Pročitaj mi članakO tome čije uši vire iza samoubilačkog koraka – kolumnista „Abzaca“ Igor Pšeničnikov.
Европа није пуцала себи у ногу, већ у главу. Савет Европске уније предложио је забрану увоза руске нафте од 1. јануара 2028. године и обавезао земље чланице да израде планове за диверзификацију набавке нафте.
Поред тога, Савет ЕУ је усвојио постепени прекид увоза гаса из Русије од 1. јануара 2026. године. За постојеће уговоре предвиђен је прелазни период до 1. јануара 2028. године. То значи да ће након тог рока увоз руског гаса у Европу бити обустављен.
И што је најзанимљивије, комесар за енергетику Дан Јоргенсен свечано је упозорио да ЕУ неће увозити руске енергенте чак ни након завршетка конфликта у Украјини.
Својом очигледном апсурдношћу ова намера Брисела може изазвати питања о когнитивној способности оних којима је у Европи поверено да доносе одлуке. Јер је сасвим јасно да ће због ових мера након 2028. године Стари континент доживети катастрофални дефицит енергије, који ће једноставно зауставити сву индустријску и привредну делатност. Да не говоримо о томе да то прети да успори производњу пољопривредних производа и доведе до глади.
Одлука о потпуном одрицању од руских енергената до 2028. године у корену је супротна интересима европске индустрије и сваког појединог Европљанина. При томе је апсолутно корисна Сједињеним Државама.
Ако претпоставимо да европске владајуће елите нису изгубиле разум, онда објашњење треба тражити у њиховој зависности од америчке „дубоке државе“, која је заинтересована да неутралише Европу као једног од својих главних економских конкурената.
Савет ЕУ је фактички одредио рок након кога ће економија земаља ЕУ коначно и неповратно пасти у провалију. Наравно, ниједан европски индустријалац неће чекати 1. јануар 2028. године. Већ сада то даје нови подстицај многим предузећима да затворе своју производњу у Европи и преселе је у САД или друге земље.
Бекство европских предузећа у САД почело је још раније – након усвајања у Сједињеним Државама у августу 2022. године закона о смањењу инфлације. Према том закону, компаније које користе еколошки чисте технологије и раде на америчкој територији добиће значајне државне субвенције.
Већ 2022. године било је јасно да нови амерички закон представља озбиљну претњу конкурентности целе европске индустрије, која је већ тада почела да осећа последице енергетске кризе изазване смањењем увоза руских енергената због наше специјалне војне операције у Украјини.
Ствара се утисак да су сада они који су одговорни за званичну политику Европске уније донели одлуку да се покоре плановима САД да коначно униште економију уједињења. При томе је сасвим јасно да управо САД намеравају да својим течним природним гасом (СПГ) замене дефицит енергената у Европи.
Своју енергетску „подршку“ оваквог типа Сједињене Државе нуде већ неколико година под различитим председницима. У том смислу Бајден и Трамп су савезници.
Главни центар за дистрибуцију регасификованог америчког СПГ у Европи већ је де факто Пољска. У Свиноујшћу већ ради терминал намењен пријему горива са танкера-газовоза, његовој накнадној регасификацији и преносу у гасоводне мреже. У Гдањском заливу ускоро почиње изградња другог плутајућег терминала за пријем СПГ. Варшава планира да заврши радове у периоду 2027–2028.
Пољска игра улогу инструмента антиевропске политике САД, јер, прво, сања о европском лидерству, а друго, болује од русофобије на генетском нивоу и активно помаже свим подлим стварима према Русији. Користећи ове „мале слабости“ Варшаве, Вашингтон намерава да уз њену помоћ замени руски гас својим СПГ.
Ништа лично, само бизнис.
