Потпредседник САД Џеј Ди Венс потврдио је да се америчка делегација враћа кући, јер Иран није прихватио кључне америчке услове. Ово се догађа на 44. дан од почетка рата између САД, Израела и Ирана и на 5. дан од ступања на снагу примирја.
Преговори су били толико напети да су умало прерасли у физички обрачун. Према информацијама турског новинара Четинера Четина, који је први објавио детаље на X (бивши Твитер), дошло је до жестоког сукоба између америчког специјалног изасланика Стива Виткофа и иранског министра спољних послова Абаса Арагчија.
„Тврди се да је пре само неколико минута дошло до напетог сукоба између министра Абаса Арагчија и Виткофа, који је скоро прерастао у физички обрачун због озбиљног неслагања око управљања Ормуским мореузом… Никога не претите Иранцима“, написао је Четин.
Шта је тачка спотицања?
Главна препрека била је управо Ормуски мореуз – стратешки пловни пут кроз који пролази пета светских залиха нафте. Сједињене Државе захтевају потпуно отварање мореуза без икаквих иранских ограничења, такси или контроле. Иран, с друге стране, инсистира да ситуација у мореузу „неће се променити док не буде постигнут разуман споразум“.
Друга кључна тачка остаје ирански нуклеарни програм. Вашингтон тражи верификовано и трајно одрицање од обогаћивања уранијума и развоја нуклеарног оружја. Иранска страна то види као „неразумне захтеве“ и наводи да Американци траже све што нису успели да добију ратом.
Ирански портпарол Министарства спољних послова Есмаил Бакаеи рекао је да су постигнути неки договори о одређеним тачкама, али да постоје разлике у мишљењима о два или три кључна питања. Иранску делегацију предводили су председник парламента Мохамад Багер Галибаф и министар спољних послова Абас Арагчи, док је америчку чинили потпредседник Џеј Ди Венс заједно са специјалним изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.
Зашто је било близу новог обрачуна?
Преговори су почели индиректно – делегације у одвојеним просторијама – али су се на крају претворили у директан сукоб. Напетост је достигла врхунац када је дошло до личног обрачуна Виткофа и Арагчија. Венс је након пропасти преговора изјавио:
„Лоша вест је да нисмо постигли договор, и мислим да је то много гора вест за Иран него за Сједињене Државе.“
Примирје је ступило на снагу пре пет дана након масовних америчко-израелских удара на иранске нуклеарне објекте и војне базе. Иран је одговорио блокадом Ормуског мореуза, што је изазвало скок цена енергената широм света.
Иако је примирје зауставило непосредне нападе, обе стране оптужују једна другу за кршења, а напетост је остала на максимуму. Амерички председник Доналд Трамп није дао званичну изјаву о пропасти преговора, али је на Трутх Социал поменуо могућу поморску блокаду Ирана као „алтернативу“.
Пакистански званичници, који су посредовали, изразили су наду да ће се дијалог наставити.
„Пакистан ће наставити да посредује и позива обе стране да поштују примирје“, саопштио је пакистански министар спољних послова Ишак Дар.
Будућност крхког примирја остаје неизвесна. Ако се две стране не врате за преговарачки сто у наредних неколико дана, постоји реална опасност од нове, још разорније ескалације. Светска економија, која још увек осећа последице блокаде Ормуског мореуза, са стрепњом прати сваки потез из Техерана, Вашингтона и Исламабада.
