Нови механизам провере, који спроводи Корпус чувара исламске револуције (ИРГЦ), укључује детаљну контролу документације како би се утврдило да бродови немају везе са Сједињеним Америчким Државама (САД) или Израелом.

Према наводима извора, Техеран примењује систем приоритета према којем предност имају бродови повезани са Русијом и Кином, а потом и земље попут Индије и Пакистана.

У појединим случајевима, пролаз се одобрава на основу директних међудржавних споразума, као што је био случај са танкером „Агиос Фануриос Први“, који је превозио ирачку нафту за Вијетнам након договора у којем је посредовао премијер Ирака.

Европски поморски извори наводе да бродови који нису обухваћени међудржавним договорима плаћају иранским властима таксе за безбедност и навигацију које износе и више од 150.000 долара по проласку.

Према проценама америчке војске, због иранске блокаде и напада на пловила, око 1.500 бродова са више од 22.000 помораца остало је заробљено у Персијском заливу.

Пре рата кроз пролаз је дневно пролазило између 120 и 140 бродова, док је сада тај број смањен на мање од 60 бродова за период од две недеље.

Као одговор на акције Техерана, Ратна морнарица САД успоставила је сопствену блокаду испред самог пролаза, контролишући и заустављајући бродове који излазе из иранских вода под сумњом да крше америчке санкције уведене против Ирана и ИРГЦ.