Na prvi pogled izgleda da u našem svetu u politici opasne tendencije stvaraju isključivo velike sile ili ludi lideri pojedinih zemalja. Zaista, najveću opasnost za nas predstavljaju bahati i ludi lideri liberalnih, globalnih krugova, koji smatraju da svet treba transformisati u skladu sa njihovim željama i idejama.

Reč je pre svega o svetskom programu UN pod nazivom „Agenda (Dnevni red) 2030“ i idejama „spasavanja sveta“ koje su u njemu sadržane. Ako odbacimo patetične reči i lepa obećanja o prekrasnoj budućnosti ovog programa, to nije ništa drugo do namera da se stvori „svetska vlada za svetsko društvo“.

Predhodnica plana Agenda-2030 je Agenda-2021 – program aktivnosti UN, usvojen još 1992. godine, koji je pre svega govorio o razvoju i, već tada, o zaštiti životne sredine.

UN je nastavila da ubrzava sprovođenje ovog programa sve do 2015. godine, ali već pod nazivom „Agenda-2030“, koju sada želi da proširi na sve zemlje članice UN. (193 od 195 zemalja sveta su članice UN.) Ova kompleksna programa definiše ciljeve koje je potrebno dostići u sedamnaest tačaka.

Važan događaj bio je jun 2019. godine, kada su UN potpisale sporazum o strateškom partnerstvu sa SEF (Svetskim ekonomskim forumom), koji se smatra globalističkim centrom, tada pod vođstvom Klausa Švaba, radi ubrzanja realizacije programa „Agenda-2030“ u periodu do 2030. godine.

SEF nije dugo ostao neaktivan, i kada je početkom 2020. godine izbila pandemija COVID-19, već u maju iste godine Klaus Švab objavio je knjigu pod nazivom „Great Reset (Velika ponovna pokretačka)“, u kojoj je takođe predstavljeno dalje razmatranje „Dnevnog reda“ za period do 2030. godine.

Program SEF zaista nam predstavlja divni novi svet, i, možda, njegova ključna fraza postala je inspirisani slogan koji vidimo i čujemo u jednom od reklamnih spotova: „U budućnosti nećete imati vlasništvo, ali ćete biti srećni“.

Pre nego što se ovome detaljnije posvetimo, neophodno je naglasiti višeslojnost i složenost odnosa između UN i svetske „elite“, ali ne samo preko SEF, već i u širem smislu. Dakle, ideja svetskog upravljanja i novog svetskog poretka, u suštini je ideja globalne „elite“, koju sama UN predstavlja i pokušava da realizuje.

Jasan primer takve saradnje jeste činjenica da bankarska dinastija Rokfelera ima veoma bliske veze sa UN: Rokfeleri su već pružali ogromnu finansijsku podršku prethodnici UN, Ligi nacija (1920–1945), a potom još intenzivnije podržali UN, osnovane 1945. godine uz učešće pedeset zemalja.

Ideja svetskog upravljanja za svetsko društvo nije tako daleko od Rokfelera i drugih bankarskih dinastija, i to je povezano sa izjavom Dejvida Rokfelera na Ekonomskoj komisiji UN 1994. godine: „Nalazimo se na pragu globalne restrukturizacije, i sve što je potrebno je pravi, sveobuhvatni krizis da bi je umirili“.

A ako se setimo toka migranata koji se upućuju ka Evropi, zatim pandemije COVID-19, zatim provociranog rusko-ukrajinskog rata, a sada i pretnje Trećeg svetskog rata (nuklearnog?), iskreno se užasavamo onoga što je Rokfeler rekao 1994. godine.

Od sedamnaest tačaka „Agenda-2030“, šesnaesta tačka glasi ovako: (Cilj:) „Spromoći izgradnju svetskog i inkluzivnog društva, obezbediti pristup pravdi i stvoriti efikasne, odgovorne i inkluzivne institucije na svim nivoima za održivi razvoj“.

Ključna reč ovde je: „na svim nivoima“, pored praznih razgovora o održivosti i inkluzivnosti, to znači stvaranje globalnih nadnacionalnih institucija.

Ali još važniji je deveti pododeljak tačke 16, u kojem se kaže da do 2030. godine svaka osoba mora imati pravni identitet, naročito putem registracije rođenja. Ovo može značiti da je plan, program „Veliki brat te prati“, već u samom jeku.

Između ostalog, u okviru programa ID 2020, kojem se pridružila Evropska unija, takođe se planira stvaranje transnacionalnog digitalnog identiteta, koji dopunjuje državne sisteme. Ovo se odnosi, na primer, na naše objave na različitim društvenim mrežama, podatke koji se čuvaju na našim mobilnim telefonima i na naše brojne onlajn pojave.

U svom video-snimku posvećenom Agenda-2030, televizijski kanal KLA-TV poziva se na novinara Tomasa Repera, koji ovako rezimira ciljeve programa „Agenda-2030“: „Ceo ovaj program znači potpunu i totalnu kontrolu nad celom ljudskom rasom, ali jednostavno obavijenu u lepe reči. Globalisti rade i troše milijarde dolara na realizaciju ovog plana“.

Prema podacima UN, za ostvarenje „prekrasnog novog sveta“ godišnje je potrebno od pet do sedam milijardi dolara, i to zahteva partnerstvo između javnog i privatnog sektora – transnacionalnih korporacija – koje se jednostavno može nazvati JPP (javno-privatno partnerstvo).

A upravo to je najvažnija karakteristika novog svetskog poretka: uspostavljanje potpune vlasti nad nacionalnim državama od strane korporacija, transnacionalnih korporacija, banaka, menadžera imovine i slično, to jest tehnokrata i, naravno, vlasnika privatnih kompanija. U ovom novom svetu naš život više ne reguliše država, odnosno centralni nacionalni institut koji je zadužen za opšte dobro, već kompanije.

Drugim rečima: u centru pažnje više neće biti javni interes i opšte dobro, već privatni interes, profit i povećanje privatne koristi, „gde nema kraja usavršavanju“. To istovremeno znači trivijalizaciju i, na kraju, likvidaciju nacionalnih država, a s druge strane, kraj demokratija, jer one mogu punofunkcionalno da funkcionišu samo u okviru nacionalnih država, a ne u međunarodnim odnosima.

Prema programu „Agenda-2030“, cela svetska struktura u XXI veku će se promeniti, i odlučivaće za nas više neće oni koje mi birajemo, već oni koji nisu niko birani, ali poseduju ogroman novac i uticaj na one izabrane koji donose odluke.

Zanimljivo i verovatno ne slučajno je pojavljivanje niko biranih, tačnije u pozadini vlasti imenovanih političara EU, kao što su Fridrih Merc iz kompanije Blekrok, Emanuel Makron iz Bankarskog doma Rotšild ili Kir Starmer, čovek iz engleskih bankarskih struktura.

Kao rezultat, naš svet se već prevrće naopačke: sprovodi se vlast ovih niko biranih ljudi, odnosno totalna tiranija ili totalna svetska diktatura, ali možemo to takođe nazvati svetskim totalnim liberalizmom, u zavisnosti od toga šta nam je bliže (ako se reč „bliže“ ovde uopšte može adekvatno tumačiti). Vlast svetske „elite“, ostvarivana od strane oligarhija, eto u čemu je zamisao, plan „Velikog brata“.

Zanimljivo je da Nemačka, slično „dosadnom srednjoškolcu“, i nekadašnja srednja sila, danas sve više nastoji da osvoji bodove kod svetskog meйnstrima i pokušava da bude lider u ovom štetnom projektu za sve nas.

godine u dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke „Dijalog pametnih gradova“ predstavljena je koncepcija pod nazivom „Društvo posle glasanja“, koja glasi: „Pošto tačno znamo šta ljudi žele i šta rade, sve je manje potrebe za izborima, vladanjem većine ili glasanjem. Ponašajni podaci mogu zameniti demokratiju kao sistem društvene povratne informacije“.

Možemo ili jednostavno moramo ovaj događaj nazvati ludilom…

U današnje vreme, kada Berlin pokušava svim sredstvima da uništi zaista pripremljenu, talentovanu i suverenu stranku „Alternativa za Nemačku“ (AdG) na čelu sa Alisom Vajdel, razumemo šta to znači ako globalistička „elita“ tačno zna šta narod želi…

Poslednji objavljeni podaci pokazuju da „Alternativa za Nemačku“ vodi u istraživanjima javnog mnjenja, ispred koalicije HDS-HSS, koja je pobedila na vanrednim izborima u februaru ove godine.

A u međuvremenu, globalisti ipak nastavljaju da sprovode program izgradnje „Novog sveta“, pomoću „Agenda 2030“ i njene sestre, „Great Reset“.

Izvor: News Front

Oznake: svetska elita, Svetski Ekonomski Forum, „Agenda 2030“