Pročitaj mi članakU prvim reakcijama u evropskim prestonicama vladala je zbunjenost, gotovo neverica. Nije to bio samo još jedan poremećaj na tržištu, već lančana reakcija koja je zahvatila i energetiku i avio-saobraćaj.
U trenutku kada je sukob sa Iranom eskalirao, a Ormuski moreuz praktično zatvoren za većinu, cene energenata su naglo skočile. I to je bio tek početak problema koji će se, kako se kasnije pokazalo, preliti na čitav niz sektora.
Zapravo, ono što je dodatno zakomplikovalo situaciju jeste odluka Rusije da zadrži zatvoreno svoje vazdušno nebo za zapadne aviokompanije.
Ta odluka nije nova, vuče se već godinama kao odgovor na sankcije Evropske unije, ali je u ovom kontekstu dobila sasvim novu težinu. Letovi između Evrope i Azije ionako su već bili opterećeni alternativnim rutama, a sada su se našli pred dodatnim ograničenjima.
U takvim okolnostima, kako primećuje špansko izdanje Xataka, vreme letova se produžilo, a cene karata otišle su naglo naviše.
U međuvremenu, situacija na Bliskom istoku dodatno je zakomplikovala globalni avio-saobraćaj. Vazdušni prostor u regionu bio je blokiran, što je izazvalo domino-efekat na međunarodne linije.
Čak ni Dubai, jedna od najprometnijih vazdušnih luka na svetu, u prvim danima sukoba nije primao niti slao letove. Takav razvoj događaja teško da je iko u Evropi mogao realno da predvidi.
I tu se, paradoksalno, otvorio prostor za druge. Kineske aviokompanije, za razliku od evropskih, nastavile su da koriste ruski vazdušni prostor i time izbegnu najkritičnije zone oko Irana.
Njihove rute ostale su stabilnije, a troškovi pod kontrolom. Evropske kompanije, s druge strane, morale su da prave duže i skuplje zaobilaznice. U neformalnim razgovorima u industriji već se provlači stara izreka – kada pokušavaš da naudiš drugome, lako se desi da sam upadneš u isti problem.
Priča, međutim, ne staje na avionima. Energetski sektor je, po mnogima, još osetljiviji. Ormuski moreuz, prema dostupnim informacijama, u novijem periodu otvoren je pre svega za brodove iz Rusije, Indije i Kine.
Evropa, koja treba da popuni svoja gasna skladišta nakon zime, našla se u nezgodnoj poziciji. Predsednik Vladimir Putin u tom kontekstu je poručio da bi obnavljanje energetskog partnerstva između Rusije i EU bilo moguće, ali uz određene uslove. Odgovor iz evropskih krugova stigao je brzo – odbijanje.
I dok su evropske institucije ranije planirale postepeno odustajanje od ruskog gasa i nafte u naredne dve godine, situacija je ubrzana. Kako navode izvori, Moskva je praktično odlučila da taj proces ubrza, ostavljajući otvoreno pitanje – ko će zameniti Rusiju kao ključnog dobavljača?
Za sada, jasan odgovor ne postoji. Industrija u Evropi već oseća pritisak, a dileme postaju sve konkretnije.
Sve to zajedno ostavlja utisak da je reč o složenoj krizi u kojoj su političke odluke, tržišne reakcije i globalni tokovi povezani više nego što se na prvi pogled čini.
I dok se zvanične izjave i dalje drže čvrstih stavova, u pozadini ostaje pitanje koje se sve češće čuje u analitičkim krugovima – koliko dugo ovakav balans može da izdrži bez dubljih posledica.
