska, proevropska i desna.
Gostujući na televiziji N1, univerzitetski profesor Milo Lompar istakao je još jednu varijantu o kojoj se nije mnogo pričalo, a koja ne zvuči polarizujuće koliko prve dve.
Lompar je naglasio da bi bilo najbolje da bude jedna lista, da opozicija ima mesta na toj listi, ali da opozicija učini i ustupak – da njeni kandidati budu iz akademske sfere, i da šefovi stranaka ne budu tu.
„Profesori moraju da podrže pravo svojih studenata na pobunu. To ne znači da uvek moraju da se slože, ali pravda da se buni pripada njima. Ja to nisam mogao da napustim. Sad je situacija drugačija, zaoštrenija i moglo bi se reći da ja zastupam jedno, malo rasprostranjeno mišljenje u našoj javnosti, da bez zajedničkog dejstva nacionalno i građanski orijentisanih ljudi vrlo teško naći formulu za smenjivanje režima i razvoj društva na bilo kom nivou razvijenosti. Ovaj stepen društvenih sukoba izaziva trajnu neurozu. Režim na tome insistira“, rekao je on.
Đorđević: Koordinacija sa političkim partija je potrebna
Docentkinja Fakulteta političkih nauka i kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević za Danas ističe da se ne bi bavila određivanjem ko treba da bude na studentskoj listi, ali dodaje da je “nekako očigledno da na njoj nedostaju studenti zbog kojih lista i uživa veliku podršku”.
“Ne znam da li je ideja profesora Lompara samo apstraktna, akademska ideja za raspravu ili je to njegov pokušaj da utiče na studentski pokret da počnu da se koordinišu za političkim partijama opozicije što smatram da je potrebno”, kaže Đorđević.
Govoreći o konkretnom predlogu ona tvrdi da razume da Lompar misli da ljudi iz opozicionih partija koji su iz akademske sfere nisu politički prepoznati kao funkcioneri.
“To svakako ne važi za ZLF koji čini veliki broj univerzitetskih profesora u vrhu partije, ali generalno ne smatram da se do koordinacije antirežimskog fronta dolazi preko priče o pozicijama na listi, kao što ne zastupam elitizam prema kojem budući narodni poslanici treba da budu samo profesori sa univerziteta”, pojašnjavav naša sagovornica.
Govoreći o trenutnim kandidatima studentske liste, ona napominje da nisu isključivo univerzitetski profesori.
“Važnije je da su na svim antirežimskim listama provereni i čvrsti kandidati, jer su svi, ako postanu poslanici, vlasnici svojih mandata i oni će biti pod najvećim pritiskom i imaće najveću odgovornost”, kaže Đorđević.
Iz istog razloga, dodaje, izuzetno je važno i za šta se ti ljudi politički zalažu jer jednom kad budu izabrani oni će imati puno pravo da glasaju onako kako hoće.
“Njih niko ne može smeniti osim ako sami ne odluče da podnesu ostavke”, kaže sagovornica Danasa.
Prema mišljenju naše sagovornice potrebno je da se ulože napori da se koordinacijom dođe do uključivanja svih relevantnih antirežimskih političkih aktera u smenu režima, bilo kroz jednu listu koja ima pouzdane kandidate i jasan programski minimum iza kojeg ti kandidati stoje, ili dogovor o koordinaciji i nenapadanju nekoliko ideološki profilisanih antirežimskih lista, zavisno od toga šta se pokaže kao optimalnije u Srbiji kakva je ona danas i kakva će biti u momentu raspisivanja izbora.
“Preduslov za ovu koordinaciju je poštovanje i komunikacija sa saboracima i saborkinjama, koji se godinama bore protiv režima i koji su sve vreme na ulici i podržavali su studente, a koji su često u proteklih godinu dana bili isključivani i u okviru zborova ili plenuma samo zato što su članovi partija koji prihvataju određeni politički program i zalažu se za njegovo sprovođenje”, zaključuje Đorđević.
Docent na Pravnom fakultetu i predsednik Nove demokratske stranke Srbije takođe ističe da su to unutrašnja pitanja studentske liste, te da Novi DSS nema običaj da se meša u stvari koje se tiču drugih izbornih lista.
“Bavimo se isključivo sobom, još jednom ponavljajući činjenicu da bez liste autentične desnice ne može biti pobede nad režimom Aleksandra Vučića niti može biti otvaranja mogućnosti za istinsku promenu politike za koju smatramo da je Srbiji neophodna”, kratko navodi Jovanović.
Profesorka Biološkog fakulteta i članica predsedništva Demokratske stranke podseća da su studenti već odredili kriterijum za mesto na listi, te dodaje da on može uključivati profesore koji su članovi stranaka, sve dok nisu bili ili su sada funkcioneri u tim strankama.
“Oni su tu predstavljeni kao profesori, stručnjaci i podržavaoci studentske liste. Predlog koji smo čuli od profesora Lompara, verovatno podrazumeva da preko tih profesora stranke dobiju veći uticaj, a kroz njih i efekte centrala tih političkih organizacija”, kaže Stojković.
Ona ističe da to nije najbolja ideja jer se, kako kaže, na taj način unosi još jedna linija razdora u studentski pokret.
“Znam kako funkcionišu stranački dogovori o izbornim listama i ne bih to studentima preporučila”, kaže naša sagovornica.
Stojković dodaje i da nije sigurna da je tako nešto prihvatljivo za opozicione stranke “čije se insistiranje na izlasku na izbore zasniva na obrazloženju da im je bitno da uđu u parlament zbog finansija”.
