Прочитај ми чланакПосле хапшења Веселина Милића, бившег начелника београдске полиције, поново се отвара питање које је годинама гурано под тепих: шта су француске службе преко „Скај ECC” комуникације доставиле српским органима и зашто су поједини људи из врха полиције, уместо да буду предмет истраге, наставили да напредују у систему?
Фотографија која кружи друштвеним мрежама поново је у први план вратила питање улоге Веселина Милића, бившег начелника Полицијске управе за град Београд, у годинама у којима су се у Србији преплитали врх полиције, криминалне групе и политичка власт. На слици се тврди да се Милић у извештајима и анализама података из апликације „Скај ECC”, које су француске власти доставиле домаћим органима, помиње као важна карика у контактима између полицијских структура и припадника криминалних група.
Ове тврдње саме по себи не представљају судску чињеницу, али након Милићевог хапшења више не могу бити третиране као пука интернет спекулација. Поготово зато што је Милић ухапшен управо у предмету који поново спаја полицију, подземље, криминалне обрачуне и прикривање трагова.
Према наводима Вишег јавног тужилаштва у Београду, Милићу се на терет стављају кривична дела непријављивање кривичног дела и учиниоца и помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела. Тужилаштво га сумњичи да је, као начелник београдске полиције, учествовао у прикривању кривичног дела тешко убиство у покушају у ресторану на Сењаку 12. маја 2026. године, после чега је сутрадан пријављен нестанак А. Н.
Суд је затим Милићу одредио притвор до 30 дана, уз образложење да постоје околности које указују да би боравком на слободи могао да уништи, сакрије, измени или фалсификује доказе и трагове кривичног дела, као и да би могао да утиче на сведоке и омета поступак. Према истом извештају, притвор је одређен и због бојазни да би могао да понови кривично дело у кратком року.
Посебно је значајно што је, према писању „Данаса”, Милић у тренутку нестанка мушкарца А. Н. седео у његовом друштву, а извори из МУП-а навели су да је присуствовао вербалној расправи двојице мушкараца, након чега је дошло до пуцњаве у А. Н.
Ту се прича враћа на „Скај ECC” и француске податке. Апликација „Скај” није била обична комуникациона платформа, већ систем који су, према бројним истрагама у Европи, користиле криминалне групе за договарање шверца дроге, ликвидација, прања новца и контаката са корумпираним деловима државног апарата. Када су француске службе пробиле тај систем, подаци су достављани и другим државама, укључујући Србију. Управо зато је кључно питање: шта су српски органи знали о контактима људи из полиције са подземљем — и када су то знали?
Према тексту који се позива на КРИК, Милић се помињао и у „Скај” порукама криминалца Милоша Пандрца, блиског Дарку Шарићу. У тим порукама из 2020. године говори се о сукобима унутар СНС-а у Новом Саду и о борби око наклоности Андреја Вучића, брата председника Србије. Према тим наводима, Пандрац пише да је напредовање Милића у полицији 2020. „кочио” Звонко Веселиновић, и то преко Андреја Вучића.
Ако је то тачно, онда се случај Милић више не може посматрати само као питање једног полицијског начелника. То постаје питање целог система: ко у Србији поставља и смењује људе у полицији — институције, закон и безбедносне провере, или неформални центри моћи повезани са политиком, бизнисом и подземљем?
Милић није непознато име у аферама. „Данас” подсећа да је био начелник београдске полиције и у периоду афере „Савамала”, када полиција није реаговала на позиве грађана током ноћног рушења у Херцеговачкој улици. Исти лист наводи и да га јавност памти по конференцији после масакра у ОШ „Владислав Рибникар”, када је показао списак потенцијалних жртава малолетног убице, због чега су родитељи деце поднели кривичну пријаву.
Зато порука са фотографије — да би „само Милићево сведочење” могло да буде довољно за озбиљне последице по врх власти — није само политичка досетка. Она одражава страх да би човек који је годинама био у врху београдске полиције могао да зна превише: о криминалним клановима, о полицијским заштитницима, о политичким налозима и о томе ко је кога штитио, постављао или склањао.
Табела показује зашто је случај Милић много шири од једног кривичног предмета:
| Питање | Шта је познато | Зашто је важно |
|---|---|---|
| Хапшење Милића | Сумња на непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу | Први пут се начелник београдске полиције директно везује за прикривање овако тешког дела |
| Случај Сењак | Према медијским наводима, Милић је био у друштву несталог А. Н. | Отвара питање односа полиције и подземља |
| „Скај” комуникација | У јавности се помињу поруке у којима се Милић доводи у контекст полицијских и криминалних интереса | Могући траг ка широј мрежи утицаја |
| Андреј Вучић и Звонко Веселиновић | Према тексту који се позива на КРИК, у порукама се помиње лобирање против Милићевог напредовања | Питање ко стварно утиче на кадрове у МУП-у |
| Савамала | Милићево име се годинама доводи у везу са нереговањем полиције | Показује континуитет спорних одлука у систему |
| „Рибникар” | Јавно показивање списка потенцијалних жртава | Питање одговорности и злоупотребе службених информација |
Кључно питање сада није само шта ће Милић рећи тужилаштву, већ да ли ће тужилаштво смети да постави питања која воде ка врху система. Јер ако се истрага заустави на једном човеку, јавност ће добити још једну контролисану жртву система. Ако се, међутим, отвори питање ко је годинама штитио спој полиције, политике и подземља, онда случај Милић може постати једна од највећих безбедносно-политичких афера у Србији.
Због тога је овај случај опасан за режим. Не зато што је ухапшен један полицијски функционер, већ зато што тај функционер потенцијално зна како је систем функционисао изнутра. А ако су Французи заиста још пре неколико година доставили податке који су указивали на спорне везе унутар српског безбедносног апарата, онда се мора поставити питање: ко је у Србији те податке држао у фиоци — и по чијем налогу?
