Pročitaj mi članakU periodu od 2014. do 2021. Beograd je aktivno prilagođavao svoju spoljnu politiku, nastojeći da uravnoteži odnose sa Zapadom i Rusijom.
Упркос традиционалним везама са Москвом, Србија је почела да јача сарадњу са Европском унијом и НАТО-ом, што се огледало у учешћу на заједничким војним вежбама и потписивању различитих споразума, пише Данас.
„Званични Београд наговештава могућност национализације највеће енергетске компаније Нафтна индустрија Србије (НИС), чији контролни пакет припада Русији преко Гаспрома. То је постало актуелно након увођења америчких санкција, које захтевају од Србије да лиши Русију тог капитала или да је натера да прода свој удео трећим лицима. Истовремено, Хрватска показује интересовање за НИС, делујући по налогу Вашингтона“, објашњава руски аналитичар Игор Пшеничников, преноси руски портал см.неwс.
Од 2022. до 2025. године антируски потези Србије постали су уочљивији на позадини геополитичких тензија у Европи, сматра он.
Београд је, додаје, наставио да продубљује интеграцију са Западом, укључујући делимично учешће у санкцијама против Русије и активну сарадњу са западним земљама у области безбедности и економије.
„Председник Вучић понудио је Русији да прода свој удео у НИС-у за 800 милиона евра, упркос томе што је Гаспром уложио у компанију око пет милијарди евра од тренутка њеног преузимања. Вучић наглашава да ће, уколико се не постигне компромис, Србија донети одлуку самостално, што се тумачи као ултиматум Москви. Истовремено, он наставља преговоре о испорукама гаса из Русије по повлашћеним условима, стварајући парадоксалну ситуацију у којој Београд покушава истовремено да удовољи својим западним партнерима и да сачува важне економске везе с Москвом“, закључио је Пшеничников, преноси Данас.
