Pročitaj mi članakProsečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u decembru prošle godine premašila je prvi put 1.000 evra, odnosno iznosila je 124.089 dinara.
To znači da je obećanje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao građanima, barem nominalno, ispunjeno.
Podsetimo, Vučić je najpre 2019. godine, tokom predstavljanja programa „Srbija 2025“, obećao da će prosečna plata do kraja 2025. godine iznositi 900 evra, a zatim je 2024. godine, prilikom predstavljanja programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, najavio da će ona ipak preći 1.000 evra do kraja 2025.
Zanimljivo je da je Vučić tada prilikom predstavljanja programa „Skok u budućnost“, u januaru 2024. godine, najavio da će prosečna plata na kraju 2025. godine na nivou cele Srbije iznositi 1.056 evra, a iznosila je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 1.057 evra. Neverovatno je kako je predsednik pre dve godine predvideo prosečnu platu gotovo u evro.
Nominalno gledano, prosečne plate u Srbiji ostvarile su znatan rast.
Prema podacima RZS-a, prosečna mesečna plata u 2019. godini iznosila je 54.919 dinara, u 2020. godini 60.073 dinara, u 2021. godini 65.864 dinara, u 2022. iznosila je 74.933 dinara, u 2023. godini 86.007 dinara, u 2024. godini bila je 98.143 dinara, a u 2025. prosečna zarada iznosila je 109.462 dinara.
To znači da se prosečna plata u 2025. godini udvostručila u odnosu na prosečnu iz 2019. godine.
Međutim, iako nominalna vrednost pokazuje znatan rast, realna vrednost prosečne plate nije porasla u istoj meri zbog visoke inflacije u 2022, 2023. i 2024. godini.
I dok je prosečna godišnja inflacija u 2019. godini iznosila nešto manje od dva odsto, u 2022. i 2023. godini prosečna godišnja inflacija iznosila je nešto više od 12 odsto.
Tačno je da je inflacija u poslednje dve godine pala, te je u decembru 2025. godine iznosila 2,7 odsto, mada je, prema podacima RZS-a, prosečna inflacija za celu 2025. godinu i dalje bila viša i iznosila 3,8 odsto.
Prema proračunima portala „Danas“, prosečna inflacija od 2019. do 2025. godine iznosila je oko 50 odsto.
To znači da je bar polovinu rasta prosečne plate „pojela“ inflacija.
„Inflacija i fiksni kurs evra pojedu nominalni rast plate“
Ekonomista Božo Drašković ukazuje da prosečna plata od 1.000 evra u Srbiji nije pokazatelj stvarnog rasta životnog standarda, jer inflacija i fiksni kurs evra u značajnoj meri „pojedu“ taj nominalni prihod.
„Ovo je samo nominalni rast zarada. Kupovna moć dinarske protivvrednosti od 1.050 evra je zapravo manja nego što je bila pre nekoliko godina kada je prosečna plata iznosila 500 ili 600 evra“, kaže Drašković za Danas.
On dodaje da suština nije u tome koliko je nominalno povećanje, već koliko građani zaista mogu da kupe tim novcem.
„Radi se o jednostavnoj manipulaciji vlasti koja želi da stvori privid da narod bolje živi kada kažu da je prosečna zarada 1.050 evra. To je samo jedan aspekt te manipulacije“, ističe ekonomista.
Drašković navodi da je fiksni devizni kurs „drugi oblik manipulacije“.
„Inflacija se meri rastom cena u dinarima, obično između tri i pet procenata godišnje. Kada se veći nominalni dohodak u dinarima podeli fiksnim kursom, stvara se privid da je kupovna moć u evrima porasla, a u stvarnosti ona ostaje na vrlo niskom nivou“, objašnjava Drašković.
Ekonomista posebno ističe opasnost korišćenja prosečne plate kao statističkog parametra. Prema njegovim rečima, čim političari govore o prosečnoj zaradi, to skriva razlike između manjine koja zarađuje mnogo i većine sa minimalnim ili srednjim prihodima.
„Na primer, ako saberete platu od 3.000 evra i platu od 500 evra, a zatim podelite sa dva, dobijate prosečnu platu od 1.750 evra. Ipak, to ne znači da osoba koja prima 500 evra stvarno ima toliko kupovne moći, ona i dalje raspolaže samo sa 500 evra. To je još jedna podvala, čim se ne prikazuju svi aspekti zarada“, dodaje Drašković.
On ukazuje da nije poznato, na primer, koliki je procenat zaposlenih sa minimalnom platom i koliko to iznosi u evrima, koliko ih ima sa srednjim ili prosečnim primanjima, i koliki je procenat onih sa najvećim dohotkom.
„Prikazivanje ovih podataka bi jasno pokazalo strukturu ekonomske i socijalne politike, a koja se vodi tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji“, ocenjuje Drašković.
„Fiksni devizni kurs ima i svoje prednosti“
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko takođe navodi da inflacija koja je zabeležena tokom 2022, 2023. i 2024. godine svakako utiče na prosečnu platu od oko 1.000 evra.
„Inflacija je sigurno pojela jedan deo povećane prosečne plata, zato je i premašila 1.000 evra. Šest godina je ogroman period – niko nije mogao da predvidi ni koronu, ni rat u Ukrajini, i sve mere koje su usledile. U nominalnim izrazima plata je veća, dok je u realnim verovatno tu negde, jer je inflacija prevelika“, kaže Arandarenko za Danas.
Na pitanje koliki je uticaj fiksnog kursa evra na platu, profesor ističe da i on ima značaj.
„Postoji razlika u stopi inflacije između evrozone i Srbije, i to je najočigledniji način uticaja. Međutim, fiksni kurs ima i svoje prednosti“, ukazuje profesor.
Prema njegovim rečima, jedna od prednosti je vezana za emigraciju. Objašnjava da su većina naših emigranata danas ciklični ili privremeni radni migranti, jer, kako navodi, „odlaze da nešto zarade“.
„Ako veća količina evra može da se zaradi i u Srbiji, onda se jedan deo motivacije za odlazak gubi. To vidimo u padu odlazaka u zemlje poput Slovačke, gde smo imali veliki odliv naših ljudi krajem prošle decenije, a sada se to na neki način zaustavilo zbog toga što su naše plate u evrima rasle brže od njihovih“, kaže Arandarenko.
Druga pozitivna strana fisknog deviznog kursa, navodi profesor, vezana je za podizanje konkurentnosti zemlje.
„Jedna škola mišljenja kaže da bi delvalvacija bila način da se poveća konkurentnost zemlje. Međutim, druga škola mišljenja je da je daleko bolje povećavati produktivnost, a ne smanjivati ljudima plate da bi postali konkurentni“, objašnjava Arandarenko.
Napominje i širu perspektivu fiksnog kursa, dodajući da kao kandidat za Evropsku uniju, kada pogledamo okolne zemlje, većina nema jače ekonomije od Srbije, a sve imaju fiksni kurs.
„Bugarska, BiH imaju fiksni devizni kurs, možda jedino Albanija ima nešto slobodniji kurs. Sa te strane, to se može smatrati i prednošću u odnosu na konkurente“, zaključuje Arandarenko.
