Пре свега, треба рећи да ни Александру Вучићу лично, а ни његовим бирачима апсолутно није стало до чланства у ЕУ, а могло би се закључити да у приличној мери чак и зазиру од те могућности. Он због евентуалне контроле од стране бриселских институција, а они због радикалске аверзије према Западу и страха од „губитка идентитета“ – каже Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли.
Истовремено, Вучић врло добро зна, а и недавни пораз Виктора Орбана у Мађарској му је у том погледу био одлична опомена, да не сме ризиковати директну и отворену конфронтацију са Бриселом и најмоћнијим чланицама ЕУ, на челу са Немачком, додаје.
– Али не због тога што ће се његови бирачи, тобоже, разочарати и окренути му леђа, јер – неће, већ зато што Брисел и ЕУ имају на располагању разне механизме – политичке, медијске и финансијске – да му загорчају живот и угрозе апсолутистичку владавину. Стога наше „евро-интеграције“ под Вучићем и СНС-ом изгледају тако како изгледају.
Он се фолира да му је стало да уђе у ЕУ, иако није, а они се фолирају да им је стало да нас приме – а у суштини само желе да задрже одређени утицај и, пре свега, спрече да Србија случајно не оде на другу геополитичку страну. У том контексту треба гледати и ову актуелну игру око отварања Кластера 3. Вучићу нису битни ни кластер ни чланство, али му је битно да му ЕУ не буде директан непријатељ и, поготово, да му Брисел призна резултате будућих избора без превише закерања око изборних услова.
И у том смислу му је, за спољну и унутрашну употребу, била сасвим довољна и сама најава отварања кластера од стране Европске комисије – објашњава наш саговорник.
(Данас)
