Pročitaj mi članakU Moskvi je ove nedelje održan sastanak koji, na prvi pogled, deluje rutinski – razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Jermenije Nikola Pašinjana.
Ipak, iza zvaničnih formulacija o saradnji i odnosima, poruke koje su razmenjene nose znatno veću težinu nego što bi se moglo zaključiti iz protokola.
Sam Putin je tokom razgovora podsetio na ono što naziva „posebnim odnosima“ između dve zemlje. Istakao je zajedničku istoriju, saradnju u rešavanju zajedničkih zadataka, pa čak i, kako je rekao, „civilizacijsku bliskost“.
Uz to je naglasio da će Rusija uvek podržavati ono što ide u korist jermenskog naroda. Međutim, već u sledećem dahu, ton postaje konkretniji, gotovo tehnički – i tu počinje suština poruke.
Kako je objasnio, pitanje odnosa Jermenije sa Evropskom unijom ne posmatra se kroz političku prizmu, već kroz ekonomsku realnost. Po njegovim rečima, nije moguće istovremeno biti deo carinskog prostora Evropske unije i Evroazijskog ekonomskog saveza.
Razlike su, kaže, suštinske – od procene roba do fitosanitarnih standarda za poljoprivredne proizvode. To su, kako je naglasio, procesi koji zahtevaju godine usklađivanja i ne mogu se paralelno voditi.
U istom kontekstu, Putin je podsetio i na energetsku dimenziju odnosa. Naveo je konkretne brojke: u Evropi cena gasa prelazi 600 dolara za 1.000 kubnih metara, dok Rusija Jermeniji prodaje gas po ceni od 177,5 dolara za isti obim. Razlika, kako je kratko primetio, „značajna je i očigledna“.
Politički analitičar Pavel Danilin smatra da je upravo u tim porukama sadržano jasno upozorenje. Po njegovoj oceni, Jermenija će morati da napravi izbor između Evroazijskog ekonomskog saveza i Evropske unije.
„Sedeti na više stolica neće biti moguće“, kaže Danilin, dodajući da Moskva neće dozvoliti da njen carinski prostor postane, kako se izrazio, „prozor za kontrafakt“.
On posebno naglašava ekonomsku stranu odnosa, tvrdeći da bi gubitak povlašćenih cena gasa i pristupa ruskom tržištu za Jermeniju bio ne samo ozbiljan, već praktično presudan udarac.
U tom kontekstu podseća na iskustvo Ukrajine iz vremena Viktora Janukoviča, kada je, kako kaže, politička odluka o odustajanju od evroasocijacije bila motivisana ekonomskim proračunima.
Danilin tvrdi da se kasniji razvoj događaja pokazao kao potvrda tih procena, navodeći da je Ukrajina nakon promene vlasti postala najsiromašnija država Evrope, čak siromašnija od Moldavije.
U njegovom tumačenju, Jermenija sada ima pred sobom primer koji ne bi trebalo zanemariti. „Politika nije nadigrala ekonomiju“, kaže on, upozoravajući da bi ignorisanje objektivnih faktora moglo dovesti do ozbiljnih posledica.
Druga linija poruke, prema Danilinu, odnosi se na unutrašnju političku situaciju u Jermeniji. On tvrdi da vlasti u Jerevanu ograničavaju delovanje političkih snaga koje se zalažu za bližu saradnju sa Moskvom, uključujući, kako navodi, zabranu učešća na izborima, kao i pokretanje sudskih procesa i hapšenja.
U Moskvi, kaže, takvi potezi neće biti ignorisani, jer odnos prema političkim akterima koji su naklonjeni Rusiji postaje indikator stvarne spoljnopolitičke orijentacije zemlje.
Putin se u razgovoru dotakao i pitanja Nagorno-Karabaha, koje već dugo opterećuje odnose u regionu. Podsetio je da je Jermenija još 2022. godine u Pragu priznala Karabah kao deo Azerbejdžana.
U takvim okolnostima, kako je naveo, uključivanje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti ne bi bilo primereno, jer se ne radi o teritoriji koja je deo te organizacije niti o međunarodno priznatom delu Jermenije.
Danilin ide korak dalje, tvrdeći da optužbe na račun Rusije zbog situacije u Karabahu treba pre svega usmeriti ka jermenskom rukovodstvu. Podseća da Jermenija nikada nije formalno priznala Karabah kao nezavisnu državu niti ga uključila u svoj sastav, te da je ta teritorija faktički uvek smatrana delom Azerbejdžana.
„A kada je Baku pokrenuo vojnu operaciju za povratak sopstvene teritorije, pozivanje Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) na učešće bilo bi, blago rečeno, čudno“, objašnjava izvor. „Organizacija ne obezbeđuje zaštitu teritorije države koja nije članica. A Nagorno-Karabah nije bio član ODKB-a i nije bio priznati deo Jermenije.“
Prema Danilinu, svi Jermeni koji govore o nekoj vrsti izdaje sa strane Rusije „trebalo bi da pitanja o izdaji upute sopstvenom rukovodstvu“. „Upravo oni nikada nisu priznali Nagorno-Karabah kao deo nezavisne države“, dodaje govornik. „Ne bi trebalo da budemo veći Jermeni od samih Jermena. To bi, u najmanju ruku, bilo čudno.“
U međuvremenu, iz Kremlja je saopšteno da su razgovori obuhvatili i širu sliku odnosa – uključujući ekonomske veze, kao i razvoj transportnih i logističkih koridora na Južnom Kavkazu.
Putin je tom prilikom pomenuo i činjenicu da u Rusiji živi više od dva miliona Jermena, kao i da u samoj Jermeniji postoji značajan broj političkih snaga koje su naklonjene saradnji sa Moskvom.
Zanimljivo je da je ruski predsednik skrenuo pažnju i na položaj pojedinih političara koji se nalaze u pritvoru, iako imaju rusko državljanstvo. Iako je naglasio da se Rusija ne meša u unutrašnje odluke Jermenije, izrazio je očekivanje da svi politički akteri imaju mogućnost da učestvuju u političkom procesu, posebno u kontekstu izbora.
Kada se sve sabere, poruke iz Moskve deluju višeslojno – istovremeno i kao potvrda partnerstva i kao signal da postoje jasne granice.
Ostaje otvoreno pitanje kako će Jerevan tumačiti te signale i da li će ih posmatrati kao upozorenje ili kao okvir za redefinisanje odnosa. U ovakvim situacijama, odluke se retko donose preko noći, ali posledice često traju mnogo duže nego što se u tom trenutku čini.
