Уједињене нације упозориле су Данску да би поступање према Гренланђанки Кеири Александри Кронволд, којој је беба одузета непосредно након рођења, могло представљати етничку дискриминацију.

Њена ћерка Замми одузета јој је свега два сата након рођења у новембру 2024. године и смештена у хранитељску породицу, након што је Кронволд била подвргнута спорним психолошким тестовима родитељске способности (ФКУ). Како је испричала, тада јој је речено да се тестира да би се утврдило „да ли је довољно цивилизована“, пише Гардијан.

Случај је изазвао велико огорчење јавности и допринео одлуци данских власти да касније забране употребу ових тестова. Ипак, Кронволд и даље покушава да на суду врати старатељство над дететом и један је од више десетина Инуит жена у Данској које су након тих тестова остале раздвојене од своје деце.

Додатни притисак на власти у Копенхагену долази из УН, јер је специјална известитељка за насиље над женама и девојчицама Рим Алсалем, заједно са колегама задуженим за права аутохтоних народа и борбу против расизма, упутила писмо данској влади тражећи објашњење.

У том писму наводи се да постоје разлози за веровање „да је дошло до кршења људских права“, као и да тестови имају „несразмеран утицај на гренландске родитеље, што може представљати етничку дискриминацију“.

Алсалем је нагласила: „Иако поздрављамо одлуку да се овакви тестови убудуће не користе за гренландске родитеље, они који су већ погођени одлукама заснованим на ФКУ проценама морају имати приступ правди и могућностима за обештећење.“

И годину дана након забране тестова, Кронволд је и даље раздвојена од ћерке, која сада живи са данском породицом и са мајком може да проводи само кратко време под надзором.

УН упозорава да је одлука о одузимању детета без њеног пристанка „можда дискриминаторна и несразмерна“, уз напомену да је показано „очигледно непоштовање њених одлука о рађању и контрацепцији током година, што јој је нанело огромну психолошку патњу“.

Алсалем је додатно истакла: „Подсећамо да су жене и девојчице из аутохтоних народа често изложене сложеном и вишеструком спектру кршења људских права, укључујући и у области сексуалног и репродуктивног здравља и порођаја.“

Она је додала и да такви облици дискриминације „нарушавају њихов духовни и културни живот и утичу на саму суштину породичних и друштвених веза њихових заједница“.

Нагласила је да ће УН пратити исход судског поступка и реакцију данских власти пре доношења евентуалних даљих мера, уз поруку: „Надам се да ће власти озбиљно размотрити забринутости које смо изнели, посебно у вези са обавезама Данске у области људских права.“

За Кронволд, последице раздвајања су тешке. „Није ми дозвољено да будем повезана са својом ћерком онако како би мајка требало. Она мора да развије однос са хранитељима и много ме боли што њих зове мама и тата“, рекла је.

Она се нада да ће њен случај и реакција УН довести до промена, не само за њу већ и за друге Гренланђане. Сматра да ФКУ тестове треба „у потпуности укинути“, а законе променити како би се боље заштитила права Инуит народа.

Њен адвокат, специјализован за права деце, каже да би овај случај могао имати шири значај: „Много је родитеља у истој ситуацији и желимо да суд јасно утврди да ли је примена ових тестова била исправна или погрешна.“

Данско министарство социјалних питања потврдило је да је примило писмо УН, али је навело да тренутно не може да одговори јер земља још нема формирану владу након избора одржаних у марту.

Извор: nova.rs

Ознаке: Гренланд, Данска