Pročitaj mi članakStaljin je rekao: ako su izbori dobro organizovani, onda oni nisu ni potrebni! Takva logika nastala je iz bezočng despotskog cinizma. Josif Visarionovič je bio svirepi, ali lucidni tiranin, sa obiljem mračnog smisla za humor.
Nismo daleko od saznanja da su izbori u Srbiji uzaludni i da se održavaju samo uz magareću upornost protivnika crnokapuljaškog režima. Nedoumica nije u tome mogu li oni izgubiti izbore – jer ne mogu – nego u traženju izlaza iz ovoga, odakle se čini da izlaza nema.
Stići ćemo i dotle, uz prethodni uvid u poraz od 10:0, rezultat koji je u mračnom, jeftinom monologu, saopštilo lice ometeno u razvoju. Kad i gde se taj zastoj dogodio postalo je nevažno. Ali, ako nas tako oštećen stvor godinama pobeđuje i to uvek na isti način, onda smo se već ispisali iz istorije koju su od nas nasilno preuzela čudovišta i nakaze.
Slušao sam na početku izborne noći nagoveštaje bliske pobede. Koja je možda i ostvarena, ali je „pobednik“ uz pomoć razbojničkih odreda, mafijaških obreda, krivotvoritelja, ukoljica, kokošara, uličnih lupeža i lične policije, ponovo besprizorno oteo. Sledeći put će možda biti drugačije.
Sledeći put, naravno, neće biti drugačije. Sve ostaje isto a postaće i mnogo gore dok se mafijaškom klanu ne oduzmu prednosti državnog terora. Oduzimanje tih prednosti se ne ostvaruje na izborima, jer „pobednik“ ih dobija otvorenom prinudom.
Šta se događa ako u umornom i skoro mrtvom društvu izbori ne mogu da budu regularni? Dakle, ako kabadahija nije u stanju i ne sme da ih izgubi, ni na koji način i ni po koju cenu. Takav odnos sile i demokratije nigde ne traje beskonačno. Razrešava se tako što se demokratija istim sredstvima brani od terora. U ovim uslovima pobuna se ostvaruje kao čin odbrane pravnog poretka i prava na život, jer je srpska državna parodija davno izašla iz okvira zakona. Pravo je građana da je vrati u te okvire.
Svoj monopol na apsolutnu moć, nezavisno od demokratske volje koja se negira i sputava, posednik lične vlasti brani tobožnjim interesima i silom države. Svi tirani u istoriji koji su probali da zanemare neizbežnu reakciju na teror, završili su vrlo loše. Ovi koji još traju, veruju u svoju izuzetnost: biće oslobođeni svoje sudbine. Ali, to je slabovida zabluda. Čak i ako ne mogu da izgube izbore u jednom času će izgubiti vlast.
Posao demokratskog pokreta u Srbiji biće naizgled neostvariv: razvlašćivanje poglavice okruženog pretorijanskim legijama, kako bi u Srbiji izbori bili izgledni. To više nije moguće postići samo demokratskim putem, jer vlasnik sile sve podređuje svojoj volji sredstvima prinude. Nema nimalo izgleda da će promeniti svoju narav.
Sukobe i nasilje izaziva jedino lična država, očekujući da su građani i „blokaderi“ kako ih Informer i dahija nazivaju, dužni da bez otpora trpe batine. Uvereni su da je svirepo nasilje iz prošle godine prošlo bez većih posledica po firera. Osim što je kao robovlasnik postao sopstveni rob. Ne sme da hoda slobodno po Srbiji, a i u komšiluku su mu zalupili vrata. Na izborni dan je nastavio sa masovnim nasiljem, uveren da se izvukao.
To naravno nije tačno, Valjevo, Beograd i Novi Sad ne zaboravljaju, to je veliki kapital za pobunu. Posle upada policije u prostorije opozicione stranke i gestapovske okupacije rektorata, ne može se očekivati benigni rasplet. Ne možemo se uzdati u navodni strah režima od parlamentarnih izbora. Oni spremaju svu silu kojom raspolažu za to što sledi kao nova farsa.
I onda ćemo obeleženi lomovima i modricama, slomljenih rebara i krvavih glava, reći da je dobro, nedostaje samo još malo. Sledeći put, kroz četiri godine sigurno će biti mnogo bolje.
On sprema zatvaranje preostalih slobodnih medija, hapšenje opozicionih lidera i slobodnih novinara. Agresivni agitprop bi sve protivnike vlasti proglasio za teroriste i ustaše, a to već i čini.
Srbija će izgubiti budućnost ako građani odustanu od svoje slobode, masovne pobune i otpora. Ukidanje velikog zla je neminovno i neizbežno, ulica je mesto demokratske borbe i presudne odbrane od terora. To su slobodni izbori, jedini koji su preostali.
