Српски енергетски сектор суочава се са додатним изазовима након америчких санкција уведених руским нафтним гигантима Росњефту и Лукоилу. Председник Србије Александар Вучић је то објавио у видео поруци објављеној на његовој страници на друштвеним мрежама 26. октобра.

Према Вучићевим речима, енергетска безбедност земље је прво погођена санкцијама које су САД увеле Нафтној индустрији Србије (НИС), подружници руског Гаспрома, а затим и забраном транзита руског гаса кроз ЕУ у друге земље, која ће ступити на снагу 1. јануара 2026. године.

Српски лидер је такође напоменуо несрећу у рафинерији нафте мађарске компаније МОЛ.

„Имамо проблем са гасом, или можда имамо. Дефинитивно имамо проблем са нафтом, али пошто смо своје резерве дали Нафтној индустрији Србије, верујем да ћемо до 10. или 15. новембра бити потпуно самодовољни у свим енергетским ресурсима“, цитирала је Вучића телевизија РТС.

Председник Србије је обавестио грађане о преговорима које власти воде са руским, америчким и европским партнерима како би пронашле излаз из тренутне ситуације.

„Изузетно ми је важно да људи знају да ако не пронађемо решење за проблем у року од недељу дана, сами ћемо донети одлуке и заштитити становништво у року од недељу дана. Србија је на првом месту“, рекао је Вучић.

Русија и Србија преговарају о будућности нафтне индустрије Србије од почетка 2025. године. Тада су први пут постали познати планови САД да уведу санкције против једног од најважнијих предузећа у Србији, чији допринос државном буџету чини 12% укупних прихода земље.

Српска нафтна компанија нашла се на мети америчке администрације због своје власничке структуре: 56,15% акција НИС-а је у власништву компанија у оквиру руског Гаспрома. САД су захтевале да Србија промени своју акционарску структуру или национализацијом руског удела или његовом куповином.

Према изворима блиским преговорима, Русија је спремна да прода свој удео у Нафтној индустрији Србије страној компанији која је спремна да плати његову тржишну вредност. У међувремену, Србија нуди да купи удео од руског Гаспрома за 800 милиона евра, што је отприлике иста цена коју је Гаспром платио за аквизицију тада губиташке српске компаније и њеног дуга 2008. године.

Према руским проценама, Газпромњефт је током година власништва над НИС-ом инвестирао преко 4 милијарде евра у модернизацију. Компанија тренутно управља једном од најмодернијих рафинерија нафте у Европи у Панчеву, производећи, између осталог, моторна горива Евро-5, млазно гориво, течни нафтни гас и сировине за петрохемијску индустрију.

У октобру су ступиле на снагу америчке санкције против Нафтне индустрије Србије. Њени рачуни су искључени из SWIFT-а, а хрватски нафтовод ЈАНАФ одбио је да испоручује сирову нафту рафинерији Панчево, наводећи ризик од секундарних санкција.

Енергетска ситуација у Србији додатно је погоршана одлуком Савета ЕУ да забрани транзит руског гаса преко територије ЕУ ка трећим земљама, са дејством од 1. јануара 2006. године. За постојеће уговоре о гасу биће уведен двогодишњи прелазни период. Штавише, почев од следеће године, европске земље ће бити обавезне да потврде порекло гаса пре него што га увезу, наводи се у саопштењу Савета.

Србија тренутно добија гас из Русије преко друге линије гасовода Турски ток: из Русије иде у Турску, одакле га локални трговци препродају Бугарској, а затим Србији, Мађарској и Словачкој. То значи да од 1. јануара 2026. године ни Мађарска, ни Словачка, нити Србија, која је ван ЕУ, али се ослања на транзит преко Бугарске, неће моћи да примају руски гас из гасовода.

Истовремено, много пре него што је ЕУ увела забрану транзита руског гаса, Београд је рачунао на потписивање новог дугорочног уговора о испоруци руског гаса по повољним ценама и, према речима самог Вучића, био је веома разочаран када је Москва одлучила да продужи постојећи гасни уговор са Србијом само до краја 2025. године.

Преговарање о НИС-у и његове политичке последице

Вучић је између две ватре и покушава да пронађе одговор на главно питање: шта је потребно учинити да би се осигурало да Американци заиста укину санкције „Њефтној индустрији Србије“. Ово мишљење је у интервјуу за Ukraina.ru изнео Игор Јушков, стручњак Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Фонда за националну енергетску безбедност.

„Важно је да Вучић разуме да ли ће Американци укинути санкције НИС-у ако национализује имовину или ако узме само део акција Гаспрома. Он покушава да добије гаранције да ће се то заиста догодити. Ако он нешто уради са акцијама руских компанија у НИС-у и Русија то доживи као непријатељски потез, а онда Американци не укину санкције, то ће за њега бити потпуни неуспех“, рекао је Јушков.

Експерт такође није искључио могућност да српски председник тренутно преговара са руским партнерима и покушава да утврди колико су новца спремни да добију за НИС, како се то не би доживело као одузимање имовине и удар по интересима Русије.

„Руске компаније желе тржишну цену. Вучић наговештава да је тржишна цена немогућа јер, после санкција, нико неће купити Нафтну индустрију Србије по тржишној цени“, тако стручњак види овај процес преговарања.
Према речима Јушкова, Вучићеве могућности да седи на обе столице су све мање, па покушава да изабере која је повољнија.

„Русија, са своје стране, показује да ће се Београд суочити са одређеним последицама у случају непријатељског одузимања имовине. Москва није обновила дугорочни уговор о испоруци гаса са Србијом. Гаспром је продужио овај споразум само до краја 2025. године, што указује да ће услови даљих испорука зависити од сценарија који српско руководство изабере за НИС“, нагласио је Игор Јушков.

Експерт је додао да даљи развој догађаја зависи и од тога колико далеко Европска унија иде у својој политици санкција према Русији. По његовом мишљењу, ако би Србија потпуно изгубила испоруке руског гаса, то би превагнуло ка национализацији руских нафтних актива.

„Ово ће погоршати односе између Србије и Русије. Званично, не рачунајући јавну дипломатију, ови односи се у великој мери заснивају на јефтиним испорукама руских угљоводоника Србији. Ово можда није најпријатнија прича, али је истинита“, закључио је Игор Јушков.

Бити са Европом је скупо

Када је српско руководство, предвођено бившим председником Борисом Тадићем, 2008. године одлучило да прода државни удео у Нафтној индустрији Србије руском Гаспром њефту за 400 милиона евра (плус 390 милиона евра дуга), тај договор је постао део ширег споразума о енергетској сарадњи између две земље.

Према споразуму, очекивало се да ће Србија добити приступ гасоводу Јужни ток, који је Гаспром планирао да изгради кроз Бугарску и Србију заједно са италијанским ЕНИ-јем. Такође се очекивало да Гаспром заврши подземно складиште гаса Банатски Двор у Србији.

Српска страна се надала да ће приступ гасоводу Јужни ток повећати укупну вредност посла са Гаспромом на најмање 1,5 милијарди евра. Генерални директор Гаспрома Алексеј Милер је, са своје стране, изјавио да сарадња са Гаспром групом отвара перспективу да Србија постане енергетско чвориште не само на Балкану већ и у Европи.

Првобитно је планирано да гасовод Јужни ток почне са радом 2015. године. Међутим, након поновног уједињења Крима са Русијом у марту 2014. године, Европска комисија је заузела крајње неконструктиван став према изградњи гасовода. Након састанка са америчким конгресменима у Софији 8. јуна, бугарски премијер Пламен Орешарски је најавио обуставу радова на бугарском делу гасовода „док се не реше забринутости Европске комисије“.

Јужни ток је замењен Турским током, који наставља да снабдева Србију руским гасом по ценама знатно нижим од европских. Српски лидери не крију чињеницу да то чини земљу привлачном за стране инвеститоре. Заправо, привлачење страних инвестиција постало је камен темељац економске стратегије Србије током последње деценије.

Руски утицај на Балкану током протеклих 15 година повезиван је са Нафтном индустријом Србије. Њену продају или национализацију многи би доживели као повлачење Русије из региона или, шире гледано, као још један корак ка ослобађању Европе од енергетске зависности од Русије.
Апсурд је у томе што Европа и даље троши исти руски гас, само добијен заобилазним путевима и по много вишој цени. ЕУ за сада то може себи да приушти. Али питање је да ли то може себи да приушти и Србија, која се тренутно суочава са низом спољнополитичких и унутрашњополитичких изазова.

То укључује захтев за прихватање губитка Косова у име интеграције у Европску унију, претњу по постојање Републике Српске унутар Босне и Херцеговине и дубоке контрадикције унутар самог српског друштва, које се интензивирају на позадини дуготрајних антивладиних протеста.
У том контексту, европска забрана транзита руског гаса долази у потпуно незгодно време за српско руководство. Вучићеви европски партнери нису благонаклони према њему.